Kako je jedan srpski vojnik nadmudrio tursku vojsku

• 11Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, ujkozavlanje, GnaeusDomitiusAhenobarbus, victoria, husky, Lucije Kvint, Bane san, mushroom, kuntalo, cikadeda, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kraj petovekovne vladavine Turaka na Balkanu vezuje se za pobedu Srba kod Kumanova 1912. godine u Prvom balkanskom ratu, a zasluga za briljantni podvig pripisuje se i Ahmedu Ademoviću, vojniku i trubaču iz Leskovca.





On se poslužio do tada nečuvenim lukavstvom, nateravši Turke u beg. Bitka u susretu, kako je opisuju istoričari, vodila se 23. oktobra sa velikim gubicima na srpskoj strani, a ništa bolje nije započeo ni sledeći dan. Ahmed Ademović, Rom iz Leskovca koji je tada imao 39 godina, uspeo je da neopaženo pređe na drugu stranu tako što je preko svoje uniforme obukao fes i kaftan mrtvog turskog vojnika. Iz pozadine turske vojske odsvirao je znak turske vojske za povlačenje, posle čega je nastao haos, odnosno poraz turske vojske.

Taj turski znak za povlačenje on je prvi put u životu čuo prethodnog dana jer, iako je srpska vojska trpela poraze, jedno krilo turske vojske se 23. oktobra povuklo pod pritiskom Užičana. Bila je magla i široka linija fronta. Kad se razlegao zvuk Ahmedove trube, nastaje potpuni raspad među turskom vojskom, koju su činili i mobilisani Grci, Makedonci i Bugari, bez velikog motiva za borbu. Taj zvuk trube za povlačenje je trenutak kada je bitka bila dobijena i to je prva velika pobeda srpske vojske u Prvom balkanskom ratu - objašnjava leskovački pisac Saša Stojanović, koji je istraživao građu i u svom romanu "Put za Jerihon" ovekovečio lik leskovačkog trubača.
Ahmed Ademović, rođen 1873. godine u romskom naselju Podvorce nedaleko od centra grada, za taj svoj podvig, koji se kasnije izučavao na vojnim akademijama, odlikovan je Karađorđevom zlatnom zvezdom sa mačevima i drugim priznanjima. Izvesno je da je učestvovao i u Drugom balkanskom ratu, o čemu Stojanović nije našao istorijske tragove, i sa srpskom vojskom preživeo albansku golgotu i dočekao pobedu, da bi u Drugom svetskom ratu doživeo veliku ličnu tragediju jer su mu Nemci 1941. godine streljali oba sina - Redžu i Ramu, u Arapovoj dolini na periferiji Leskovca, zajedno sa još oko 300 leskovačkih Roma.

I upravo taj trenutak, tu tragediju heroja, po prvi put opisuje Stojanović.

- Nemački oficir ulazu u romsku kuću i na starčevom sakou spazi Karađorđevu zvezdu, najveći srpski orden koji su i Nemci poštovali. Izdvaja ga na stranu i hladnokrvno pošalje na streljanje njegovu decu. Od tada pa sve do svoje smrti trubač i heroj Kumanovačke bitke nije zasvirao na trubi - dodaje Stojanović.

Ahmed Ademović umro je u dobokoj starosti, ali i dubokom siromaštvu, 1965. godine, u svojoj 92. godini.

Sećanje na ovog trubača sa velikim brkovima i elegantnim šeširom, kakvog ga je ovekovečio nepoznati fotograf, izbledelo je u romskom kvartu Podvorce, ali i među njegovim rođacima.

Ekrem Demirović (59) tvrdi da je praunuk Ahmeda Ademovića, koga se seća veoma maglovito.
- Po ceo dan bi sedeo ispred kuće i glancao trubu. Nikada nisam čuo da svira. Ljudi su prolazili i pozdravljali ga, a on bi samo mahnuo rukom. Izazivao je poštovanje svih, onako stasit, elegantan, sa onom zvezdom na grudima s kojom je i umro, sa brkovima i ozbiljnim i strogim licem. Ipak, bio je nežan prema meni. Otac mi je pričao da je bio veoma pedantan i da se do kraja života ponašao kao vojnik - priseća se za "Blic" Ekrem Demirović.

