offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3568
- Gde živiš: ZR
|
https://www.youtube.com/watch?v=Fe901ZaNVHk
 
https://www.youtube.com/watch?v=x4_hyEQaZ-E
Банатско Карађорђево, неке '61/2? Слика са стране, Реља уз окупацију. Као резервиста је тада успео да се врати у село заврљачивши успут пушку у Тису. Би је донео кући али априлске њиве мало могу да прикрију...
Стоје од левог Стеван Самарџија (Присјека, Сањца ), бабин старији брат, скојевац из генерације синова, са шубаром стари добровољац, ммм, Баста (?), добровољац Реља Бањац,"Јуришна чета Краља Петра", испред њега унук мали "Брааане Анкин", тј ја, још један скојевац, па аутоколониста, рођак Јово "Јовура" Бањац.
Доста ових прича су прилично олако дате. Бик Који Седи је убијен у резервату још 1890, тако да са циркусом тешко да је био. Јес биЈо едан бивши "шерип" у селу (Ђуро? ), а деда Реља је уз све руднике, челичане и сличне суптилне и интелектуалне послове стигао још да чува говеда (пар година?) на неком ранчу.
Волели су старци да ките своје приче и авантуре, више америчке но крваве ратне, које су биле довољно јаке без дотеривања. Те ратне су махом распредали у биртији у којој су, по некој својој хијерархији знали да преседе и више од два дана, уз пиће и понеко мезе, све "људујући".
Рецимо, дедин побратим, Лазо Рашета, волео је да се хвали како се у Мерики "вајта с нигерима" по вашарима, за опкладу, а други побратим, Миле Париповић је, кад му дозлогрди хвалисање знао да каже како "Не лажи више, вавијек сам био три пута јачи отебе, па јопе не би смио на те нигере брез сикире јал чакије".
Американци су махом дошли као екипа са градилишта јали творнице, а мајка и ујаци су успели да поцепају отимајући се некакве исељеничке новине са чланком о групи добровољаца пред којом је деда носио барјак ( Гери, Индијана или "Ћикага", Илиноис? ). Када се 2018. правила јубиларна изложба, једва смо објаснили да и ми, унуци знамо за тај чланак само из прича, и немамо шта да позајмимо, на жалост.
Деда Стево је као војник двојне монархије претрчао браћи, био на Добруџи, стигао возом у Архангелск, па назад, преко Москве и Сибира у Владивосток (Порт Артур?), бродом у Јапан, Сингапур (где су пред гувернером пропарадирали у стројевом ), Цејлон, Аден, Суец, Солун...
Тај исти који је у гроб однео рану на души- ужичка Ракета му није признала добровољачку повластицу него наплатила пуну карту Херцег Нови-Београд!
Није била ствар у тој сићи већ њихов став и понижавање, још фирма из Србије.
На море је ишао да обиђе млађану сеју (бабу) и лизне воду, која је, за чудо, и даље слана!
Спомен соба, боље погледано- мало везе, бајонети верндл, који је и могао да буде код К&К трећепозиваца, али ВТЗ М 24 ни под разно, а шта ту тражи каркано пер кавалерија и апенинска чутурица, још мање јасно.
Иначе, од заједничких објеката, прво су направили гробље, на мало издигнутијем тлу јужно од села, а брзо и добрано напунили, углавном неотпорне нејачи. Тај део села су, висинске разлике, макар и незнатне ради назвали "Ловћен", као што и мањи део села преко друма зову "Земун". 
|
