offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 26708
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Михајло Петровић 1884-1913
Михајло Петровић, пилот са дипломом број 979 од јуна 1912.године. Рођен је у сели Влакчи код Крагујевца 14. јуна 1884. године. У свом родном месту завршио је основну школу са одличним успехом. Родитељи су му били сиромашни, па је даље школовање могао да настави само у Војно занатској школи у Крагујевцу коју је у петој години учења, 1902. године, изненада напустио. На свој захтев добио је сведочанство за помоћника ливачког заната. Циљ му је био да оде у Русију и тамо настави школовање у техничкој школи или у једном од војних училишта.
Како је преласком руске границе задржан у једном малом месту, да би савладао руски језик, а што је било уобичајено за све странце који су хтели да наставе школовање, дошао је у Петровград тек крајем новембра 1902. Пошто је стигао са закашњењем изгубио је ту школску годину. Да би могао да опстане у великом граду и у тој далекој земљи - морао је да се запосли. Ненавикнут на јаку руску зиму разболео се и пошто се опоравио, одлучио је да се врати у отаџбину.
По повратку из Русије 1903. године доноси одлуку да се посвети војном позиву и уписује се у артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу. По успешном завршетку школовања, 1905. године распоређен је на службу у Ниш у гардијску артиљерију.
Војник по професији, у души уметник, писао је песме и сликао. Касније, по потреби службе премештен је у Крагујевац, а затим у Београд. У чин наредника унапређен је 1910. године, а када је почетком 1912. године Министарство војно објавило конкурс за авијацију, Петровић се пријавио, положио испите и прошао здравствени критеријум. Био је неизмерно срећан када је изабран у прву групу од шест кандидата за школу авијације. По доласку у Француску распоређен је у школу Фармана у Етампу, где је обука почела крајем маја 1912. године. Чувени француски пилот Броден, који је пратио прве летове Михајла Петровића, рекао је за њега да ће бити ас, јер је миран и презире смрт. Тих дана Михајло се картом јавио свом брату:
"Етамп маја 1912. године
Драги мој брате, ево ме у Етампу, 60 километара удаљеном од Париза, где је наша школа. У Етамп смо дошли данас, јавили се у школу и замисли одмах смо летели са овим авијатичарем. Како је величанствено летети осећа само онај који се обретне на висини на 100-200 метара изнад вароши. Летео сам око 20 минута, али дивно. Изгледа да је биплан довољно сигуран. Богати, овде је летење играчка. По десетак аероплана лете као птице на висини од 1000 метара. Ја сам се осећао врло добро. За данас оволико. Љуби те Миша".
Само двадесетак дана обуке било је довољно за први самостални лет Михајла Петровића који је први полетео међу нашим пилотима. Овај догађај изазвао је изузетну пажњу, па је дописник листа "Фигаро" из Париза, који је и сам присуствовао овом лету, написао велику репортажу о "Неустрашивом и дивљења достојном лету српског сержана".
Карајем јуна испунио је Петровић своје услове, тако да је 22. и 23. јула положио испите за дозволу пилота. Био је први српски пилот са дипломом, а његов изузетан таленат потврђује и чињеница да је месец дана пре осталих наших пилота добио то звање.
По избијању Балканског рата, Министарство војно, октобра 1912. године, позвало је наше пилоте да се врате у Србију, а упоредо су наручени и авиони из Француске и то баш они на којима су обчавани наши пилоти - Белерио и Фарман. За Михајла Петровића, већ крајем децембра 1912. године, склопљен је његов Фарман на Трупалском пољу код Ниша, где је јануара 1913. године, завршио и тренажне летове. Био је одушевљен када је крајем фебруара сазнао да ће се у саставу Приморског аеропланског одреда учествовати у ратним операцијама код Скадра.
После напорног пута, средином марта, дошли су на положај код села Барбалуше, где је било уређено летелиште. Ту су авиони склопљени како би се извршили пробни летови и преипреме за ратне задатке. Тако је за прве летове одређен 20. март када се на аеродрому, поред припадника Ескадре, окупило и моноштво знатижељника, највиших официра и других, јер је авијација изазвала велико интересовање. У операцијском дневнику Приморског аеропланског одреда за тај дан је записано:
7. III 1913. тихо-топло
Данас извршена проба мотора. На Фарману летео поручник Југовић 12 минута био у ваздуху, атерирао добро. На Блериоу летео поручник Станковић 25 минута у ваздуху, атерирао добро. На Фарману летео наредник Михајло Петровић у 9.25 минута над положајима наших трупа на Меглуши и Бушати на висини од 1500 метара, у 9.45 минута над аеродромом отпочео спуштање са угашеним мотором, упао у рему, апарат се преврнуо и са висине између 900 и 1000 метара испао из апарата и погинуо. Апарат јако оштећен.
Поподне сахрана наредника Петровића, здравље код војника одлично, но морал код пилота и војника јако пао услед погибије наредника Петровића".
По изјавама очевидаца Фарман је улетео у снажну термилку струју, пропео се, а затим нагло потонуо услед чега је попустио несигурни систем веза и Михајло Петровић испао из авиона. Његово тело другови су нашли у близини аеродрома код села Бате. Сат, на још топлој руци погинулог пилота, показивао је 9.45 часова. Стао је у тренутку када је престало да куца срце храброг авијатичара, нашег првог војног пилота и прве жртве Српског ваздухопловства.
Тако су се обистиниле његове речи изговорене неколико дана раније пред трагичан лет:
"Ја имам или да се прославим или славно да погинем".
Михајло Петровић је сахрањен код цркве у селу Барбалуши 21. марта 1913. године. По завршетку Балканских ратова његово тело је пренето уз највише почасти и сахрањено на гробљу на Цетињу. Ту је почивао све до 1931. године, када је на захтев породице, пренет и сахраљен у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду.
Забележено је да је за време опела и преноса до гробнице над гробљем прелетела ескадрила авиона 6. ваздухопловног пука и тиме одала пошту првој жртви нашег војног ваздухопловства.
Својом смрћу, Михајло Петровић обележио је једну нову етапу људског витештва и јунаштва и први започео ону другу листу наших славних ратних пилота који су своји живот положили на олтар отадџбине.
аутор текста Бисерка Исаковић
књига Српска авијатика 1912-1918
|
Proslava u rodnom selu pilota Mihaila Petrovića..
