Kosovska bitka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ako nekog detaljno intresuje ko je sve bio u Viteskom redu Zmaja:

Stefan Lazarevic - Despot Srbije
Zigmund I od Luksemburga - Car Svetog rimskog carstva i kralj Madjarske, Hrvatske i Bohemije
Hrvoje Vuskic Hrvatinic - Ban Hrvatske i Veliki Vojvoda Bosne
Alfonso - Kralj Aragona i Napulja
Vitovit - Veliki Vojvoda Litvanije
Ernest - Vojvoda od Austrije
Kristofer III - Vojvoda Bavarije i Kralj Danske
Henri V - Kralj Engleske
Vladislav II - Vojvoda Hrvatske, Madjarske i Bohemije
Filippo Buondelmonti degli Scolari - Grof Temisvara i ban Segedina
Nikola II Gorjanski - Veliki Ban Macve, Srema, Usora, Soli, Slavonije, Hrvatske i Dalmacije
Stiborici Stibor - Gospodar celog Vaha
Vlad II Cepes - Vojvoda Vlaske
Oswald von Wolkenstein - diplomata, pisac i pesnik
Vlad III Cepes (Drakula) - Princ Valkije

Eto, malog pojasnjenja o velicini i znacaju tog reda vitezova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Mare_m76 ::kad smo vec kod toga, znas li koja se to vojna sramota smatra za najvecu u istoriji srpske drzave ? posle cijeg zavrsetka nas je od velike propasti spasila drzava i nacija,kojoj nepoznavaoci istorije cesto prebacuju da se ponasala prema srbiji kao maceha. ?
Srpsko - bugarski rat

tacno, odnosno rat za ujedinjenje bugarske.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo sam gledao sta istorije drugih balkanskih naroda govore o Kosovskoj bici i veoma se iznenadio kada sam u bosankoj istoriji nasao sledeci podatak o tome koje sve ucestvovao u kosovskoj bici na srpskoj strani: "Nedugo potom, bosanska vojska ponovno pod zapovjedništvom kneza Vlatka Vukovića, sudjeluje u veoma snažnoj vojnoj koaliciji, sačinjenoj, pored Bošnjana i od Srba, Albanaca, Grka, Bugara i Hrvata, koja se na Kosovu polju 1389. godine suprotstavlja Osmanskom carstvu."

Odakle bosanskim istoricarima podatak da su Bugari, Albanci, Grci i Hrvati ucestvovali u Kosovskoj bici kada se u nasoj istoriji njihovo ucestvovanje uopste ne spominje. I zasto je u Bosanskoj i Hrvatskoj istoriji tako negativno prikazana Kosovska bitka zbog cega mnogi u tim zemljama imaju tako negativan stav prema njoj. Za one koji nisu upuceni Srbija i Bosna su u to vreme saveznici u borbi protiv Turaka a jedini koji su ugrozali Bosnu bili su Turska i Mađarska.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

spominje se, ali se precutkuje, iz dobro poznatih razloga...

pogledaj vojnu enciklopediju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne postoje nacionalne drzave. U sustini i nije toliko bitno. Jer kad se kaze bilo je i ovih i onih, a koliko tacno 10 ili 100 ili 10 000. Sto je porpilicna razlika.

I na Turskoj strani je bilo hriscna u mnogim bitkama. Tako i na Kosovu. Obicno su ih slali u prvim redovima. Verovatno su obecavali slobodu...

--------------------

Veliki_Blek ::Za one koji nisu upuceni Srbija i Bosna su u to vreme saveznici u borbi protiv Turaka a jedini koji su ugrozali Bosnu bili su Turska i Mađarska.
Nemaju sta da budu upuceni. Za one koji su primili islam dolazak Turaka je nesto pozitivno u njihovoj istoriji. Sto je sasvim logicno. Danasnja Bosna nije ono sto je bila u XIV veku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

srbi vazali su bili na strani turaka na kosovu.

logika je bila jednostavna, zadrzati vlast nad teritorijom, pa makar priznavao vrhovnu tursku vlast. vazali su bili verniji turcima nego njihove sopstvene trupe u nekim slucajevima. pogledaj bitku kod angore, gde su neke turske snage presle na stranu tamerlana a srbi ostali verni turcima i povukli se u poslednjem trenutku.

ni vera, ni nacija, nista nije bil jace od zelje za vlascu - to je bio onda vrhovni interes, a i danas je.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::srbi vazali su bili na strani turaka na kosovu.



