Početnička tema - u kokpitu aviona (granice ljudskog tijela)

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav drugari

Zanima me jedna jednostavna, ali opet moguće vrlo opsežna tema.

Ljudsko tijelo u kokpitu aviona.

Naime, nedavno sam gledao Red Bullov air show gdje navodno pri izvođenju nekih kaskaderskih radnji sila na avion iznosi 8 G

Zanima me - koliki je prosjek jednog pripremljenog, fizički i psihički, pilota, u recimo vojnom avionu u dogfightu, kad se moraju pratiti potezi, gdje je svaka sekunda bitna i gdje se moraju izvoditi manevri slični akrobatskim - koliku silu može ljudsko tijelo podnest?

Zanima me i iz jednog drugog razloga - nedavno na satelitu sam pratio emisiju u avio industriji i povijesti aeronautike u 20. stoljeću, pa su spomenuli karbonska vlakna i njihovu primjenu, a usput i Formulu 1 koja je dosta "tehnika" posuđivala iz tog svijeta, pa su spomenuli činjenicu da se može napraviti bolid koji bi vozaču prilikom ulaska u zavoj doslovno glavu skinuo sa vrata od jačine sila...

Sad me zanima, teorija i praksa ove teme, koliko je to stvarno, kakvi su osjećaju kad se vrti pilot oko svoje osi, blackout itd...

Laičko je pitanje jer sam i ja sam laik.

Hvala na odgovorima

LP

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez anti G odela, zavisnosti od organizma i od visine pilota, do 6 G.
Ja sam imao skoro black-out na 5.3 G (visok sam 168, a mislim da bi bio u potpunom black-outu na 5.5 - 5.6), dok je kolega dobio black-out na 4.9 (visok 193 cm)

Sa Anti G odelom, ne znam stvarno, ali kad smo bili u "centrifugi", dodje jedan pilot MIG-a 21, i vikne doktoru (VMI Batajnica), "Misko, navrti me na 18".

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledao sam neke filmove o avijaciji gde je bilo price o tome. Mislim da su rekli da covek najvise moze izdrzati 14 G.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://en.wikipedia.org/wiki/Acceleration_due_to_gravity

rekordi:
http://en.wikipedia.org/wiki/John_Stapp
http://en.wikipedia.org/wiki/David_Purley

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Granica izdržljivosti na g opterećenje zavisi od pilota do pilota, beli0135 je to sasvim lepo objasnio.
Postoji nepisano pravilo da se opterećenje aviona popušta čim pilot primeti pojavu black-out. Pilot će se pridržavati ili svojih mogućnosti ili mogućnosti aviona - zavisi ko ima manji prag "tolerancije" na opterećenje. Obično su avioni mnogo tvrdogalaviji i trpe veća opterećenja od samih pilota

Izgled anti g odela :




Odelo tačnije kraj creva sa slike se priključuje u gornji pec na Martin Baker sedištima. Odelo se naduvava vazduhom koji dolazi sa motorskog kompresora i postoji odrerđeni sistem tega koji propušta vazduh u anti g odelo. Recimo pritisak vazduha u odelu pri 8 g iznosi 0,48 bara.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Visoko G opterećenje je jedna od najvećih opasnoosti za svakog borbenog pilota. Princip delovanja visokih G sila na pilota je prost: dolazi do teranja krvi iz visokih delova tela a to je glava, u niske delove tela a to su noge. To dovodi do smanjenja krvnog pritiska i protoka krvi u mozak. Tada mozak ima sve manje kiseonika i na kraju dolazi do pada u nesvest ( na zapadu skraćenica je G-LOC).

Izlaz iz te situacije je tražen kroz naginjanje pilotskog sedišta da bi se smanjila visinska razlika između najniže i najviše tačke tela, kao i uvođenjem anti-G odela za pilota, sistema za disanje pod pritiskom kao i posebnim tehnikama disanja i stezanja mišića da bi se odložio moment pada u nesvest. Takvi treninzi i rešenja omogućili su da piloti mogu ići na 9G, mada ima podataka da su rusi najboljim pilotima dozvolili da idu na avionima Mig 29 i Su 27 do 11G.

Najveći napredak u delu vazanom za Anti-G odela postigli sa Šveđani, verovao ili ne. Kada su počeli da razvijaju Gripen razvili su sa njim i novo anti-G odelo pod oznakom TFCS. Odelo je zamišljeno da pruži zaštitu pilotu od 9G za više od 20s, zaštiti telo pri iskakanju na visinama di 16000m i pri brzini do 1000km/h, kao i da pruži izolaciju tela od smrzavanja u vodi za period od 2 sata. U sastavu odela je anti G odelo sa potpunom pokrivanjem tela, sistema za disanje pod pritiskom, pilotske kacige FFV type 116 od kevlara mase do 1.3 kg ( ranije kacige imaju min 3 kg) i pilotskih čizama.
Odelo ima sistem brze ispune odela počevši od 2G i sa automatizovanim rastom do 70 KPa ( ili 525mm Hg) na 9G, ima francuski G-ventil i regulator disanja sa brzim odzivom koji omogućava da se anti G odelo i sistem disanja napuni vazduhom pod dovoljniim pritiskom u vremenu 0.5 do 1 sekunde. Pritisak u sistemu disanja počinje da raste na 4G i raste linearno do 6.7 KPa ( 50mm Hg) na 9G.
Zašto je ovo odelo interesantno: pa sa njim većina pilota dostiže i održava 9G u periodu od 60 sekundi ili više u centrifugi, i pri tome bez izvršavanja posebnih tehnika disanja i stezanja mišića. Testiranje odela je vršeno i u SAD, tačnije Brooks Air Force Base. Ono što je postignuto je da su svi piloti postigli 9G pri postepenom povećanju G bez upotrebe posebnih tehnika disanja i stezanja mišića, kao i 9G pri brzom povećanju opterećenja ( >90% postiglo 9G i odražalo ga u trajanju od 60 sekundi). U simuliranim borbenim vazdušnim manevrima kada se postiže max od 9G i silazi na "odmor" na 5G sa periodom od 10 sekundi, postignuti su takvi rezultati da su uvedena ograničenja koliko puta pilot sme da izađe na 9G tokom jedne vožnje ( na 12 puta). Rekord iznosi 36 pikova na 9G sa odmorom na 5G što dsaje ukupno nekih 6 minuta na 9G.

