Već je ekipa koja je ovo snimila počela da se pravda sa dobrom starom: "Koliko para, toliko muzike", ali ne može baš sve da se opravda nedostatkom para. Žale se kako im je ceo budžet serije ekvivalentan trećini potrošenog na jednu epizodu Game of Thrones, ali nije baš naš narod očekivao da Nemanja sa braćom jaše na zmajevima, niti smo očekivali scene borbe u stilu Gospodara prstenova, isto tako čisto sumnjam da su honorari ovih osrednjih glumaca blizu onoga sto su po epizodi zaradjivali Tirion i ekipa, osim ako nisu preplatili onu dvojicu klinaca za njihove maestralne role u ovoj seriji. Neke stvari se mogu opravdati nedostatkom novca, ali ocajan scenario, dijalozi i nikakva gluma, vec malo teze.
Prvo nekoliko stvari o RTS-u.
Mislim da je Tijanićev mandat u RTS-u unazadio ovu TV "kuću" za jedno 20 godina!!!
O tome šta je sve naručivano (uz poneki svetao momenat) i koliko je plaćano za vreme njegovog mandata da ne govorimo...
Prva stvar koju je čovek uradio kada je došao je ukidanje trećeg kanala gotove jedine "svetle" tačke RTS-a tokom 1990-ih...Al eto on je to prvo ukinuo pravdajući troškovima (ali je zato prema Bajićevim prohtevima bio vrlo blagonaklon i "široke" ruke)...
U međuvremenu (od njegovog odlaska) neke stvari (ne govorim naravno o informativnom programu kji je uvek bio kategorija "za sebe" ) su krenule na bolje.Mislim da treba biti pošten i reći da nekih pomaka ima npr. u kulturno-umetničkom programu i obrazovno-naučnom programu.Da i dalje to nije ono zlatno doba RTS-a iz 70-ih i 80-ih godina ali ide na bolje.
AKo već govorimo o srednjem veku "Srpski junaci srednjeg veka" su za naše "standarde" sasvim solidno odrađeni (prema mom mišljenju).
Nažalost kod dramskog i serijskog programa (pogotovu kada su istorijske teme i vojska u pitanju) je potrošen ogroman novac (za naše uslove) a finalni rezultati uglavnom nisu opravdali ni trećinu uloženog (uz poneki izuzetak)....
I taman kada pomislite da ima nekog pomaka desi se situacija "jedan korak unapred - dva unazad" i tako u krug...Ako misle da dođu na nivo na kome bi realno trebali da budu kao javni medijski servis neka promena i rezovi su neophodni i to što pre.
Budžet tj. količina novca nikako ne mogu biti izgovor za neke ozbiljne zanatske propuste, loš kvalitet, neznanje isl...
Koliko su love na raspolaganju imali ljudi koji su radili 1995. godine seriju "Kraj dinastije Obrenović"...?
Sigurno im RTS u to vreme sankcija nije "bacio milione" pod noge i rekao "uradite najbolje što moze da se uradi" a opet je ta serija u za ovo što danas prave nedostižno "remek delo"!!!
Glavni izvori koji govore o Nemanjinom životu su žitija (život svetaca – biografija svetaca), a koji se korišćena u seriji su:
-Sveti Sava, Život Stefana Nemanje (Svetog Simeona)
-Stefan Prvovenčani, Život Stefana Nemanje
-Domentijan, Život Svetog Save i život Svetog Simeona
Do sada su ova tri žitija štampana pod različitim naslovima, i sa određenim ispravkama i komentarima, ali su zadržala suštinu. Na fakultetu smo koristili izdanja Srpske književne zadruge iz edicije Stara srpska književnost u 24 knjiga (ovo je sve dostupno u PDF-u).
Pored toga, tu se mogu izdvojiti i Hilandarska povelja Stefana Prvovenčanog, koji daruje manastir Hilandar i u kojoj navodi neke delove iz Nemanjinog života (konkretno: župe koje je Nemanja držao), kao i još neki vizantijski izvori (npr. Evstatije Solunski i drugi).
