dr Rudolf Arčibald Rajs

• 1Ovo se svidja korisniku: Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Београд - Традиционалном церемонијом крај гроба који се налази у оквиру комплекса београдског Топчидерског гробља, као и покрај споменика у Топчидерском парку, 9. августа 2009. године у 11.00 часова, биће обележена 80. годишњица смрти великог хуманисте др Рудолфа Арчибалда Рајса.

Поводом обележавања 80. годишњице смрти др Рајса, стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда реализују пројекат обнове Споменика др Рајсу. Средства за обнову споменика обезбедило је Министарство рада и социјалне политике.

Др Рудолф Арчибалд Рајс посебно се ангажовао у области истраживања злочина почињених над цивилним становништвом од стране аустро-угарских, немачких и бугарских јединица, као и употребе забрањених врста наоружања и муниције током Првог светског рата. Своја примарна истраживања заснивао је на подацима прикупљеним од холандског лекара Аријуса ван Тинховена који је током 1914. и 1915. године радио као шеф Хирушког одељења Војне болнице у Ваљеву.

По окончању рата др Рудолф Арчибалд Рајс определио се да остане да живи у Србији. Настанио се у тадашњем београдском предграђу Топчидер подигавши за своје потребе скромну кућу којој је дао назив по једној од највећих битака која се одиграла током борби на Солунском фронту - ``Добро поље``.

1928. године објавио је својеврсни политички тестамент под насловом ``Чујте Срби`` који представља драгоцени историјски извор за период прве деценије по окончању великог светског рата.

Својим тестаментом одредио је да се његово срце похрани у посебну урну која је постављена у оквиру капеле Спомен-комплекса на Кајмакчалану. Остао је упамћен као велики пријатељ Срба којима је посветио деценије свог живота и рада, али и који су му приредили разочарење које је проузроковало његову изненадну смрт у Београду 8. августа 1929. године.

Један од најзначајнијих криминолога свога времена, др Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден. После стицања основног и средњег образовања одлази у Швајцарску на студије где је у својој 22. години, 1898, стекао звање доктора хемије.

Након стицања доктората радио је као асистент на Универзитету у Лозани да би 1906. године добио звање ванредног професора криминалистике.

Др Рудолф Арчибалд Рајс 1909. године основао је институте за техничку полицију у криминалистици на којима су се школовали студенти различитих националности, укључујући ту и оне из Србије.

На позив српске Владе др Рајс долази у Србију у септембру 1914. године и ту упознаје холандског лекара Аријуса ван Тинховена који је раније отпочео истраживање ратних злочина над цивилним становништвом.

Др Рајс је своју анкету саслушања аустријских заробљеника спроводио и одлазећи на лице места, отварајући гробове, прегледајући лешеве и рањенике, улазећи у куће и вршећи техничка испитивања, не одступајући ни један трен од заклетве дате да служи истини и правди. Резултати ове анкете су имали огроман ефекат у свету, приморавајући јавност да се суочи са зверствима војске аустроугарске монархије.

Поред свих занимљивости, Рајса је највише интересовао српски сељак, војник, његово држање у несрећи и победи. Фасцинантност српског војника, његов менталитет, дух, утицали су да се др Рајс трајно веже за Србију, и срцем и даљом судбином. Заједно са Српском војском се повлачио и преко Албаније, делећи све невоље српског народа. Своју приврженост истини највише је испољавао својим личним ангажовањем на помоћи српским избеглицама, збрињавањем српске сирочади у Швајцарској, као и слањем помоћи становништву окупиране Србије. Доласком на Солунски фронт, Рајс се до те мере сродио са српским бићем да је постао његов неразвојни део. Касније је за своје ангажовање добио и медаљу за храброст, коју је заслужио неуморним обилажењем трупа, одлажењем на најопаснија места где је сву своју пажњу усмеравао на војника. Поред свих награда и медаља, Рајс је увек истицао да му је захвалност српског народа једина награда за све што је учинио у његовим тешким данима. Др Рајс је на Солунском фронту провео време од 18. новембра 1916, па све до 1. новембра 1918. године, када је ослобођен Београд.