Koji Srpski velikasi su sve ucestvovali u Kosovskoj bici na turskoj strani i da li je među njima bio i Kraljevic Marko koji je u to doba takođe bio Turski vazal. Meni je o njegovom ucestvavnju u bici poznato samo narodno predanje koje uopste ne mora da bude tacno prema kome je on zakasnio na boj na Kosovu i otuda izreka "Kasno marko na kosovo stize".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa simpaticno je da se vidi kakva je podela zemalja bila od smrti cara Dusana, pa do Kosovske bitke. Ima dosta pdataka o tome kako zasto i kada je napada koja teritorija.
Evo sta sam pod tim mislio. Dakle, Bosna je u celom srednjem veku, makar za vlasti Nemanjica, bila u vazalnom odnosu spram Ugarske. Opet to je bilo prakticno pitanje, pitanje teritorije, odnosno oblasti koja se zove Hum i odredjenih delova koje su Nemanjici davali Dubrovniku. (najbolji primer je Ston koji je Dusan prodao Dubrovcanima) Na to nisu ni Bosanski banovi ni Ugarski kralj gledali sa odobravanjem. Najgrublja podela saveznistva je isla ovom linijom.

U jednom savezu, naravno ovo je uslovno receno posto nema bolje reci, su bili Srbija, Dubrovnik, Mletacka republika, Bugarska i pojedini plemenski lideri iz Albanije.

U drugom savezu su bili Ugarska, Bosna, Djenova i Veliki priorat reda vitezova Jovanovaca.

Na trecoj strani su se nalazili Vizantinci (prvo pod Paleolozima, a onda zajedno sa njima i Kantakuzin koji je pre toga bio i sa Dusanom) i Turci Osmanlije.

E sad kad imamo sliku za vreme Dusana, mozemo da vidimo i zasto su se medjusobno napadali.

Dusan je imao nameru da stvori novo carstvo na rusevinama vec tada propale Vizantije. Madjari su imali intrese u Macvi regionu do planine Rudnik. Djenovljani su hteli da zastite svoje gradove Valonu, Drac i Skadar. Bosanci su hteli Hum. Dubrovcani su zeleli mir da mogu da trguju, a Mleci su hteli Dalmaciju.

Kad smo i to ustanovili bitno je videti i kako se posle Dusana odvijala situacija. Madjari pokusavaju da prvi put napadnu Srbiju, ali nista. Bosanci pokusavaju da osvoje Hum, ali ni oni ne uspevaju.
Nakon toga pocinju unutrasnje svadje u Srpskom carstvu. Odvajaju se Dusanov polubrat Simeo i zauzima neke prostore u danasnjoj severnoj Grckoj i juznoj Albaniji. Ipak on biva porazen od vlastele koja ga nije podrzavala. Djenovljani pokusavaju da se probiju dublje uz kopno, ali ni uz pomoc Turaka ne uspevaju. Zatim Ugarski kralj pokusava da okupi vojsku za novi napad na Srbiju, ali umesto na Srbiju, krece na Mletacku republiku. Primorava je na primirje i oduzima im celu Dalmaciju od Kvarnera do Dubrovnika. Nakon toga napada i Srbiju i zauzima celu Macvu i prostor do planine Rudnik. Bosanci su uspeli da osvoje Hum i prisile Dubrovnik na veci danak. Vizantija raskida veze sa Turcima, ali se udruzuje sa Djenovljanima, koji su jedan od najvernijih turskih saveznika. I napadaju nove srpske teritorije. Bez velkog uspeha.

Dakle nova karta se dosta izmenila, ali je i Bosna sve manje u vazalnom odnosu prema Ugarskoj, a Mletacka republika se malko povratila i ponovo zauzela gradove Split i Zadar. Vizantinci su uspeli da odrobe opkoljeni Solun i da pridobiju neke vlasteline iz Epira i Tesalije. Turci Osmanlije su se utvrdili u dva grada na Bosforu u Evropi.

Dalje je doslo do velikih podela u samoj srpskoj drzavi. Posle Maricke bitke dolazi do sledece podele Srpskog carstva.
Moravski kraj - knez Lazar Hrebeljanovic
Zeta - Gospodin Djuradj II Stracimirovic Balsic
Zapadna Srbija - zupan Nikola Altomanovic
Kosovski region i danasnja juzna Srbija i severna Makedonija - sevastokrator Vuk Brankovic
Zapadna Makedonija i delovi danasnje Albanije - Kralj Marko Mrnjavcevic
Istocna Makedonija i delovi Grcke - Braca Konstantin i Jovan Dragas (jedan je bio gospodin a drugi knez)

Nakon ovakve podele knez Lazar je bio siguran da ga Ugarska nece napasti posto je umro kralj Ludovik I i on se zajedno sa bosanskim kraljem Tvrtkom I mesa se u dinasticki sukob u samoj Ugarskoj.

Za to vreme Turske snage ponovo polaze u dolinu Morave, ali bez znacajnijeg uspeha. Ugarska u kojoj je posle dosta previranja dosao je Lazar u priliku da osigura svoju zaledjinu i da se sa Ugari dogovori oko davanja prava na Macvu. Onda je mogao da se organizuje i krene na jug u susret Turcima.