Pored toga, freske su takođe izvori za Nemanjinu biografiju jer se na njima vidi kakvu je boju kose imao, koje je manastire i crkve obnovio/podigao itd.
Neki osvrti na seriju:
Scena u kojoj car Manojlo I Komnen dolazi u Niš pita ko je Nemanja i onda evnuh navodi da su ovde vladari i savladari Srbije.
U to doba nema savladara u Srbiji jer jedan je glavni, sa titulom velikog župana, a ostali su udeoni knezovi, koji imaju svoju „čest“ (deo državne teritorije kojom direktno vladaju). Na savetima svi moraju da se dogovore oko vođenja spoljne politike i unutrašnje politike ali veliki župan ima presto i vrhovnu vlast. Udeoni knez je najviši vojni zapovednik, sudija i starešina uprave u udeonoj kneževini. Međutim, on ne sme da vodi versku politiku tj. da bude ktitor– darivanje, obnova i izgradnja crkvi i manastira. Ovo dovodi do sledećeg: Nemanja gradi manastire Presvetoj Bogorodici u Toplici, a potom i manastir posvećen Svetom Nikoli. Naravno, ovakva verska politika značila je i uzurpaciju i podrivanje položaja velikog župana. Braća odlučuju da ga bace u lance i Nemanja biva zatočen u pećinu. Tu se Nemanja moli Svetom Đorđu koji ga izbavljuje iz zatočeništva, ali u izvorima nema pomena groma i bukve koja pada i uz koju se Nemanja vera, poput veverice. U nauci je opšte prihvaćen stav da je Nemanju spasila njegova vlastela koja se pobunila protiv Nemanjine braće, koji su bili pasivni dok je Nemanja obećavao. Srpska vlastela, kao i svaka druga vlastela tog vremena, želi osvajanja vizantijskih teritorija kako bi se obogatila. Vladari i vlastela ne ratuju za slobodu i ujedinjenje (motiv u scenama posle bitke kod Pantina) već se biju za pare i punu kesu, koju maskiraju pod geslom vere. O tome svedoče vladari iz dinastije Nemanjića u kasnijem periodu – dovoljno je videti samo Dušanovu vlastelu koja je bila jača nego centralna vlast.
Pored toga što je Manojlo darivao Globočicu (=koja je identifikovana sa župom Dubočica), Nemanja je darivan i dostojanstvom „carski san“. Ne zna se o kojoj se tituli radi, ali smatra se da je u pitanju neko dvorsko dostojanstvo iz Carigrada.
Motiv ljubavi prema braći
U seriji preovlađuje motiv Nemanjine tuge prema braći. Iako je teško utvrditi da li je to tako bilo ili nije, ove scene su nastale po motivima Domentijanovog Žitija Svetog Simeona jer se u ovom žitiju pominje priča o Josifu. Prema starozavetnoj tradiciji, Josifa su ljubomorna braća prodala u roblje, a Josif je dospeo u Egipat, gde se uzdigao u rang vezira i postao jedan od najmoćnijih i doveo Jevreje u Egipat. Slična je priča i sa Nemanjom: braća su ga bacila u zatočeništvo, on se uzdigao, naišao je na milost vasilevsa i onda je braći sve oprostio, izmirio se sa njima i postao je veliki župan. Prisutna je tendencija u žitijima da se Nemanjino uspinjanje na vlast ne prikaže kao priča o Kainu i Avelju, gde je jedan ubio drugog zbog ljubomore (u sukobu kod Pantina, stradao je Nemanjin brat).
Interesantno je da u seriji ima par motiva gde se Nemanjin sin raspituje o tome zašto se Nemanja sukobio sa braćom, kako se Vukan i Stefan nikad neće sukobiti i sl.. Naravno, sve će biti suprotno od ovoga na kraju.
Rastko Nemanjić
Kao što sam rekao pre, u vreme kada Nemanja odlazi u zatočeništvo u Carigrad (između 1173-1174) Rastko Nemanjić nije rođen (rođen je 1175). U seriji je prikazan kao osoba starosti 6-7 godina, koja već zna molitve i koja se moli za svog oca. Prisutan je motiv predestinacije (predodređenosti) da mali Rastko, ekscentrik (brine o pticama – u srednjem veku, jedini koji su brinuli o pticama su sokolari – društvo ornitologa nije postojalo), zna da se moli od rođenja te da zbog toga će sigurno završiti u manastiru.
