Manastiri i crkve Srbije - Manastiri i crkve Srbije

• 10Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Oluj2.1, Bane san, VJ, GnaeusDomitiusAhenobarbus, bojank, amstel, voja64, radionica1, Njubara
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 10 Feb 2018 0:26

Počeću da postavljam svoje knjige i tekstove posvećene manastirima i crkvam u Srbije. Neke sam već postavio - nema veze neka budu na jednom mestu. Dogovorio sam se sa još nekim kolegama koji će takođe postaviti svoje radove. Mogu i forumaši da postavljaju ali samo knjige i tekstove koji imaju naučni aparat. Takođe mogu knjige i časopisi koji se odnose na duhovnost.

КЊИГЕ

Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ У БРАНИЧЕВУ, Пожаревац 2016. Medieval churches and monasteries in Branichevo
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић, Ана Костић Ђекић, Зоран Антонијевић, ЦРКВА И ПАРОХИЈСКИ ЖИВОТ У СЕЛУ ВРЕОЦИ, Лазаревац - Вреоци 2017.pdf Прилог – Марија Савић, Археолошки локалитети у селу Вреоци
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њено доба, Трстеник 2104 - Princess Milica - nun Eugenia and her age, Tsrtenik 2014
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Planina nedosanjanih snova ili Sveti Nestor kod Vitkovca
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U Resavi dva alem kamena ili hram Uspenija Presvete Bogorodice u Crkvencu
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bajka o zografu ili hram svetih apostola Petra i Pavla u Dubnici
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prosuo se biser kraj Morave ili Miljkov manastir
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 10 Feb 2018 0:31

Ево и пар текстова за почетак

N. Đokić, O osnivanju hranilišta za crkvene i manastirske starine, Glasnik SPC br. 10 za 2009, Beograd 2009, 71.pdf
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

N. Đokić, O. Dumić, Prilog istoriji manastira Rajinovac, Glasnik SPC br 3 za 2007, Beograd 2007, 94 - 97.pdf
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

O. Dumić, N. Đokić, Prilog istoriji manastira Ljubostinje, Glasnik SPC br. 3 za 2013, Beograd 2013, 104 - 122.pdf
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

N. Đokić, Prilog istoriji manastira Svetog Marka u Koriši kod Prizrena, Glasnik SPC br. 2 za 2017, Beograd 2017, 68 - 71.pdf
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Н. Ђокић, Д. Јањић, НЕКОЛИКО ПИТАЊА ВЕЗАНИХ ЗА ИСТОРИЈУ НИШКЕ ЕПИСКОПИЈЕ ОД ПОЧЕТКА XVI ВЕКА ДО СТВАРАЊА БУГАРСКЕ ЕГЗАРХИЈЕ СРЕДИНОМ XIX ВЕКА, Баштина 37, Лепосавић 2014, Баштина 37, Лепосавић 2014.pdf
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Mar 2019 13:22

Небојша Ђокић, "Славеносрпски" манастир Свети Јован Бигорски до ослобођења 1912. године, Вардарски зборник 6, Београд 2008, 77 - 100; "Slaveno - Sebian" monastery of St John Gigorski since the liberation in 1912.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић Оливера Думић, Манастир Мрзеница, Гласник СПЦ 8/2007, Београд 2007, 233

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић, Црква брзанска, Каленић бр. 4/2015, Крагујевац 2015, 36 - 39.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић, Оливера Думић, Бежанијска црква, Гласник СПЦ бр. 7 за 2009, Београд 2009, 193 - 197

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић, Миломир Стевић, Црква у Звижду и Пеку од Пожаревачког мира до владе уставобранитеља, Митолошки зборник 32, Рача 2014, 227 - 284

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 25 Mar 2019 4:49

Небојша Ђокић, Када је саграђена црква у Кладову, Гласник СПЦ бр. 9/2007, Београд 2007, 250 - 251

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 25 Mar 2019 11:02

Необојша Ђокић, Оливера Думић, Прилог историји цркве Преподобне Петке - Параскеве у Сурчину, Гласник СПЦ бр. 10/2008, Београд 2008, 259 - 262.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 26 Mar 2019 16:57

Popovnjak je verovatno jedna od najmisterioznijih crkava u Srbiji. Nalazi se blizu manastira Manasije i gotovo je sigurno starija od nje. Odlično očuvana.

Небојша Ђокић, Црква у Врбовцу - Поповњак, Гласник СПЦ бр. 11/2006, Београд 2006, 306 - 307

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 28 Mar 2019 4:17

Оливера Думић, Небојша Ђокић, Манастир Ресава и трг Орашје, Гласник СПЦ бр. 3/2012, Београд 2012, 93 - 97

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 30 Mar 2019 15:05

Ova crkva je veoma značajna za proučavanje porodičnih veza srpski vođa pred Prvi srpski ustanak.

Драгана Јањић, Небојша Ђокић, Црква Светог Николаја у Степањи, Живопис - Годишњак Високе школе СПЦ за уметност и консервацију бр. 8, Београд 2014, 165 - 183; Contribution to the history of St. Nikolai church in Stepanja

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 14 Apr 2019 7:39

Оливера Думић, Небојша Ђокић, Прилог историји манастира Вољавче 1. део, Гласник СПЦ бр. 2/2008, Београд 2008, 61 - 72

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић, Миломир Стевић, Прилог историји кожетинске цркве, Гласник СПЦ бр. 9/2013, Београд 2013, 327 - 331

