Srpski dobrovoljci iz Amerike u Prvom svetskom ratu

1

Srpski dobrovoljci iz Amerike u Prvom svetskom ratu

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15331

Добровољци српске војске у Првом светском рату били су махом Срби - аустроугарски држављани који су се као печалбари у САД или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Краљевине Србије, своје отаџбине коју претходно никада нису видели.

То су били људи унапред осуђени на смрт. Као аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд, конфискација имовине а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје породице у критичним ратним ситуацијама српски добровољци вршили су самоубиства.

Чином добровољства они су политички изражавали вољу српског народа из крајева из којих су потицали да се уједине са Краљевином Србијом, а после окупације Србије 1915. године па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске.

Срби аустроугарски држављани налазили су се уочи Великог рата и на раду у САД. Били су расути од атлантске до пацифичке обале у 187 насеља, организовани у своја два велика савеза која су окупљала српска друштва и организације ( Слога и Србобран) , радили су послове у рудницима, жељезарама, на сечи шуме, градњи пруга, фабрикама и живели на ободима индустријских градова и рудника. До почетка рата 1914. године у САД било је их је најмање 40. 000, а 9.000-10.000 ступили су у време рата као добровољци у српску у црногорску војску.

Прве две године рата ( 1914- 1915) они су о свом трошку или о трошку својих организација долазили самоиницијативно у Србију а организацију добровољаца за црногорску војску спроводила је црногорска војна мисија у САД и српско- амерички научник Михајло Пупин. Добровољци су путовали редовном прекоокеанском линијом Њујорк- Напуљ, а потом су из Бриндизија одлазили у албанску луку Св. Јован Медовански ,они који су ишли за Црну Гору или Солун, они који су ишли ка Србији. Добровољац из Херцеговине Цветко Обрадовић са мањом групом другова из Сан Франциска том приликом је донео калифорнијско вино названо од њих Косово које су они попили са првим српским официрима које су срели у Солуну.
Добровољци српске војске који су дошли из САД 1915- 1916. године били су припадници елитне јединице српске војске Добровољачког одреда мајора Војина Поповића- Војводе Вука (четници). Ова јединица штитила је одступницу српске војске преко Албаније 1915. године и због великих губитака названа је легијом смрти. Добровољачки одред био је она српска јединица која је пробила непријатељски фронт на планинском врху Кајмакчалан, на Солунском фронту, 1916. године.

Без могућности војничке попуне од 1916. године за српску војску и владу долазак добровољаца на Солунски фронт постао је прворазредно питање. Уз помоћ француске , енглеске и америчке владе 1916- 1918. године прикупљани су добровољци за потребе српске војске у САД. На челу српске војне мисије у САД задужене за прикупљање добровољаца био је српски потпуковник и ратни херој Милан Прибићевић, Србин из Хрватске, а са њим је био и гуслар Петар Перуновић- Перун који је код српских печалбара у САД будио емоције ка Србији и српској борби.

До уласка САД у рат 6. априла 1917. године америчке власти благонаклоно су гледале на акцију српске војне мисије, а после тога су је подржавале. Испраћаји добровољаца у српску војску у америчким градовима претварани су у велике манифестације јер су они били снажан пример патриотизма. Добровољци из САД са собом су носили српску и америчку заставу, били су обучени у своја најбоља одела и носили су дрвене кофере са својим стварима и новцем. Војничку обуку су прошли у Бизерти, у Тунису тада француској колонији, а до Бизерте путовали су преко енглеских и француских лука. Ови борци , очврсли у животу на периферијама америчких градова, показивали су у борбама на Солунском фронту велику храброст и многи од њих били су одликовани највишим српским одликовањима- Карађорђевом звездом и Обилића медаљом за храброст.

По завршетку рата 1918. године мањи део српских добровољаца вратио се у САД, а већи део остао је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца( Југославији). Као ратне ветеране српске добровољце југословенске власти населиле су ка границама према Мађарској и Румунији у Банату, Бачкој, Срему, Барањи и Славонији где су они надељени велепоседничком земљом из аграрне реформе Краљевине Југославије и где су формирали своје 201 насеље у којима је пред Други светски рат живело око 100. 000 људи.