Ekrem je, veli, potomak Ahmedove ćerke Demirane.

- Sve je nekako palo u zaborav. Iako je bio heroj, Ahmed je bio siromah jer penziju nije imao, pa ga je rodbina izdržavala - objašnjava praunuk ratnog heroja.

Još dva odlikovana Roma

Pored Ahmeda Ademovića, Karađorđevom zlatnom zvezdom s mačevima bili su odlikovani i kaplar Ahmet Ide Ametović, trubač i bombaš iz Leskovca za zasluge u Bregalničkoj bici, i Rustem Sejdić iz Bojnika zbog samoinicijativnog sviranja juriša na Kajmakčalanu. Rustem je pradeda poznatog trubača Fejata Sejdića.

http://www.blic.rs/riznica/zaboravljeni-heroj-kuma.....ku/ccr4zb5

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, KUZMAR
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepa priča.
Zadržavam pravo da ne verujem u istu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сем ових новинских чланака, нигде другде то нисам нашао.

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, Kos93, voja64, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Sep 2022 13:10

Da malo razjasnim celu pricu.

Ahmed Ademović je postojao, bio je trubač i jeste odlikovan zlatnom Karađorđevom zvezdom sa macevima ukazom br 11123 od 15.06.1915. (SVL 21/1915) ali za zasluge u ratu protiv Austrougara 1914-1915.
Tokom Kumanovske bitke njegov puk Moravske diviziije (pominje se da je reč o 2, puku) nije skoro ništa odlucivao drugog dana jer je bitka odlucena prvog dana na levom krilu srpske vojske u sudaru na brdu Srtevica. Tu je prvo nastradao 18. puk a onda je 7. pp učinio to da odluci ne samo bitku vec i citav Prvi balkanski rat. Drugog dana je bilo nesto malo borbi, stigla je i Druga armija koja je išla preko Bugarske i osim panicnog bezanja Turcima nista drugo nije preostalo. Sledeca i poslednja bitka je bila kod Bitolja i to je to. Nigde nisam pronasao podatak o nekom trubacu koji je resio bitku ali jesam jedna drugi.
U opsadi Jedrena pred konacan napad 11.03.1913. komandant 1. bataljona 7. puka 2. poziva major Todor Pavlovic je dobio ideju da prebaci jedna vod sa nesto trubaca i dobosara u tursku pozadinu. Trebalo je to uraditi preko jedne ade (da ne trazim sad tacan naziv) a odatle bi lako stigli u tursku pozadinu gde bi prikriveni cekali pocetak napada. Tada bi stupili u akciju tako sto bi vojnici delovali vatrom po turskoj pozadini a trubaci i dobosari bi unosili dodatnu zabunu u turske redove svirajuci juris. Komandant divizije je odobrio to i vod je prebacen na adu ali ne i u pozadinu jer je napad vec otpoceo i vise nije moglo racunati na iznenadjenje.


Ahmet je verovatno odlikovanje dobio za jedan drugi dogadjaj i ta priča je navedena u knjizi Tomislava Vlahovica "Vitezovi Karađorđev zvezde sa macevima". Ipak tu je navedeno da je ukazom koji sam naveo on odlikovna srebrnim ordenom a u SVL u tom ukazu su svi odlikovani zlatnim ordenom.





I jos nesto, te 1912. godine vojnik nije mogao da dobije Karađorđevu zvezdu jer taj orden nije bio predviđen za vojnike vec iskljucivo za oficire i sluzbenike oficirskog reda. jedini izuzetak od toga je vojnik 5. puka Miloje Nikolic koji je dobio KZ sa macevima 4. stepena jer je kao ranjenik u bolnici ponudio deo svoje koze za jednog oficira. Taj cin je i doveo do ustanovljavanja vojnickog ordena KZ koji je ustanovljen 1915. godine a Ahmed, Amet ili kako vec je bio jedan od nekoliko desetina onih koji su odlikovani 15.06.1915. godine.