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 25 Apr 2019 14:53

Небојша Ђокић, Ана Костић Ђекић, ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА У ВЕЛИКОМ ШИЉЕГОВЦУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, КАПИЈА ПОМОРАВЉА У ДУХОВНОЈ ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА, Крушевац 2017, 59 - 70.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојша Ђокић, Јулија Башић, ЦРКВЕ БРВНАРЕ У БРЗАНУ И БАТОЧИНИ И ЦРКВА ПЛЕТАРА У БАГРДАНУ, КАПИЈА ПОМОРАВЉА У ДУХОВНОЈ ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА, Крушевац - Својново 2017, 27 - 40

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 26 Apr 2019 23:56

Ovog dela nema u monografiji o staroj kragujevačkoj crkvi

Небојша Ђокић, Стара црква у Крагујевцу и стварање модерне Српске државе, Каленић бр. 2/2019, 27 -30

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 28 Apr 2019 13:28

Manastir Sv. Nikole u Svojnovu

Fotke






Tekst:

Небојша Ђокић, ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊА ИСТОРИЈЕ ДВЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЦРКВЕ ПОСВЕЋЕНЕ СВЕТОМ НИКОЛИ У СВОЈНОВУ И БРАЉИНИ, Капија Поморавља (ед. Синиша Мишић), Варварин 2011, 329 - 344

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 28 Apr 2019 13:30

Crkva Sv. Nikole u Braljini



Dopuna: 16 Maj 2019 16:35

Od pre nekoliko dana

мр Небојш Ђокић, КТИТОРСКА И ВЛАДАРСКА ПРАВА И СРПСКА ЦРКВА, Рaсински анали 16, Крушевац 2018, 5 - 20; KTETORS AND MONARCHS RIGHTS AND SERBIAN CHURCH

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Небојш Ђокић, ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ МОЈСИЊСКИХ ПЛАНИНА У ПИСАНИМ ИЗВОРИМА ДО ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА, Расински анали 16, Крушевац 2018, 37 - 64; CHURCHES AND MONASTERIES OF MOJSINJE MOUNTAINS IN WRITTEN SOURCES UNTIL THE LIBERATION FROM OTTOMAN RULE

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једно питање, у духу нашег форума:
У Русији сам се нагледао манастира који су били класичне тврђаве - са зидовима, кулама, итд. Прошао сам више пута донжонима, банкетима, аршерама, итд. Врло сликовито су ми свештеници објашњавали за шта који отвор служи (мада се то јасно и видело). Постоје и данас отвори за стрелце и отвори (под деведесет степени) за просипање врелог уља, катрана или нечег другог.
Интересује ме (пошто знам да постоје и манастирске тврђаве), можеш ли да нам укратко опишеш једну такву манастирску тврђаву и да ли се и данас могу видети недвосмислени знаци њене војне употребе?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Maj 2019 20:53

Mnogi naši manastiri su bili utvrđeni. Stariji kao Studenica, Sopoćani i slično su imali odbranbeni zid i jednu ili više relativno manjih kula osim jedne - pirga. Te tvrđave nisu bile predviđene za odbranu od regularne vojske nego od manjih pljačkaških bandi. Kasnije, uglavnom u vreme Moravske Srbije utvrđeni maanstiri postaju vrlo ozbiljni fortifikacijski objekti. Na primer Ravanica ili Županjevac. Ravanicu svi znate ali je Županjevac manje poznat a ima velike verovatnoće da je kneginja Milica kao monahinja tamo boravila i tamo bila sahranjena. Reč je o veoma jakoj tvrđavi jačoj od Ravanice sa manastirskom crkvom verovatno iz vremena kralja Milutina dograđenom u vreme kneza Lazara. U neposrednoj okolini tvrđave postoje najmanje još dve starije tvrđave i tri još starije crkve od kojih je jedna trobrodna bazilika. Pavlovac na Kosmaju je takođe bio utvrđen premda nešto slabije. Interesantno je da je najutvrđeniji manastir Resava iz vremena despota Stefana Lazarevića ali je tvrđava sigurno starija i samo ojačana u vreme despota Stefana. Sa druge strane u vreme despotovine osim Manasije drugi manastiri izgleda da nisu imali jača utvrđenja (Kalenić, Vraćevšnica ...)
Postaviću sutra fotografije Županjevca jer su mi u drugom kompjuteru.

Dopuna: 16 Maj 2019 20:56

Županjevac je u Levču, relativno blizu Kalenića.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Mnogi naši manastiri su bili utvrđeni. Stariji kao Studenica, Sopoćani i slično su imali odbranbeni zid i jednu ili više relativno manjih kula osim jedne - pirga. Te tvrđave nisu bile predviđene za odbranu od regularne vojske nego od manjih pljačkaških bandi. Kasnije, uglavnom u vreme Moravske Srbije utvrđeni maanstiri postaju vrlo ozbiljni fortifikacijski objekti.
Кад су почели да праве зидине око манастира?
Друго питање, одакле су долазиле те банде (локалне, стране, Турци)? Да ли то значи да тадашња држава није могла да контролише унутрашњост довољно добро?

ПС не познајем тадашњу историју добро, али нпр и у филму Доротеј је локална банда практично главни непријатељ.

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Друго питање, одакле су долазиле те банде (локалне, стране, Турци)? Да ли то значи да тадашња држава није могла да контролише унутрашњост довољно добро?


Pa do turskih prodora, lokalni odmetnici, begunci od zakona, bivši i aktivni vojnici, bahati plemići. Nemoj da zaboraviš da je svet tada bio veći, da se teže i duže putovalo, da je bilo prave divljine, a kakve danas u Evropi nema. Plodno tle, sa teški zakonima za bandite. Takvih likova ima u legendi do danas, Robin Hud, Musa Kesedžija i sličnih.

Generelano bande su problem južne i jugoistične Evrope do dobro u dvadesetom veku. Mog pradedu su dva puta napadali hajduci.