Добровољци из САД у новим насељима називани су Американцима. Неки од њих донели су мање употребне ствари из САД (џепне сатове, бријаћи прибор, табакере итд.) Они су међу собом говорили често енглески језик научен на њихов начин у њиховим животима на рубовима америчких градова и рудника. У старости радо су се сећали свог живота у САД и причали својим потомцима о Америци.

Међу овим насељима која су основана после Првог светског рата су и Банатско Карађорђево, Александрово, Војвода Степа и Банатско Вишњићево . Банатско Карађорђево и Александрово су и највећа новооснована насеља у Краљевини Југославији. Сећање на своје претке добровољце српске војске негује се у овим селима путем споменичког наслеђа, монографија о настанку насеља и кроз активности Удружења потомака српских добровољаца 1912- 1918 године. У сва четири насеља постоје споменички комплекси, а у Банатском Карађорђеву стална изложбена поставка.

Српски добровољци из Индијане на Солунском фронту:



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15331

Детаље са отварања изложбе о Добровољцима у Универзитетској библиотеци у Београду, као и још података и слика можете видети на Фб страници о Добровољцима
https://www.facebook.com/Dobrovoljci-Volunteers-100654271835244/



offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 3563
  • Gde živiš: ZR

Морам на изложбу, нема друге.
Срећа па сам читавих 7 минута хода од Универзитетске.
Поносни карађорђевачки унук, памтим бркате џинове ( из перспективе петогодишњака ), који су "пред женами и дјецом" говорили својим печалбарским меричким.

Иначе, колико сам читао и слушао, Србија је радо примала добровољце и пребеге, руске власти су имале у почетку сумњу у исправност пуштања у рат против де јуре сопствене државе, али се то превазишло.
Зато су Италијани били изузетно, кхм, суздржани.
Почев од тога да су имали своје планове, а нашијенци на супротној страни су били добрим делом из области где Италијани нису били омиљени.
Тек, није ми знано да су пустили неког као добровољца у српску војску.
Све и да јесу, то је био симболичан број, реда ради...

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15331

Једна јако занимљива историјска слика.

"На Видовдан 1917, на поласку за Србију, 150 српских добровољаца са осталим народом.
Индианаполис, Индиана, Америка"



Из Северне Америке се скоро десет хиљада Срба добровољаца пријавило у Српску војску на Солунском фронту.
Оно што је битно - скоро сви су били грађани Аустроугарске (миграција у Америку је углавном ишла из приморја). У случају заробљавања ризиковали су смртну казну, а њихове породице санкције.
Из данашње перспективе, просто невероватан податак.

offline
  • Pridružio: 15 Jan 2011
  • Poruke: 231

Iz sreza Ljubinje u periodu 1900 - 1910 u SAD se iselilo oko 800, uglavnom mladica svih konfesija i nacija, ali uglavnom Srba pravoslavnih. Interesantna je nacionalna odrednica koju su davali po dolasku u Ameriku. Srbi su se svi pisali kao Srbi, Malohodzic iz Zabice kao Turcin, neki preci danasnjih Hrvata kao katolici... Sto govori da su jedino Srbi krajem XIX vijeka imali izgradjenu nacionalnu svijest barem u Hercegovini.
Za vrijeme trajanja rata za Srbe je nastupilo vrijeme gladi straha i progona (Crna knjiga V.Corovica). Iz Ljubinja je u Arad odvedeno oko 300 taoca da mobilisani vojnici ne bi bjezali. Najgore su bile jedinice Šuckora (schutzcorps) u koje su regrutovali najgori muslimanski i katolicki sljam (izvinjavam se na izrazu ali tako ih biljezi i literatura). Usred gladi AU komandantu mjesta moralo se donijeti dnevno 10 - 15 l mlijeka za psa. U Trebinju su bila javna vjesanja kao i u Avtovcu kod Gacka.
Suckore su poslije rata lovile crnogorske komite i ubijale (oni sto im Sukrija Serhatlic pjeva "nije Krsto sto mu zbore"). U Ljubinju je pop Sarenac, tek stigao iz Arada, uveo komite u crkvu i zakleo ih da nikoga od muslimana ne smiju dirati. Sin popa Sarenca, takodje svestenik, ubijen je u jami Pandurica 1941.
Iz srezova Hercegovine koji nisu imali granicu sa crnom gorom bilo je manje ljudi sa statusom dobrovoljca jer je bilo teze "uskociti" u CG, ali je zato iz srezova Trebinjskog i Ljubinjskog bilo najvise dobrovoljaca na Solunu jer su ovi srezovi blize moru i imali su vise iseljenika...

