Britanski bojni krstaši-slom koncepcije

• 1Ovo se svidja korisniku: puškomitraljezac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, dobro građanin kvisling kaže, bojni krstaši nisu imali svugdje istu ulogu. Englezi su ih zamislili u prvom redu kao flotne izviđače i lovce na protivničke "gusarske" brodove, poput krstarica i oklopnih krstaša. To se pokazalo i u bici kod Falklanda 1914., gdje su Englezi poslali eskadru vadm Surdeea s dva bojna krstaša, dva oklopna krstaša i krstaricama da pod hino nađu i unište njemačku eskadru vadm Grafa von Speea, koja je pokušavala naći slobodan put do domovine, nakon što je u bici kod rta Coronel porazio englesku eskadru preddrenaughta. Unatoč tome što je njemačka eskadra bila izuzetno utrenirana, a njeni artiljerci su smatrani za najbolje u cijeloj njemačkoj floti, snaga bojnih krstaša ( kalibar topova, brzina, težina plotuna ) je bila presudna. Njemačka eskadra je kompletno uništena, osim lake krstarice Dresden, koja je uništena kasnije. Tu se stvorila legenda u njemačkoj floti o tri grofa von Spee, jer su na oklopnim krstašim Scharnhorst i Gneisenau pored komandanta grafa von Speea, bila ukrcana i dva njegova sina.
Kod Nijemaca su bojni krstaši trebali biti sposobni boriti se u liniji s bojnim brodovima. To su i činili i te kako dobro.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako ja shvatih, oklopni krstaš je ''ojačana'' krstarica i imao je istu namenu kao i krstarice?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve do Cušime(uključno),oklopni krstaš je guran u bojnu liniju bara-bar sa oklopnjačama.Primere za to imaš u japansko-kineskom ratu 1894-e,u ratu SAD i Španije i u rusko-japanskom ratu.Neki oklopni krstaši su čak postali veći od pojedinih oklopnjača pre-drednotskog tipa.Na primer,ruski "Rjurik" i nemački "Bliher" te čitava serija francuskih oklopnih krstaša.Francuska "jeune ecole" je čak njima namenila ulogu kapitalnih brodova i pokušala da izgradnjom velikog broja oklopnih krstaša parira Engleskoj !!! To se,naravno,pokazalo kao veliki promašaj jer je u vreme brzog i revolucionarnog napretka ratnih brodova(uvođenje turbinskog pogona pre svega i principa "all big gun one caliber battleship)oklopni krstaš postao sporiji i slabiji od bojnih krstaša pa čak i pojedinih drednota.Pošto su svi od reda imali staromodni pogon na ugalj,trebalo im je često snabdevanje i čišćenje kotlova pa nisu baš bili pogodni za dugotrajna krstarenja.Oklopni krstaš je još jedan promašaj taktičara i konstruktora,nesposoban da se bori,nesposoban da stigne turbinske krstarice,nesposoban da pobegne od jačih .
Nemački Šarnhornst i Gnajzenau su pobedili blentavog Kita Kredoka kod Koronela,ruski krstaši su imali izvesnog uspeha na Baltiku a svi ostali su poslužili da se uvežbaju nišandžije na kapitalnim brodovima i podmorničari.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko su konstruktori lutali dok nisu došli do bojnog broda, naprosto začuđuje. Koncepciju "all big gun ship" prvi je predstavio jedan, da se čudiš, Talijan - Vittorio Cuniberti. Objavio ju je uz posebnu dozvolu talijanske vlade u Jane s defenceu, kao idealan brod za englesku flotu. I dugo nitko nije reagirao, valjda zbog ogromne taštine konstruktora. Tada se "pojavio" admiral Fisher i razvio koncepciju Drednaughta. Gotovo preko noći svi bojni brodovi su postali zastarjele hrpe željeza.
Oklopni krstaši su, kako victoria kaže, od početka promašeni. Smatrani su kao bojni brodovi druge linije, ali zbog nedostataka koje je victoria nabrojio, jedino za što su bili dobri su obalna bombardiranja kao podrška kopnenoj vojsci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OFF
Šta je pogonilo bojne krstaše? Parni motori, Parne turbine, dizel motori?