Naravno pokazali su se i problemi sa tim odelom. Pošto je rađeno za severna područja Švedske, pojavio se problem pregrevanja pilota što je dovelo do uvođenja prenosnog mini klima uređaja za hlađenje pilota na zemlji. Zato je razvijena verzija koja ima anti G pantalone koje pokrivaju celo telo koje se kombinuju sa običnim pilotskim odelom ili sa odelom za ekstremne uslove.
Drugi problem je bio ozbiljniji. Kod pilota Gripena kada su počeli da koriste punu envelopu leta aviona pojavili su se bolovi u rukama pilota. Taj problem na primer nije bio prijavljen od strane pilota F16 koji su koristili takvo odelo. To je dovelo do daljih ispitivanja i testiranja i kao razlog je isplivala mana u dizajnu Gripena. Naime kod Gripena je položaj kontrolne palice i kontrole gasa nisko u odnosu na F16, pa je to dovelo do problema. Rešenje je nađeno veoma brzo i lako, na prvi skandinavski načon. Uvedene su potpore za ruke koje su rešile problem i eliminisale bol.

Nadam se da je ovo dalo neke informacije o rešenjima problema. Naravno da se i dalje radi na tome, sadašnji cilj je da se omogući takav let na 12G, a za dalje.... Pa videće se, zar ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Inace godpodin John Stapp se ako se dobro secam nikad nije oporavio od tog probnog ispitivanja. Ako se dobro secam on je bio vodja projektnog biora, a sam je zeleo da isproba sve to - to mu se vratilo na nacin da ako se dobro secam vise nije bio ni za sta a pogotovu ne da vodi ustanovu takvog tipa.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi, samo da vam kazem... do 4 G je "vozi Misko, juhuhuhu".. preko 4G vec postaje zajebano. Ja sam uspeo malu cesnu (C-172) da navucem do 3.8 i bas je super. Jes da se vec posle 3, lice srozava, pa izgledas buljav ko Robin Cook, i imas podvaljak.
E sada, vec preko 4, nema teorije da drzis ruku kako hoces. Ako je nisi dobro postavio, pa je onako stavis u krilo... ajoj...
Uopste ne zelim da znam kako izgleda preko 6. Moj max je 5.3 jel se na toliko radi test na VMI-ju, ako nisi aktivni vojni pilot.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lijepa objašnjenja...

Ovaj primjer Purleya je ekstreman i mada svaka čast to preživjeti, mene više zanimaju konkretne prakse i teorije, to šta je on preživio neće se tako skoro ponoviti

Mene zanima ima li kakve veze prolaziti sa vrhunskim bolidom kroz zavoje i raditi manevar u avionu...zbog visina itd.

Na prijenosima F1 često zna stajati križ koji prikazuje trenutnu G silu, ali ja mislim da ne piše vrijednost, ili se ja ne sjećam...

A ta izjava da bi mogli razviti bolid koji nebi mogao niti jedan vozač voziti mi je čudna...kako je moguće na zemlji napraviti nešto šta je "jače" od nečeg u zraku, gdje su manji otpori itd...

Dopuna: 22 Nov 2006 8:50

vasiljevic ::
Takvi treninzi i rešenja omogućili su da piloti mogu ići na 9G, mada ima podataka da su rusi najboljim pilotima dozvolili da idu na avionima Mig 29 i Su 27 do 11G.

Kako onda one Piperi i Cesne koje sudjeluju iu Air Race od Red Bulla, gdje su ja mislim većina civilni piloti, rade 8 G ? Ili je to neka patka?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ubrzanje kod F1 iako veliko oko 1.2-1.4s - 100km/h dostize oko 2.5G ali su veca opterecenja kod brzih ulazaka u krivinu i menjanja pravca veoma naglo levo-desno. Tu su lateralna G opterecenja i do skoro 4G sto nije ni malo naivno!
Rastezati avion par minuta izmedju 5-9G nije toliko opterecujuce kao konstantno trpeti G sile tokom sat i po voznje u krug.
Vozaci smrsaju oko 4kg po trci u zavisnosti i od toplote i gubitka tecnosti.
Sahisti kada upregnu vijuge tokom turnament-a izgube po 4-5kg po pravilu a da se ne pomere. Znaci i adrenalin i stres tu igraju neku ulogu.
Naravno govorim o tipovima poput Kasparova, Ljubojevica, Vishvanatan-a i sl.