Dopuna: 27 Sep 2022 13:18

I da, to jedno krilo turske vojsek sto se 23.10. povuklo pod pritiskom Uzicana je takodje neistina jer 23.10. Drinska divizija uopste nije dejstvovala. Tog dana se borba vodila na levom krilu na frontu Dunavske divizije 1. poziva gde su se borili 18.pp, 7.pp, delovi 8. i 9. pp, četnički odred vojvode Vuka. Podatak o dejtvu Drinske je preuzet iz knjige ratovanje 5. pesadijskog puka kralja Milana koja je pisana na osnovu operacijskog dnevnika puka. Tadasnji komandant puka koji je knjigu priredio doslovn navodi da na njihovom frontu nije bilo nikakvog dejsta kao ni desno kod Moravske ada se jedino cula borba levo kod Dunavske divizije.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i ukaza iz Srpskih novina.



I moram sada i ovo da dodam a to upravo ide u prilog da Gvvozdeni puk nije imao nikakve bitne zasluge u Kumanovskoj bici.
Naime prelistavajući zvanicno glasilo Kraljevine Srbije "Srpske novine" pronašao sam jedan ukaz o odlikovanjima jedinica srpke vojse za zasluge 1912-13. Ukaz je iz maja 1913. sto znači da je reč o zaslugama u Prvom balkanskom ratu. Evo tog ukaza na kome nigde nema Gvozdenog puka. Do početka 2. balkanskog rata nema ni jednog sličnog ukaza. Malo neobicno da puk im tolike zasluge a da bude izostavljen? Vec posle drugog rata priča je malo drugačija u tada taj puk kao i još 14 drugih odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima 4. reda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Кумановска битка - крај турске владавине на Балкану

Крај спомен комплекса Зебрњак у Северној Македонији обележено је 112 година Кумановске битке. Прва српска победа у Првом балканском рату означила је крај турске владавине на Балкану.
https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5563680/kumanovska-bitka.html

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, FOX, loon123, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пре неки дан сам на Фејсбуку изнео недвосмислене доказе да је прича изишљена иако је Ахмет стварно имао Карађорђеву звезду.

Па да пренесем у целости шта сам тамо написао и поставим доказе како би се најзад сазнала права истина о овоме.

Сутра, 23. октобра ће бити пуних 112 година од прве, највеће и одлучујуће битке српске војске у Првом балканском рату – Кумановске битке. О овој се бици може много тога рећи и многи ће то сутра урадити, а многи ће по ко зна који пут понављати једну причу о којој желим да напишем неке чињенице.

Прича укратко иде овако. Трубач Гвозденог пука Ахмет Ахметовић из Бојника је током битке самоиницијативно свирао напад уместо повлачење и то је прелломило Кумановску битку а он је за то дело одликована Златном Карађорђевом звездом са мачевима. Дакле, ово је укратко а постоји чак и књига објављена пре неколико година али нисам сигуран који је наслов.

Хајде сада да видимо шта овде није у реду и да изнесем доказе за своје тврдње.

- Ахмет Ахметовић или Адем Адемовић или Амет Аметовић, зависно како где пише, је био војник и каплар 1. пешадијског пука па самим тим није могао бити у 2. пешадијском пуку, код нас познатом као Гвоздени. То пише у његовом досијеу који се налази у Архиву Југославије. Поред тога, Гвоздени пук је тај атрибут добио 1913. године па је по мом мишљењу неумесно говорити о Гвозденом пуку у рату 1912. када га у том време тако нико није звао.

- У поменутом досијеу нема података да је током ратова био трубач.

