Konusna metoda. Antena se rotira u krugovima oko polozaja cilja a njegov smer se određuje na osnovu uglovnog polazaja koji je antena imala pri maksimalnoj jacini odbijenog signala.
Monoimpulsna. Salju se dva signala u neznato razlicim pravcima u pravcu cilja a zatim se ti signali posle primanja oduzimaju na na osnovu cega se određuje polozaj cilja u odnosu na njih. Da bi se odredilo odstupanje po visini koristi se isti princip sa tom razlikom sto se sada salju i upoređuju gornji i donji signal.
Postoji tema o AESA radarima tako da mislim da je bolje da se o principima njihovog rada pise tamo.
Ok, slažem se....
Nisam ja ni mislio da ovde to naširoko razglabamo, ali vidiš da istražujemo načine i metode vođenja SARH raketa sa avio radara, pa smo se počeli od radara za MiG-29 - N019, pa smo dotakli njegovu modifikaciju N019M - Topaz, pa smo spomenuli N001(v/E) za Su-27, i naravno PESA Irbis-E za Su-30/35 i kao vrhunac AESA (neodređenog tipa), a sve da bi bolje objasnili tu višekanalnost, višesnopnost i mogućnosti ili nemogućnosti vođenja više SARH raketa istovremeno uz mogućnost ili nemogućnost paralelnog osmatranja VaP-a....
Ja ću još pokušati, kada malo prostudiram, ali narednih par dana ću biti u nekoj gužvi (posao), da prikažem kako vidim sposobnost PESA Irbis-E, ali samo kroz aspekt mogućnosti vođenja 2 rakete SARH na 2 različita cilja, uz istovremeno praćenje VaP-a....Ne u detalje samog radara, jer mi za to, u krajnju ruku treba i znatno više vremena...a to ćemo na temi AESA...
Oni sto je najzanimljivije na njemu jeste to sto je prikazano da radar moze istovremeno da osvetli dva cilja sto je jednako broju ciljeva na koliko su da naveli da moze da navodi poluaktivne rakete a da li je to slucajnost procenite sami.
Citat:Одновременный обстрел: до 8 целей — ракеты с АРГСН (например, Р-77) или 2 цели для ракет с ПРГСН (подсвет для РГС Р-27Р).
Oni sto je najzanimljivije na njemu jeste to sto je prikazano da radar moze istovremeno da osvetli dva cilja sto je jednako broju ciljeva na koliko su da naveli da moze da navodi poluaktivne rakete a da li je to slucajnost procenite sami.
Citat:Одновременный обстрел: до 8 целей — ракеты с АРГСН (например, Р-77) или 2 цели для ракет с ПРГСН (подсвет для РГС Р-27Р).
Ma da, video je kratak ali apsolutno impresivan. Strahovita brzina pretrage u okviru polja skeniranja, velikim brojem uskih snopova i velika brzina pomeranja rešetke i dobijanje 120x120 stepeni....
Što se tiče mogućnosti "jednovremenog" (ipak tu postoje neki vremenski intervali između lansiranja) gađanja 2 cilja sa PARS raketama ili 8 ciljeva sa ARS raketama i ja sam pronašao takve podatke, ali to sve sad spada u onaj deo koji bi trebalo da proučimo.
Naime, kod gađanja PARS raketama, cilj se osvetljava sve vreme leta rakete do cilja, recimo na primer svih 80-100 km, dok se kod ARS raketa, to čini samo u inercijalnom delu leta u prvih 30-40 km, onda preuzima aktivni RGS u raketi. Važna je snaga koju radar troši na osvetljavanje ciljeva, s tim što je meni logično da veću snagu troši za osvetljavanje na većim daljinama, zato je i @Oluj više puta pominjao probleme i pitanja oko te snage predajnika.
