offline
- Diemaco
- Moderator u penziji
- Pridružio: 05 Jul 2008
- Poruke: 2292
|
Oruzje koje se upotrebljava ili cuva u skladistima stalno je izlozeno spoljnim uticajima. Rec je o necistoci, vlazi i naglom menjanju temperature, usled cega ono , sem ostalog, rdja. Da oruzje ne bi rdjalo vec u toku proizvodnje se zasticuju neki njegovi delovi (bojenje, bruniranje itd.) Zastita pesadijskog naoruzanja koje se upotrebljava vrsi se prvenstveno pravilnom upotrebom i cuvanjem, zatim redovnim ciscenjem, podmazivanjem i konzervacijom. Znaci, naoruzanje u upotrebi mora se svakodnevno (posle upotrebe) ocistiti i podmazati. Ono oruzje, pak, koje nije konzervirano vec je samo podmazano zastitnim uljem a povremeno se upotrebljava mora se cistiti i podmazivati svakih 7 – 10 dana. Medjutim, oruzje treba cistiti samo onda kada je to stvarno potrebno, jer se od preteranog cestog ciscenja pojedini delovi habaju. Oruzje se cisti odmah posle svakog gadjanja, posle izvodjenja obuke ili vezbe sa oruzjem, ako se oruzje ovlazilo , zaprljalo ili je rasklapano radi pregleda ili obuke i , na posletku, ako predstoji tehnicki pregled ili konzervacija.
Oruzje se ne sme cistiti abrazivnim sredstvima, "smirgl" papirom, turpijom, tvrdim predmetima i kiselinama. Posebnu paznju treba posvetiti bezbednosti i pre ciscenja se uveriti da je oruzje potpuno ispraznjeno.
Ciscenje moze biti delimicno ili potpuno. Oruzje se delimicno cisti svakodnevno, posle upotrebe, a potpuno se cisti u svim ostalim slucajevima, a pogotovo posle gadjanja ako je bilo kise, snega, blata i ako predstoje tehnicki pregled ili konzervacija.
Posebnu paznju valja obratiti ciscenju oruzja posle gadjanja jer garez od barutnih gasova veoma stetno deluje na oruzje i ubrzava korodiranje, pogotovo rdjanje i propadanje cevi.
Posle gadjanja se cev i drugi pojedini delovi oruzja koji su zaprljani barutnom garezi ciste deterdzentskim rastvaracem ili emulzijom nekog deterdzenta. Cev se cisti na taj nacin sto se njena cela unutrasnja povrsina procisti cetkicom natopljenom u deterdzentski rastvarac a zatim grubom krpom. To se radi sve dok se iz cevi potpuno ne odstrani garez od barutnih gasova. Nakon toga se cev cisti suvim i cistim platnenim krpama; to se radi sve dok krpe koje se uvlace u cev ne pocnu iz nje izlaziti potpuno ciste. Posle toga treba cev da se ovlas podmaze..
I drugi delovi koji su se zaprljali barutnom garezi ciste se krpama ili cetkicom natopljenom u deterdzentski rastvarac a zatim se posuse cistim krpama i, na kraju, podmazu.
Oruzje kojim se gadjalo (bilo bojevom , bilo manevarskom municijom) mora se svakodnevno cistiti i podmazivati najmanje dva a najkasnije tri dana posle zavrsenog gadjanja.
Oruzje se inace podmazuje posle ciscenja, s tim sto treba proveriti da li je pravilno i potpuno ocisceno. Treba voditi racuna i o cistoci sredstava za podmazivanje, jer zaprljano mazivo ne samo sto nece stititi oruzje od korozije vec moze pospesiti korodiranje.
Podmazivanje oruzja se vrsi cistim cetkicama, krpicama i sl. Podmazivanje prstima je veoma stetno jer na njima uvek ima znoja pa ce se on pomesati sa podmazom. Zaprljan podmaz nece stititi oruzje , vec ce i sam izazvati proces korozije.
Kada se podmazuje oruzje treba voditi racuna o tome da se svi delovi koji nisu zasticeni specijalnim finisiranjem tj. ofarbani ili brunirani i sl. tanko premazu, a unutrasnjost cevi uvek mora biti ovlas podmazana, s tim sto je pre svakog gadjanja treba procistiti. Bolje je da oruzje bude cisto i suvo nego da bude podmazano mazivom nepoznatog kvaliteta, odnosno zaprljanim mazivom.
Za ciscenje oruzja se upotrebljavaju razlicite vrste deterdzentskih rastvaraca i deterdzenata za pranje i odmascivanje metala, platnenih krpa, cetkica, kombinovanih cetkica, plasticnih ili drvenih stapica sa ili bez pamucnog nanosa na krajevima, zatim specificni pribori za ciscenje pojedinih vrsta oruzja (npr. grebac garezi za lake mitraljeze i mitraljeze) i mnoga druga.
Razlicitim vrstama deterdzentskih rastvaraca i specijalnih rastvaraca metalnih naslaga u cevi, ista se cisti odmah posle gadjanja. Pojedina od ovih sredstava izazivaju koroziju i moraju se blagovremeno ukloniti sa oruzja tj. pazljivo obrisati nakon cega se cev podmazuje. Medjutim, ako se oruzje ne moze odmah ocistiti pomenutim sredstvima, potrebno je cev i pojedine delove koji su se zaprljali barutnom garezi natopiti zastitim uljem, a ciscenje obaviti u sto kracem roku.
Zastitni podmaz se upotrebljava za konzervaciju pesadijskog naoruzanja.
Peshakovo oruzje se uglavnom cuva u stalazama ili soshkama . Soshke mogu biti i od prirucnog materijala. U svakom slucaju bolje je napraviti i improvizovane soshke nego oruzje prislanjati uz zid ili ga slagati u sanduke. Soshke treba staviti pored zidova , u suve i ciste prostorije. U prostoriji u kojoj se cuva oruzje toplota treba da bude uvek ista , pogotovo zimi i u arktickim uslovima, a ako se toplota naglo menja oruzje se "znoji", usled cega nezasticeni delovi rdjaju. Ako se naglo menjanje toplote ne moze izbeci , potrebno je sto cesce cistiti i podmazivati oruzje. Valja imati na umu da postoji citav niz razlicitih specijalnih pravila za ciscenje i odrzavanje oruzja u specificnim klimatskim uslovima.
Oruzje koje se odlaze u soshke mora biti cisto i podmazano nekim zastitnim uljem. U svakom slucaju oruzje mora biti kompletno i ispravno. Ako se, na pojedinim vrstama oruzja pojave neispravnosti ili ako se oshtete ili se izgube pojedini delovi, takvo oruzje treba izdvojiti i obeleziti a zatim je potrebno isto poslati trupnom oruzaru radi opravke ili zamene delova. Ono oruzje koje se ne upotrebljava duze od 30 dana po pravilu treba konzervirati i upakovati u predvidjene narocite sanduke, s tim da bude kompletno i potpuno ispravno. Oruzje se konzervira zastitinim ili puscanim podmazom sto obicno obavljaju strucnjaci i ono se nakon toga cuva u skladistima.
|