Jos jedan od razloga pojacanog iseljavanja u Ameriku je i pojava velikih povrsina obradive zemlje na trzistu.
Begovske (zemljoposjednicke) porodice ne zele da zive u hriscanskoj zemlji, sele u tursku a zemlju nude na prodaju. U nedostatku novca jedini nacin da se dodje do zarade je odlazak u SAD. Dosta porodica otkupilo je zemlju "americkim" parama.

offline
  • Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 26315
  • Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države

У Галерији Војног музеја, а у оквиру обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и поводом прославе Дана Војног музеја - 22. августа 2014. године отворена је изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“ чији је аутор музејски саветник Анђелија Радовић.
http://www.mod.gov.rs/cir/7036/otvorena-izlozba-povodom-dana-vojnog-muzeja-7036

На изложби су приказане заставе српских добровољаца из Канаде и Америке




Српска економска емиграција у Америци, окупљајући се у соколским друштвима, још у време анексије Босне и Херцеговине изражавала је солидарност са својим народом у отаџбини. Почетком Великог рата Срби из САД и Канаде организовали су се у добровољачке јединице, уз помоћ српске владе и Југословенског одбора. Долазак добровољаца на Солунски фронт био је ваома значајан за попуну српске војске која је преполовљена након голготе током повлачења преко албанских планина. Само кроз прихватни центар у Бизерти прошло је 10.000 добровољаца, који су после кратке обуке упућени на фронт и распоређени у српске пукове. На путу преко океана до своје браће на Солунском фронту кренули су са заставама са мотивима и симболима који су за њих представљали спону са завичајем. Са једне стране застава налазиле су се инсигније соколских или других српских организација, ликови епских или историјских личности, а са друге заставе њихових нових домовина, начешће Америке. Најбројнију добровољачку групу чинилу су Видовдански борци из Питсбурга.

offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 3563
  • Gde živiš: ZR

Napisano: 17 Nov 2020 16:51

Да се не преварите као ја данас- изложба у Универзитетској је отворена до 16:00!
Сутра "хватам паузу" или излазим раније, нема друге.

Dopuna: 19 Nov 2020 16:07

Данас тек изађох раније.
Био сам, видео, удариле емоције.
Љубазна екипа из библиотеке је за мене једног пустила пар кратких документараца, + слике плаката, карикатуре, фотографије.
ХВАЛА.

Панои садржајни и информативни, за тај простор, лепо постављено.
Драги моји Мајкани из Банатског Карађорђева, мало ми је кренула кнедла у грлу!

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 126

offline
  • Pridružio: 15 Jan 2011
  • Poruke: 231

Ovlas sam pogledao monografiju i moram reci da se ne mogu sloziti sa metodologijom izrade.
Naime monografija je radjena na osnovu granica opstina iz SFRJ.
To bi bilo otprilike kao kada bi danas poginule pripadnike bobanske cete svrstali u gubitke opstine Ravno.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15331

Анимирани видео о месту Војвода Степа


Фотографија добровољаца у Чикагу 1920, године

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1087 korisnika na forumu :: 51 registrovanih, 9 sakrivenih i 1027 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 100ka, Alibaba1981, avijacija, Ben Roj, bojan_t, brundo65, bufanje, darkojbn, DeerHunter, Denaya, djboj, DonRumataEstorski, Dorcolac, draganca, Georgius, hyla, Karla, kokodakalo, Krusarac, Kubovac, kybonacci, ljuba, lord sir giga, marsovac 2, mean_machine, mikrimaus, Milan A. Nikolic, milimoj, milos97, milutin134, MrNo, Nemanja.M, nextyamb, nikoladim, ObelixSRB, oldtimer, pacika, pein, Prašinar, Prometeus, royst33, sevenino, Sirius, suton, USSVoyager, Vlada1389, voja64, WerWolf14, wizzardone, Wrangler, yrraf