Stvarnost je malo drugačija jer pre odlaska, Rastka, u manastir on je upravljao Zahumljem, ali je posle dve godine odustao od toga i pobegao na Svetu goru (tako govore žitija). Da li je došlo do rotacije u pogledu udeonih kneževina, gde je Rastko zbog trgovine i mira u zemlji zamenjen Miroslavom, nije poznato. Poznato je da Zahumljem vladaju potomci Nemanjinog brata Miroslava skoro do sredine XIII veka i da se međusobno sukobljavaju, a u jednom takvom sporu uspešno interveniše i Stefan Prvovenčani oko 1216. godine.
Profesori na fakultetu su izražavali sumnju prema bekstvu Svetog Save koje se pominje u žitijima. Naime, oni smatraju da je tadašnja spoljna politika bila prilično organizovana i sinhronizovana i da je Sveti Sava bio diplomata koji je radio na dobijanju krune i crkvene samostalnosti. Pored Save, koji je bio najmlađi, arhiepsikop je bio i Sava II, treći po starosti sin Stefana Prvovenčanog. Ovakav sistem (da mlađe dete bude na čelu crkvene organizacije) zabeležen je i u Vizantiji. Tzv. simfonija – saglasnost svetovne i duhovne vlasti bio je karakteristična za Vizantiju i države koje su dolazile u dodir sa Carigradom. Na jednoj strani, vladar je zaštitnik crkve (omogućava da se širi njen uticaj, doprinosi da se crkva bogati kroz razne metohe i darivanja), a na drugoj strani crkva hvali vladara kako je on od Boga (prosečan srednjevekovni čovek redovno ide u crkvu i ima stav da će za dobro delo biti nagrađen, a za loše biti kažnjen – plaši se Boga) i kako svi moraju njemu da se pokoravaju i da ispunjavaju (feudalne) obaveze. Crkva u srednjem veku je agitator vladarske ideologije. Dovoljno je samo da se vidi Domentijanovo Žitije Svetog Save i Svetog Simeona koje udara temelj o svetorodnoj dinastiji Nemanjića.
Poklič
„Za krst časni i slobodu zlatnu“ – u pitanju je stih iz pesme „Smrt Smail-age Čengića“ (iz 1846) čiji je autor Ivan Mažuranić. Kao što je rečeno još pre nekoliko stranica: nema veze sa Nemanjom niti je zabeležen u izvorima.
Za viljuške (čudno kako nisu zlatne) ne bih da komentarišem. Samo im još Viljuška iz Lepa sela, lepo gore fali.
Na kostime i budžet ne može biti primedbi. Svima je jasno da će tu uvek biti manjka para i raznih ograničenja. Mislim da su kostimi u najmanju ruku OK, mnogi odlicni za jednu igranu seriju. Pogotovo ukoliko uzmemo u obzir kostime u Vikinzima ili Igri prestola. Jeste da sam amater, ali pratim više od deset godina tu tematiku. U ove dve renomirane serije mogu se naći oklopi i neki kostimi koje bih okarakterisao kao najobičniju lakrdiju.
Ono što se pokazalo kao dobro je da od viška kvalitetne priče, koja se dalje destiluje u scenario gotovo uvek ispadne bolji igrani film ili serija. Uzmimo Gospodare prstenova kao primer za kvalitet i izbrzane Hobite kao primer za neukus i kičeraj. U Hombitima jedino što valja je pisano rukom Tolkina. Ostatak materijala služi za brisanje guzice.
Pretpostavljam da su za ovu seriju dobro procenili šta su snage, a šta slabosti da tako kažem u celokupnom sistemu. Kako da izvuku maksimum iz glumaca koji sijaju bilo na pozorišnoj sceni ili na filmskom platnu. Pošto nije lako ispratiti najnovije standarde daleko bogatijih TV kuća.