Tako da i kod PARS i kod ARS imamo osvetljavanje 2 odnosno 8 ciljeva počev od recimo 80 km, s tim što se vreme osvetljavanja produžava kod PARS raketa i traje do samog kraja (do susreta raketa sa ciljevima), dok se kod ARS prekida na polovini putanje ili nešto pre toga, kada preuzima aktivni RGS. Pitanje je sada koliko snage radar troši na vođenje 2 PARS na 2 cilja, osvetljavajući ciljeve čitavo vreme do susreta raketa sa ciljevima na granicama od recimo 80 km, a koliko na vođenje 8 ARS na 8 ciljeva do manje od polovine putanje (30-40 km), imajući u vidu gore navedeno, kao i intervale lansiranja između raketa?
Dakle, složena pitanja i ne mogu se tek tako jednostavno odgovoriti sa "pa nije to važno, može 8 ciljeva nebitno da li je u pitanju PARS ili ARS ili TGS.....
Ali to sve želim da prostudiram, ovo samo logički zaključujem iz onoga što do sada znam (e ne znam previše o PESA radarima) i na osnovu predznanja iz radarske tehnike i ličnog iskustva u praksi....
[quote="Kubovac"]13892 ::Mozda ce ti ovaj video pomoci.
Oni sto je najzanimljivije na njemu jeste to sto je prikazano da radar moze istovremeno da osvetli dva cilja sto je jednako broju ciljeva na koliko su da naveli da moze da navodi poluaktivne rakete a da li je to slucajnost procenite sami.
Citat:Одновременный обстрел: до 8 целей — ракеты с АРГСН (например, Р-77) или 2 цели для ракет с ПРГСН (подсвет для РГС Р-27Р).
Ma da, video je kratak ali apsolutno impresivan. Strahovita brzina pretrage u okviru polja skeniranja, velikim brojem uskih snopova i velika brzina pomeranja rešetke i dobijanje 120x120 stepeni....
Što se tiče mogućnosti jednovremenog gađanja 2 cilja sa PARS raketama ili 8 ciljeva sa ARS raketama i ja sam pronašao takve podatke, ali to sve sad spada u onaj deo koji bi trebalo da proučimo.
Naime, kod gađanja PARS raketama, cilj se osvetljava sve vreme leta rakete do cilja, recimo na primer svih 80-100 km, dok se kod ARS raketa, to čini samo u inercijalnom delu leta u prvih 30-40 km, onda preuzima aktivni RGS u raketi. Važna je snaga koju radar troši na osvetljavanje ciljeva, s tim što je meni logično da veću snagu troši za osvetljavanje na većim daljinama, zato je i @Oluj više puta pominjao probleme i pitanja oko te snage predajnika.
Tako da i kod PARS i kod ARS imamo osvetljavanje 2 odnosno 8 ciljeva počev od recimo 80 km, s tim što se vreme osvetljavanja produžava kod PARS raketa i traje do samog kraja (do susreta raketa sa ciljevima), dok se kod ARS prekida na polovini putanje ili nešto pre toga, kada preuzima aktivni RGS. Pitanje je sada koliko snage radar troši na vođenje 2 PARS na 2 cilja, osvetljavajući ciljeve čitavo vreme do susreta raketa sa ciljevima na granicama od recimo 80 km, a koliko na vođenje 8 ARS na 8 ciljeva, imajući u vidu gore navedeno, kao i intervale lansiranja između raketa?
Dakle, složena pitanja i ne mogu se tek tako jednostavno odgovoriti sa "pa nije to važno, može 8 ciljeva nebitno da li je u pitanju PARS ili ARS ili TGS.....
Ali to sve želim da prostudiram, ovo samo logički zaključujem iz onoga što do sada znam (e ne znam previše o PESA radarima) i na osnovu predznanja iz radarske tehnike i ličnog iskustva u praksi....
Pogledao sam. Pretpostavljam da si postavio radi mog preterivanja daljine uključenja aktivnog RGS kod R-77.
Prihvatam ispravku, pisao sam čisto da bi pokrenuo razmišljanje o tome zašto je to tako, ako je zaista tako. Dakle, aktivni RGS se uključuje kasnije, odnosno na daljinama bliže cilju nego što sam ja gore naveo, zavisno od RCS cilja, ali opet sve ono što sam naveo mislim da i dalje stoji kao teza za razmišljanje, jer ostaje to da se cilj kod upotrebe raketa sa ARS kraće osvetljava....
