|
North American Aviation AGM-28 Hound Dog (GAM-77) je supersonični krstareći projektil, zaostavština hladnog rata i preteča svih današnjih krstarećih projektila.
Razvijen davne 1959. godine za USAF prvenstveno je osmišljen za duboke udare po sovjetskim stacionarnnim položajima PVO raketnih baterija.
Tokom 1950-ih godina SAD su postale svesne intenzivnog razvoja sovjetskog raketnog oružja. Ubrzana izgradnja velikih raketnih kompleksa i instalacija naročito oko velikih industrijskih centara i oko Moskve, rezultirali su da USAF pronađe adekvatno borbeno sredstvo koje bi moglo efikasno eliminisati koncentrične PVO prstenove stacionarnih raketnih baterija.
Rešenje ovog problema bilo je uvođenje krstarećih raketa koje bi mogle onesposobiti sovjetsku PVO odbranu.
Pošto bi sovjetski statični PVO položaji bili otkriveni od strane špijunskih aviona U-2 i špijunskih satelita, plan je bio da bombarderi B-52 uz pomoć krstarećih raketa Hound Dog onesposobe PVO bateriju pre nego što dođu u domet raketa SA-1 i SA-2.
Zbog toga, bombarderi bi otpočeli napad sa sigurne lokacije pre nego što bi ušli u domet SAM-ova, a za što je bilo potrebno prošireno područje od nekoliko stotina kilometara.
Ovaj projekat sa svim predviđenim mogućnostima pretočen je u tzv. Generalni operativni zahtev br.148 (General Operational Requirement 148), skraćeno “GOR” koji je objavljen 15. marta 1956. godine, poznat i kao WS-131B.
Projekat GOR 148 predviđao je supersoničnu krstareću raketu sa težinom ne više od 5.700 kilograma koju nosi B-52. Svaki B-52 mogao je da nosi dve rakete, po jednu ispod svakog krila.
Poznate američke firme Chance Vought i North American Aviation su podneli predloge USAF-u u julu 1957. godine, i oba su zasnovana na ranijem radu na krstarećim projektilima sa dugim dometom.
Voughtov podnesak je bio za verziju rakete Regulus koja je razvijena za američku mornaricu, dok je North American bio prilagođen projektilima Navaho.
North American Aviation je dobio ugovor za razvoj sistema pod oznakom WS-131B koji je uključivao rakete Hound Dog.
Dizajn Hound Dog-a baziran je na projektilima Navaho G-38, koji je imao mala delta krila i prednje kanarde. Turbomlazni motor Pratt & Whitney J52-P-3 pogonio je Hound Dog umesto Navahovog ramjet motora. Motor J52 se nalazio se ispod zadnjeg dela trupa, što mu daje izgled sličan Lokidovom X-7 eksperimentalnom bespilotnom dronu. Motor J52-P-3 koristio se takođe u avionima A-4 Skyhawk i A-6 Intruder i optimizovan je da radi na maksimalnoj snazi tokom leta rakete. Kao rezultat toga, motor J52 optimizovan je na rad od svega šest sati pod maksimalnim opterečenjem što se smatra sasvim dovoljno da bi raketa pronašla i uništila cilj.
Raketa Hound Dog imala je inercijalni navigacioni sistem (INS) N5G za određivanje cilja koji je bio uvezan sa sistemom Star Tracker na B-52 za korekciju putanje.INS je vršio kalibraciju i nivelisanje rakete a ceo taj proces trajao je oko 90 minuta. Hound Dog je imao kružnu grešku od 3,5 km (2,2 mi), što je prihvatljivo za oružje opremljeno nuklearnom bojnom glavom. Raketa je imala brzinu od 2,1 mah, težinu 4,603 kg, dužinu 12.95 m, širinu 2.84, dijametar od 710 mm. Težina b/g iznosila je 790 kg. Domet rakete iznosio je 1263 km.
Termonuklearna bojna glava koju je nosio Hound Dog bila je W28 klase D snage od 70 kilotona do 1,45 megatona. W28 je imala dva programska moda – da se aktivira prilikom udara o tlo ili aktivacija na određenoj visini iznad cilja.
Kod manje “otpornih” ciljeva i šireg rasporeda protivničkih snaga koristila bi se detonacija u vazduhu iznad cilja. Klasični udar korišćen je protiv teško utvrđenih meta kao što su podzemni raketni kompleksi i komandno kontrolni centri.
Za raketu Hound Dog predviđena su tri različita profila dejstva sa platforme B-52 i to:
Napad sa velikih visina-ovaj sistem dejstva primenjivao se obično sa visina do 17.000 metara što je plafon leta B-52.Raketa bi se lansirala na cilj sa sigurne udaljenosti i ponirala bi sve do mete.
Napad sa malih visina-B-52 bi letio na maloj visini ispod 1.500 metara.U ovom profilu, Hound Dog je bio ograničen na domet od 640 km
Napad sa ekstremno malih visina-verzija Hound Dog GAM-77A (kasnije AGM-28B) mogla je da leti na niskoj nadmorskoj visini, od 914 do 30 metara (3,000 do 100 stopa) iznad zemlje. Ova taktika kasnije je primenjena na sve ostale varijante rakete Hound Dog a što je danas i uobičajeno za sve krstareće projektile.Raketa je praktično bila nevidljiva za radare a pratila je konfiguraciju terena.
Prvi test sa raketom Hound Dog izveden je u novembru 1958. godine. 52 rakete GAM-77A su testirane između 23. aprila 1959. i 30. avgusta 1965. godine. Lansiranja Hound Doga dogodila su se na poligonima Cape Canaveral i White Sands u Novom Meksiku kao i u vazduhoplovnoj bazi Eglin Florida.
Razvoj rakete Hound Dog završen je za samo 30 meseci. N.American je 16. oktobra 1958. dobio ugovor o proizvodnji a prvi Hound Dog je isporučen vazduhoplovstvu 21. decembra 1959. godine.
Ukupno je proizvedeno 722 rakete Hound Dog pre nego što se njihova proizvodnja završila u martu 1963.
U maju 1961. godine, pojavila se nadograđena verzija GAM-77A koja je imala novi INS oznake N-6 i novi Kollsman Instruments KS-140 Star Tracker na B-52.Takođe, na raketi je dodat radarski visinomer koji je omogućavao praćenje konfiguracije terena. 428 raketa nadograđeno je na verziju GAM-77A.
U junu 1963. godine GAM-77 i GAM-77A preimenovani su u skladu sa novim pravilnikom o preimenovanju letelica u USAF i USN u AGM-28A i AGM-28B.
1971. godine, raketa Hound Dog testirana je sa novim sistemom vođenja TERCOM koji će kasnije biti osnova za razvoj krstarećih raketa Tomahawk Predviđena je nova verzija oznake AGM-28C sa ovim sistemom ali ona nikad nije ušla u operativnu upotrebu.
Raketa Hound Dog je u operativnoj upotrebi bila ukupno trinaest godina.1975 godine sve rakete povučene su i uskladištene kao rezerva RV da bi 1978 godine osim nekoliko muzejskih primeraka sve bile uništene.Hound Dog nikad nije upotrebljena jer je ova raketa bila nuklearno oružje te nikad nije bilo prilike da se njen efekat pokaže na delu.
|