После пробоја Солунског фронта 15 септембра 1918. године, др Рајс је у свим местима кроз која је пролазио обављао увиђаје о злоделима у окупираним подручјима и директно омогућио да се сазна истину о злочину. Завршетак рата није значио крај његове мисије већ је имао обавезу да резултате своје анкете о злочинима уобличи у званичне извештаје за предстојеће међународне мировне преговоре. Такође, имао је службу у Министарсву унутрашњих дела где је основао двогодишњу полицијску школу и директно управљао њоме. Од ослобођења Србије па до своје смрти из приватних разлога престао је да даје услуге београдској полицији и такође одбио понуду да прими катедру на Универзитету у Београду.

Др Рудолф Арчибалд Рајс био је и први почасни председник српског, а потом и југословенског Аероклуба ``Наша крила``. Председник Аероклуба био је кнез Павле (Карађорђевић), а потпредседник Тадија Сондермајер, ратни пилот и каснији директор прве југословенске националне авио-компаније ``Аеропут``.

Због сукоба мишљења са тадашњом владом, а посебно са Николом Пашићем, нежелећи да се излаже сплеткама, др Рајс је одлучио да се повуче са јавне сцене, али никад није изгубио популарност у народу. 1928. године написао је политички тестамент, апел "Чујте Срби" који је уједно и документ о времену од 1918. до 1928. године.

Смрт др Рудолфа Арчибалда Рајса 8. августа 1929. године била је неочекивана. После вербалног сукоба са бившим министром Капетановићем, ратним профитером који је рат провео у иностранству, др Рајс је пао убијен речима које није могао да преболи.

Др Рудолф Арчибалд Рајс сахрањен је на београдском Топчидерском гробљу (парцела 2) док је његово срце, по тестаментарној жељи самог др Рајса, похрањено у капели која се налази у споменичком комплексу на Кајмакчалану (планина Ниџе) у Републици Македонији.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ boksi

svaka cast na tekstu

toplo bih preporucio svima koji nisu procitali,da procitaju knjigu ,,Cujte Srbi ,cuvajte se sebe..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neka mu je vecno hvala i slava mu. Bio je veliki posovalac Srba i Srbije i velikideo svog zivota je posvetio Srbima i Srbiji, proucavao ih kroz korene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je rekao o našem narodu i tadašnjoj vojsci,time što je u testamentu tražio da se srce odvoji od tela i pohrani u spomeničkom kompleksu na Kajmakčalanu...A telo sahrani u Srbiji.

Odličan tekst,večna slava i hvala dr.Rajsu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Velikan koji je postovao nas narod. Njega nisu postovali tadasnji Strancari (politicari) a nepostuju ga ni danasnji, kad bi barem 10% uradili (ostvarili) od njegovog dela sto je napisao da treba da rade narodu bi bilo 100 puta bolje. Zar i danasnja mladez nije ista kao tada? Nece da idu u vojsku, drogiraju se a o sifilisu i sidi da i negovorim. Testament koji treba da bude Ikona Srpskom narodu.

Vecna mu slava i hvala!

Slavamu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh da ga barem danas poslusamo, ali vrlo tesko jer je on pisao o nama a mentalitet se tesko menja.

Slava mu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nazalost, 1928. kao da je opisao danasnju drzavu. Retko castan covek i iskren prijatelj ovog naroda. Vecna mu slava i hvala!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čujte Srbi
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je pravi prijatelj, a ne kurtoazija i laskanje koje primenjuju stranci kada hoce nesto od nas

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliki covek pre svega! Iskreni prijatelj Srba, voleo je ovu zemlju vise nego svoju domovinu i, nazalost, mnogo vise nego pojedini srbi. Na kraju je umro potpuno zaboravljen od zemlje kojoj je dao toliko mnogo...
Nek mu je vecna slava !