Kubovac ::Pitanje je sada koliko snage radar troši na vođenje 2 PARS na 2 cilja, osvetljavajući ciljeve čitavo vreme do susreta raketa sa ciljevima na granicama od recimo 80 km, a koliko na vođenje 8 ARS na 8 ciljeva do manje od polovine putanje (30-40 km), imajući u vidu gore navedeno, kao i intervale lansiranja između raketa?
13892 ::Kubovac ::Pitanje je sada koliko snage radar troši na vođenje 2 PARS na 2 cilja, osvetljavajući ciljeve čitavo vreme do susreta raketa sa ciljevima na granicama od recimo 80 km, a koliko na vođenje 8 ARS na 8 ciljeva do manje od polovine putanje (30-40 km), imajući u vidu gore navedeno, kao i intervale lansiranja između raketa?
Odgovor na prvi deo pitanja je 2 KW.
Da, to je tačno...znači u okviru te snage rezervisane za CW diskretno osvetljavanje se može vršiti osvetljavanje bilo za 2 cilja za 2 PARS (ili možda plotunski 2x2?) ili 8 ciljeva za 8 ARS, uz naravno uračunat i interval lansiranja raketa. Tako mi deluje logično....ali ne mogu reći da sam potpuno siguran u ovo....još....
Dečkovi, kako ste vi to tako brzo izračunali
Ja se ispatih pokušavajući naći neku matematiku, ali ne ide me baš. Nije to baš polovička od polovičke pa opet polovička. Kompleksnije je to.
Formula za računanje maksimalne daljine djelovanja radara
Tu imamo svega i bez poznavanja karakteristika radara nemoguće je izračunati daljinu. Možemo samo vjerovati ili ne vjerovati šta se plasira.
Pored svih ovih podataka imamo taj G ili kako se još piše KND, koeficijent djelovanja antene i za svaki radar je KND drugačiji. Za radar, ali i za vrstu snopa ako radar ima tu mogućnost. Za radar Miga-29 imamo taj podatak, KND je 2000 u predaji i 1350 na prijemu.
Sve ostalo u gornjoj formuli se može uobličiti u iznos K, postojani množitelj. Snaga je snaga, površina antene je takva kakva je itd.
Formula poprimi slijedeći oblik
E sad po ovome već možemo brljati, pa za taj radar za kojeg znamo da je Dmax 75km možemo izvući da je množitelj K=15820.
Dalje, (naravno uz pretpostavke da se to tako može, ali mislim da je okvirno to tu negdje) recimo koliki bi bio domet tog radara kada bi srednja snaga bila duplo veća 2,4kW umjesto 1,2kW. Postojani množitelj je 15820*2=31640, i daljina iz toga 89km. Pet puta veća snaga 112km, deset puta veća 133km itd. Nema linearnosti u svakom slučaju.
Kada bi srednja snaga bila upola manja, imaginarna pretpostavka sa dva identična snopa, množitelj bi bio 7910 i domet 63km.
Sve ovo je sa prepostavkama da se račun smije tako koristiti. Ono u što sam siguran je sljedeće, formula za određivanje dometa nekog radara, za kojeg znamo koliki mu je maksimalni domet i kakav mu je snop, kada bi se snop širio.
Opet ćemo uzeti Mig-29 i njegovih 75km, a snop ćemo pojednostaviti u 3,5x3,5 stupnjeva.
Kada bi snop raširili na 20x20 stupnjeva domet takvog snopa bi bio 31km.
Ako se to tako smije uzimati, a mislim da smije, recimo 4 identična istovremena razbacana snopa ćemo ''spojiti'' u jedan snop 7x7 stupnjeva i dobijemo domet 53km.
Provjera preko snage izvora, za 53km dometa postojani množitelj K je 3945 što je 1/4 od 15820.
Znači ovjde nikakva linearnost ne dolazi u obzir kada se određuje domet u ovisnosti od snage izvora.