Prva iole znacajnija bitka Srba i Turaka je bila kod Paracina 1380. godine kada vojska koju je Lazar poslao pod komandom vojvode Crepa uspesno tuce Turke.
Nakon toga 1386. godine prodiru Tirci pod vodjstvom samog sultana do dansnjeg Prokuplja i sukobljavaju se u boju na Plocniku sa Lazarevom vojskom. Koliko je utvrdjeno srpska strana je odnela pobedu.
Nakon toga Murat I zauzima Nis i Sofiju.
Sledeci pokusaj Turaka bio je prodor prema Bosni 1388.godine. Tamo su se sukobili sa vojvodom Vlatkom Vukovicem koji je uspeo da ih potuce do kolena a sam predvodnik turske vojske emir Lala Sahin jedva uspeva da pobegne.

Tada dolazimo do nase glavne teme. Bitno je napomenuti da celu hronologiju, kako bi mogli da ustanovimo ko je sve i mogao da odgovori.

Ono sto nisam napomenuo je to da je posle pada Lajosa I Ugarskog kralja ban Tvrtko osvoji celu Dalmaciju od Kotora do Zadra. Prglasio se za kralja, a zvanicna titula mu je bila Kralj Srba, Bosne, Primorja i Zapadne strane u gospodu casni Stefan Tvrtko I Kotromanic. Kasnije je promeio u Kralj Raske, Bosne, Hrvatske, Dalmacije i Primorja. Obe titule su mu priznali svi srpski velikasi, Ugarski kralj, Mletacka i Dubrovacka Republika.

Dopuna: 20 Maj 2009 13:03

Ne kralj Marko Mrnjavcevic nije ucestvovao u boju, ali ucestvovali su odrdjeni plemici koji su ostali u Grckim krajevima posle pada carstva. Inace u tom trenutku vazalna je bila samo drzava Mrnjavcevica od zemlja koje se smatraju za drave pre carstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dodao bi jos nesto celoj ovoj prici.

Skoro sam gledao emisiju o Budimu. U XIII veku Madjare su napali Mongoli i Tatari. Populacija Madjarske je prakticno prepolovljena, a zemlja opostosena. Evo mape prodora kroz zemlje kojima su upravljali Madjari:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b0/Hungary_1241.png

I evo popisa stanovnistava od 900-1910 sa procentom Madjara. Vidi se da je od 1222 do 1242 populacija spala sa 2 miliona na 1,2 miliona. Obartioti pznju i na pad od 1490 do 1711.
http://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_Hungary#900-1910
Boj na Moha pustari.
http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Mohi

Vidimo da je vise faktora uticalo na mogucnost sirenja i jacanje nasih vladara tokom XIII i XIV veka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ali i Srbiju su napadali Tatari, samo sto smo mi jednom uspeli da ih porazimo (Kralj Milutin u 13 veku).

Naravno da je bilo uvek puno faktora koji uticu na jacanje i slabljenje svake drzave... Kada se Knez Caslav vratio iz Bugarske u ondasnju Srbiju/Rasku, prica kaze da je zatekao samo saku staraca...

Samo sebab malo preteruje u mazanju nasih vladara. Stefana Lazarevica je za Bajazita vezivala i viteska zakletva, kao i cinjenica da se na izdaju nije gledalo blagonaklono ni na protivnickoj strani. Tamerlan je Stefanu vratio sestru i odao mu priznanje za borbu, a i na Ugarskoj strani je bio vioko cenjen zbog drzanja reci. Prevrtljivce niko nikada nije voleo i samo su bili korisceni za prljave poslove, dok su potrebni...

Nazalost, mnogi vladari su bili na Turskoj strani, ali tu nije bilo samo pitanje vlasti (ali se slazem da jeste i to), to je i pitanje nade. Sada sa ove distance deluje smesno kada znamo kako je na kraju bilo, ali dok drzava postoji mozes i da se nadas da ce recimo neko jaci da i tvoje neprijatelje otera. Ako se predas, gubis zemlju, privilegije, kompletna vlastela biva razvlascena i u kasnijem periodu vrlo cesto pogubljena, rodoslovi unisteni...

Uporedimo sa sadasnjom situacijom oko ulaska u NATO koji neki zagovaraju. Stav je mora da se udje jer smo okruzeni, jer u protivnom, ovo ili ono, a nada ostaje da cemo nekad biti ponovo nezavisni u potpunosti... Uvek ima vise alternativa, ali niko ne zna sta ce biti za 10, 20, 30 godina i nekim nasim odlukama neki ljudi za 800 godina od danas ce se ljudi iscudjavati i pitati se jell smo bili bas tako glupi, a i ko zna kakav ce sistem vrednosti tek onda biti... I koga cemo onda voleti i mrzeti i ponovo se pitati kako smo mogli da idemo u savez sa ovima ili onima...