|
Poslao: 18 Okt 2009 16:19
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26067
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
LonelyWolf ::Sirius ::Ne, kod nas su, rekoh, merili ''odokativno'' - prema procentu zastupljenosti rđe na površini cevi. Dakle, što je više cev ''prošarana'' to je propadanje veće...Odokativno, kao što rekoh...
Nisam nigde video da se pominje odokativna metoda, pa sam otišao na ovu, "stručnu" stranu...
Sve ti je Luger lepo objasnio. Ovde se na forumu nalazi mnogo hiljada bivših pripadnika JNA. Kroz JNA je prošlo na MILIONE ljudi. Ako nađeš JEDNOG da su mu nonijusom merili nagriženost cevi, dobićeš od mene specijalnu nagradu. Inače, svi se mnooogo dobro sećamo tih knjižica i pisanija po njima. Postojao je još jedan način da prevariš puškara - dovoljno je bilo da se nenaulji cev!! Presijavanje cevi je bilo ravnomernije, a kontrast između nagriženih i nenagriženih delova manja, te time i manje uočljiva. Kada se cev podmaže, film ulja, koliko kod da je tanak pokazuje veći kontrast.
Neko je spomenuo pesak. Istina je ! Na Peskovima kod Kusića (nema gardiste koji ne zna o kom zloglasnom terenu je reč) na logorovanju smo pucali manevarskom municijom koja je smrt što se cevi tiče, bar kad je reč o količini gareži. Ispucali smo je sanduke i sanduke. Najlaše se klip čisti tako što se gurne u peskovito tlo i zavrti kao pikavac. A interesantno je da se na njega najviše garež i hvatala.
Kako danas čistim moje oružje, a imam ga za pola odeljenja? Metkom...  Pošto mog sina (za razliku od mene) ne interesuje arsenal njegovog oca, nema ko da ovoj matoroj lenštini čisti i glanca utoke. Posle Nove godine, pobeda naše reprezentacije i sličnih fešti, cev čistim sledećim metkom..
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2009 17:19
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26067
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
luger ::a puskari kao nisu znali za to sa uljenjem cevi...
Ma, znali su oni, ali nisu očekivali da među nama, mladim vojnicima ima neko ko zna za tu foru...Meni je otac bio oficir i to onaj pravi, trupni, u čizmama. Održao mi je nekoliko dobrih lekcija i prodao par korisnih caka pre nego što sam pošao u soldate. Drugo, na kursu za KO stvarno je bila besprekorna disciplina što se tiče održavanja oružja, tako da i ti pregledi nisu bili toliko rigorozni.
Kad smo već kod svetogrđa i maltretiranja svetlog oružja, lično sam, jednom prilikom, sa svojim odeljenjem uradio sledeće: vratili smo se iz okoline Obrenovca premoreni, premrzli i pregladni u kasarnu, a pri tom je još bila i neka radna subota. Samo su nam se zubi beleli od svetojovanskog blata, snega, kiše, ilovače i čega sve ne. Čak smo prešli i preko nekog kopa. Pošto su starešine zadovoljno konstatovale da je bataljonska vežba uspela, zbrisali su kućama, a vojska je prepuštena dežurnim oficirima i nama, kaplarima. Celo odeljenje sam smesta odveo u umivaonu i pod česme smo gurnuli AP i oprali ih pod mlazom vode. Naravo, posle smo ih osušili i nauljili, i to je to. Država svakako nije propala zbog nas...
''Stotka'', zezam se za ovo sa metkom, naravno, ali to sam primenjivao (ozbiljno) kada zaboravim da očistim, pa stoji tri-četiri dana . Onda metak stvarno vrši posao. Posle toga sprej u ruke, podmazivanje, klasika...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2009 18:58
|
offline
- Diemaco
- Moderator u penziji
- Pridružio: 05 Jul 2008
- Poruke: 2292
|
@Luger
@LonelyWolf
Svi pistolji i revolveri sveta, Aleksandar Borisovich Zhuk, samostalno autorsko izdanje prevodioca, preveo i priredio Milosh Vasic, II izdanje, 1986., poglavlje Bezbednost i odrzhavanje, strana 297., citiram :
"Ako oruzje ostavljate na duzhe vreme, neka bude natopljeno uljem i spakovano u dve najlon kese, hermetichki."
Chlanu foruma pod nick-om Maajka, odgovorila sam na pitanje o upotrebi tzv. tovatne masti. Pretpostavka je da on trenutno nema bolje resenje za konzerviranje svog oruzja. Tokodje, dala sam mu isti savet koji Milosh Vasic pominje u svojoj knjizi “Svi pishtolji i revolveri sveta” a taj je da prethodno konzervirano oruzje pohrani u nekoliko plastichnih vrecica ako namerava da ga odlozhi na duzhe vreme. Pomenula sam i otpushtanje opruga…
Sirius ::mislim da je unutra bio ''eskarol''
Kolega, drago mi je sto ste se setili ovog sredstva. Za njega su vezane neke nevolje pri upotrebi u JNA. Pre nego nastavim , tachan naziv je ASKEROL.
ASKEROL je upotrebljavan za rastvaranje i skidanje garezhi i zgusnutog maziva. To je uljasta technost smedje boje. Rastvara se u vodi, pri chemu daje mlechno belu emulziju. Mogao se upotrebiti preko cele godine, jer se smrzava tek na -20ºC. Upotrebljavao se chist ili pomeshan sa vodom u odnosu 1:9 (dakle, 1 deo askerola a 9 delova vode).