Inače kako se razvijao pogon brodova od pare do atomske energije?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uglavnom parne turbine, u početku na ugalj, kasnije na naftu.

victoria, oklopni krstaši su sjajno poslužili Japancima u ratu sa Kinom i sa Rusijom (u kome se pokazalo da mogu da učestvuju i u linijskoj bici sa tadašnjim bojnim brodovima ako su dovoljno dobre konstrukcije i sa bolje obučenim posadama od protivnika) i Grcima u 1. balk. ratu. Koncept je postao prevaziđen razvojem i primenom turbinskog motora na ratnim brodovima, ali u par decenija pre toga, kada je koncept oklopnog krstaša nastao uopšte nije bio promašen.

Oklopni krstaši su se pojavili 1870ih a turbinski pogon tek prvih godina 20. veka. To što su oklopni krstaši bili zastareli u 1. sv. ratu ne znači da u svoje vreme nisu bili dobro rešenje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, kvisling
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogon na velikim ratnim brodovima je dugo bio ogroman problem. Manji je problem bio napraviti dobro oklopljeni brod s dobrim naoružanjem, ali imati brod s kvalitetnim pogonom i akcijskim radijusom - e to je već bilo enigmatično dulji niz godina. Parni recipročni strojevi su bili prilično dobei za to doba, ali nisu mogli dati brzinu za bojne krstaše. Povećavanjem snage strojeva, brzina broda nije rasla ni u približnom razmjeru. Parne turbine su i danas ostale pogon za brzebrodove, samo je pitanje što daje paru, ugljen, nafta, plin ili atomski reaktor. Još su Englezi s klasom bojnih brodova King George VI u II WW imali probleme s malim akcijskim radijusom, za razliku od Amera, koji su tome, kao i Japanci, pridavali veliku ulogu. Čak su smanjivali oklop i naoružanje, kako bi mogli povećati količinu goriva i težinu strojeva. Kod Bismarcka je težina oklopa bila oko 35 posto manja nego kod King Georgea VI ( iako je oklop bop sjajan i izdržljiv - to je postalo legendarno u slučaju Bismarcka - težinu su Nijemci smanjili primjenom zavarivanja u puno većoj mjeri ), ali je toliko bila veća težina strojeva i artiljerije. S druge strane, Nijemci su gadno pogriješili sa strojevima teških krstarica klase Prinz Eugen, koje su imale vrlo malen akcijski radijus. Tako je bilo i u drugim flotama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Versuse,ja sam i rekao da su oklopni krstaši zaključno sa Cušimom postali skoro neupotrebljivi.Poslužili su i Ujka Semu u ratu sa Španijom ali je,kada se sve sabere,to bila promašena klasa brodova za razliku od.npr.razarača,podmornica i lakih krstarica koji su imali kontinuiran i uspešan razvoj.Jednostavno,dobro je uočena potreba i pogođen koncept plovila koje će tu potrebu zadovoljiti.Kod bojnih i oklopnih krstaša to nije slučaj,relativno kratak životni i upotrebni vek to potvrđuje.Za razliku od njih,razarači,podmornice i lake krstarice su i danas aktulni,naravno prateći razvoj tehnike.Nosači aviona takođe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::Versuse,ja sam i rekao da su oklopni krstaši zaključno sa Cušimom postali skoro neupotrebljivi.Poslužili su i Ujka Semu u ratu sa Španijom ali je,kada se sve sabere,to bila promašena klasa brodova za razliku od.npr.razarača,podmornica i lakih krstarica koji su imali kontinuiran i uspešan razvoj.Jednostavno,dobro je uočena potreba i pogođen koncept plovila koje će tu potrebu zadovoljiti.Kod bojnih i oklopnih krstaša to nije slučaj,relativno kratak životni i upotrebni vek to potvrđuje.Za razliku od njih,razarači,podmornice i lake krstarice su i danas aktulni,naravno prateći razvoj tehnike.Nosači aviona takođe.
Мене живо занима са којом су то класом бродова Британци очистили светска мора од Немаца и заштитили своје комуникације. Да нису можда са оном класом која је била намењена за то?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koncept je nastavljen kroz teške krstarice. Promenjeno je ime, konstrukcija modernizovana ali uloga u floti je ostala identična onoj koju su imale oklopne krstarice u svoje vreme.