Pogotovo su Igre prestola fenomenalne po pitanju loših rešenja kod šlemova, telesna zaštite i ponekad izbora oružija u nekim scenama (koplje umesto kratkog mača u uskim koridorima).
Uzmimo samo ovu scenu gde se čudnovato oštar mač, dodatnim oštrenjem se pojačava taj utisak kod gledalca, zabada u šljunkovito tlo. Neko će reći čelik magičnih svojstava ! Dok je odgovor na to čemu dodatno oštrenje?! Potom će tokom borbe probosti jednom rukom višesljojni oklop, ljudsko telo i opet taj isti oklop. Terminator https://www.youtube.com/watch?v=CjoEfLFo6aM
Zaključak je da serija mora imati dobar scenario prožet dramom. Sve ostalo je do zanata. Kako će se motivisati glumci i statisti za određenu scenu. Svi oni prenose nam neku informaciju, kako treba da se osećamo u datom trenutku dok gledamo. Povratna informacija je kroz publiku da li su zadovoljni viđenim. Mnogi nedostaci, koji su posledica limitiranog budžeta, će se zanemariti.
Kao što sam rekao pre, u vreme kada Nemanja odlazi u zatočeništvo u Carigrad (između 1173-1174) Rastko Nemanjić nije rođen (rođen je 1175). U seriji je prikazan kao osoba starosti 6-7 godina, koja već zna molitve i koja se moli za svog oca. Prisutan je motiv predestinacije (predodređenosti) da mali Rastko, ekscentrik (brine o pticama – u srednjem veku, jedini koji su brinuli o pticama su sokolari – društvo ornitologa nije postojalo), zna da se moli od rođenja te da zbog toga će sigurno završiti u manastiru.
...
Da ne citiram sve.
Ono što ne mogu poverovati za Srbiju je da je to stanje svesti publike ili valjda pre neka politika da se piše tako kako je eto mali Rastko bio predodređen. Svi su imali svoju ulogu i mesto. Meni to deluje kao vređanje zdrave pameti. A da su slučajno prikazali Rastkao kao običnog, kakav se rodio, to bi valjda ugrožilo status koji ima ili treba imati u našim glavama.
Iznosiš činjenice. Samo kad bi se prenelo bukvalno ispalo bi nekako nestvarno i isforsirano, jer sumnjam da nije bilo otpora, pa čak prezira prema tim namenjenim ulogama koje su pojedinci dobijali u nasleđe. Samo da mi nađu još tog dečaka koji nije bio zdrav a nestašan, smoren i pun prkosa za priču starijih, mladića koji se nije loše opio, očarao pogrešnom ženom i sve ostalo po redu.
Nikad, ali nikad ne bih u Srbiji pristao da pišem, da mi je to profesija, o životu Rastka uz neke umetničke slobode. Zagarantovano ismevanje ili kamenvanje.
Dosta od mene. Tamo kad se završi sezona da se vratim. Eventualno na sredini ako bude pozitivnih pomaka, kako bi ih nadam se pohvalio.
Sirius ::
Бићу још краћи:
''Бановић Страхиња'', ''Доротеј''.....
Svi zaboravljaju film POKOJ, RCI, JAD (1975) aka JAD, takodje jedan srednjovekovni film, potpuno zaboravljen, znam da sam ga godinama trazio, opasan raritet.
http://www.imdb.com/title/tt0182254/?ref_=fn_al_tt_3
Konacno, evo ga od pre godinu na YT:
Izuzetno zanimljivo, film vapi za restauracijom.
Ima prevod.
Fabijan Sovagovic glumi Pravoslavnog svestenika, a nije mu prvi put.
Zanimljiva paralela sa filmom GLUVI BARUT (tu mu je drugi put).
Pa to i nije mnogo za ovakvu seriju:
PARADA je kostala 1,5 miliiona E
Sveti GEORGIJE 7,5 miliona E
Zivot je Cudo 8 miliona E
Carlston Za ognjenku 4 milionaE
MONTEVIDEO 8 miliona E
SENKE nad Balkanon samo od RTSa 1 milion.
Serija je u granicama budzeta.
E sad, sto se stedelo da pretekne posle...To je druga prica.