Askerol izaziva koroziju, zbog chega se ostaci askerola moraju dobro obrisati, a zatim oruzje treba podmazati. Skidanje chistog askerola sa oruzja moralo se izvrshiti najkasnije 2 do 3 chasa poshto se upotrebi, ali ako je oruzje premazano emulzijom, mora se ocistiti vec nakon 15 do 20 minuta!
A nevolja je sledeca: Chist askerol je veoma slichan tzv. topovskom ulju i drugim uljima, usled chega se strogo moralo voditi rachuna da se ne izvrshi zamena – a to se neretko deshavalo.
@Batince
Odrzhala sam obecanje koleginice.
http://www.mycity-military.com/Ostalo/Vojni-kviz-N.....tml#867959
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2009 19:36
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26067
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Hvala ti. Mi smo ga zvali u šali ''Eskarol'' pošto nas je to ''Askerol'' podsećalo na Askere, odnosno nas u uniformi. I eto, ostade u sećanju Eskarol.
PS
Potvrđujem navod iz Žukove knjige. Evo je kraj monitora, uvek ''na gotovs''.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2009 20:21
|
offline
- Lucky_One
- Počasni građanin
- Pridružio: 20 Avg 2009
- Poruke: 706
- Gde živiš: Beograd
|
Sirius ::
Ako neko može, nek mi odgovori sledeće: na osnovu kog kriterijuma su momci iz VTO uopšte mogli da procene pohabanost cevi na kraju obuke? To se izražavalo najčešće u vrednostima odokativnog tipa - 5%, 10%, i stalno nam je prećeno da ćemo platiti pušku ako je ne budemo lepo čistili. Mnogi su u tom revnosnom čišćenju išli dotle da su duplirali krpicu u onom nosaču kanapa, tako da se ona praktično zaglavljivala već na ustima cevi. Trebalo je videti to natezanje (kao nadvlačenje konopaca na onim sindikalnim takmičenjima) da bi se krpica izvukla..ali to ste, verujem, već svi u vojsci doživeli. To se smatralo još i podvigom i niko nam nije pričao da ćemo tako oštetiti cev.
Kod mene je to bilo malo drugacije...rekao bih ozbiljnije...Najavljen je dan kada ce doci oruzari da provere nagrizenost cevi,Svaki vojnik je sa sobom poneo svoju pusku i svaki od nas je isao kod odredjenog oruzara.Na stolu ispred jednog od njih nalazilo se luxusno malo koferce u kojem su bili etaloni valjkastog oblika sa vidno obelezenom tolerancijom bele boje..0.5%,0.6% itd....Svaki etalon je imao svoje mesto u kofercetu koje je bilo oblozeno sundjerastom penom a u njoj udubljenje tj. mesto za svaki etalon.
Jednostavnim umetanjem etalona u usta cevi trazio se odgovarajuci zazor i tako bi se odredjivala nagrizenost cevi i ona bi se upisivala u karton puske.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2009 20:33
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26067
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Lucky_One ::Sirius ::
Ako neko može, nek mi odgovori sledeće: na osnovu kog kriterijuma su momci iz VTO uopšte mogli da procene pohabanost cevi na kraju obuke? To se izražavalo najčešće u vrednostima odokativnog tipa - 5%, 10%, i stalno nam je prećeno da ćemo platiti pušku ako je ne budemo lepo čistili. Mnogi su u tom revnosnom čišćenju išli dotle da su duplirali krpicu u onom nosaču kanapa, tako da se ona praktično zaglavljivala već na ustima cevi. Trebalo je videti to natezanje (kao nadvlačenje konopaca na onim sindikalnim takmičenjima) da bi se krpica izvukla..ali to ste, verujem, već svi u vojsci doživeli. To se smatralo još i podvigom i niko nam nije pričao da ćemo tako oštetiti cev.
Kod mene je to bilo malo drugacije...rekao bih ozbiljnije...Najavljen je dan kada ce doci oruzari da provere nagrizenost cevi,Svaki vojnik je sa sobom poneo svoju pusku i svaki od nas je isao kod odredjenog oruzara.Na stolu ispred jednog od njih nalazilo se luxusno malo koferce u kojem su bili etaloni valjkastog oblika sa vidno obelezenom tolerancijom bele boje..0.5%,0.6% itd....Svaki etalon je imao svoje mesto u kofercetu koje je bilo oblozeno sundjerastom penom a u njoj udubljenje tj. mesto za svaki etalon.
Jednostavnim umetanjem etalona u usta cevi trazio se odgovarajuci zazor i tako bi se odredjivala nagrizenost cevi i ona bi se upisivala u karton puske.
Meni to liči na ono kad su beli doseljenici prodavali Crvenokošcima ogledalca i đinđuve...Šalim se, naravno. Za mene je to novotarija. Nismo mi to videli ni u vojsci ni u miliciji. A istina je da su taj dan dolazili u jedinicu puškari i išli smo kod njih kao kod lekara. Sa zebnjom. U Gardijskoj brigadi bilo je nešto drugačije - išli smo u VTO koji se nalazio iza komande, tamo gde i VTS, odnosno garaže Maršalovih vozila. Tamo smo nosili naše oružje na generalni pregled. ALi, ni tamo nisam video ništa tako ''sofisticirano'' kao što si ti lepo opisao.
|
|
|
|
|
|