- Моравска дивизија првог позива којој су припадали и 1. и 2. пешадијски пук је у Кумановској бици била на десном крилу Прве српске армије. Ово је битно јер је 23.10.1912. битка отпочела и цео дан и ноћ вођена на крајњем левом крилу где се налазила Дунавска дивизија првог позива. Тог дана су турским нападима одолевали и одолели 18. и 7. пешадијски пук и четнички одред војводе Вука. Тога дана они нису имали ничију помоћ. Ни један командант дивизије (Дринска првог и Дунавска другог позива) које су биле најближе месту битке, нису хтели да помогну јер "нису имали наређење". И само невероватна храброст та два пука и Вукових четника су спречили Турке да обухвате лево крило Прве армије и потуку је до ногу. Тога дана поменута два пука су имала половину свих губитака свих српских дивизија у овој бици. Када је дошао други дан битке турске снаге су већ отпочеле повлачење па је учешће осталих српских снага па и Моравске дивизије у односу на претходни дан било симболично. Једно је тући непријатеља који се повлачи а друго онога који напада па према томе 7. и 18. пук су два пука који су одлучили Кумановску битку а не никакви трубачи или пукови који су првог дана стајали на месту и били незаинтересовани за оно шшто се дешава лево од њих. При том податак из досијеа каже да је Ахмет био у 1. пуку ДРУГОГ позива што значи да он никако није могао бити на Куманову јер се Моравска дивизија другог позива налазила у саставу Треће армије која је наступала преко Косова и Метохије. Све претходно се односили на истоимену дивизију првог позива.

- Сада дођосмо и до ордена. Само један војник српске војске, Милоје Николић из села Леовића код Љубовије, је у Балканским ратовима одликован Карађорђевом звездом 4. степена (орден који је додељиван само официрима). Реч је о војнику Дринске дивизије који је као рањеник донирао део своје коже за помоћ артиљеријском капетану Радивоју Радосављевићу. Овај догађај је био мотив да се размисли о новом ордену који би се додељивао војницима и подофицирима који учине дела која превазилазе дела за која је додељиван до тада највиши орден Златна медаља за храброст (Обилићева медаља). Тек у мају 1915. године је установљен нови орден Карађорђева звезда са мачевима војничког реда, која је додељивана у два степена: златна и сребрна. Први одликовани том медаљом су били одликовани почетком јуна исте године а у указу пише да се додељује за заслуге у рату 1914-1915. Дакле, не ретроактивно за Балканске ратове већ искључиво за дела у рату против Аустроуграске.

- Указом ФАОбр. 11123 од 15. јуна 1915. (по старом календару) одликован је и Ахмет Ахметовић. Значи у целој причи са почетка једина истина је да је он имао то одликовање али не за дело у Балканским ратовима већ, како то у досијеу пише, зато што је као каплар 1. чете 4. батаљона 1. пешадијског пука другог позива увек био у стрељачком строју и као такав бацао бомбе на непријатеља чиме је откривао непријатељске патроле. Треба истаћи и да је рањен 1914. у леву плећку али нема података о околностима рањавања, међутим то је сигурно утицало да буде одликован.

На крају бих констатовао следеће. Велика је срамота то што се радило и што се ради када је реч о нашој историји. Док на једној страни глорификујемо само одређене појединце при чему се неретко дешава да су њихове заслуге објективно мање од оних како се то представља, са друге стране забораввљамо неке истинске јунаке (на пример горе поменути Милоје Николић). Не разумем потребу да се овакве приче измишљају. Да ли је Ахмет херој? Јесте. Да ли одликован Карађорђевом звездом с амачевима? Јесте. Па рођаче, пријатељу, брате.... напиши за које је дело одликован, немој измишљати, јер измишљањем све то деградираш. На тај начин си пљунуо и на Ахмета и на Карађорђеву звезду и на све оне див-јунаке у свим ратовима од 1912. до 1918.

Ја сам осећао моралну одговорност да ради истине ово напишем. Иначе, уопште није било тешко у Архиву Југославије пронаћи Ахметов досије међу досијеима носилаца највише војничког одликовања Краљевине Србије.

Ахметов пример је само један од примера колико неки појединци себи дозвољавају да прекрајају чињенице. Да ли је то из незнања, да ли је то из добре или лоше намере, ја то не знам. Знам само да било који мотив да је у питању не може ово оправдати. Боље је ништа не писати него писати измишљотине.

У наставку је Ахметов досије носиоца Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима који се налази у Архиву Југославије.