Poslao: 22 Sep 2018 08:17
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24232
|
Dicus ::Ray ja kao odgovor mogu samo šokiranog smiley-ja da ti dam :
Imam utisak kada bih postavio snimak sa simulatora za MiG-29, gde se vidi da nisi upravu, da bi opet našao neki način da dodatno zaguljiš diskusiju i pobegneš od priznanja da nisi upravu. Realno nije to ni toliko bitno, nema razloga da trošimo energiju na objašnjavanju nekih vrlo bazičnih koncepta, neka ostane da smo i jedan i drugi u pravu, ti za sebe, ja za sebe, a oni koje ova tematika zanima će i sami doći do svoje isteni
Kakav simulator Dikuse ? Pravi ili DCS ? Pitao sam vas kako pilot vidi 10 aviona koje radar otkrije i prati u SNP ? Kojom simobologijom ? To me zanima, vi se hvatate za to da kad on gadja jedan cilj samo njega vidi na ekranu SEI.Jeste vidi ga na ILS a sta je sa IPV ? Zasto na IPV imas linije zona osmatranja i pretrage VaP ...
Dakle ako imas 10 tackica ,pa od tih 10 odaberes jednu onim strobom ,zahvatis i lansiras raketu na njega ,pri cemu sve to uradis dok radar prati samo tu jednu tackicu ,sta se nakon lansiranja desava sa ostalih 9 tackica i tom jednom na koju ide raketa ,ovo vazi za prikaz situacije na IPV ?
Citat:Антенна опорного сигнала и радиокоррекции
Антенна отраженного сигнала
Postoje dve antene a posto se crtaju neke skice gde covek moze da pomisli da radar lovca stalno salje radarske signale raketi tokom citave putanje ,otuda i moje trik-pitanje o kakvim se to radarskim signalima i antenama radi ? `D puk` se uhvatio materijala ,zasto onda necemo da pojasnimo cemu sluze ? Jedna antena ( u konusu ) sluzi za prijem reflektovanih signala od cilja u rezimu DNP ( podsvet ) a u sklopu rezima osmatranja ( zato i pise ono `podsvet v rezime obzore` ) i ta antena je aktivna u drugoj tj zavrsnoj fazi samonavodjenja -PARS . Druga antena a koja moze biti aktivna u prvoj fazi samonavodjenja ( inerc. samo... ) , sluzi za prijem signala od kanala RK-e a ta antena moze biti aktivna ili ne, zavisno od toga da li ce pilot na pultu ukljuciti prekidac kanala RK-e koji ima maks domete za R-27R/ER 25-50 km .Kad pilot dobije inidkaciju o AP ( aktivni pomeh ) ,od kanala RK-e nema nista ,prema tome ta antena nema onda funkciju .
Signali RK-e se salju po bocnim lepezama zracenja antene ,moze da doprinese povecanju daljine gadjanja i povecanju verovatnoce pogodka i unistenja VC-a .Od celokupne putanje rakete na taj kanal odpada 60-70% .Dakle samo ako ima RK-e ,ona druga antena je upotrebljiva ,ako postoji indikacija o `AP`,nema nista od toga ,raketa se oslanja na prijemnu antenu u konusu .
@Kubovac
50tih i delom 60tih godina si imao radare lovaca koji su mogli da otkriju i prate samo jedan cilj u VaP .Taj jedan cilj su gadjali uglavnom radio-komandno ili radarski vodjenim raketama po uskom nisanskom snopu ( sektoru ) ,dakle dok je cilj stalno u zahvatu .Ciljevi tih 50tih i delom 60tih godina za lovce jesu bili strateski bombarderi na obe strane tada ( levo i desno od G.zavese jel ) .Vec 60tih godina su npr Sovjeti razvili a i Ameri takodje radare lovaca koji mogu da otkriju i prate vise ciljeva istovremeno ,recimo 4,6 ili 10 npr .Javila se potreba da dok se jedan cilj gadja ( jednokanalnost po cilju u gadjanju ), prate oni ostali pa su se otuda pojavile i rakete V-V sa onim PARS ,kasnije naravno i ARS .
Sustina je znaci dok gadjas jedan cilj,kasnije vremenom 2,4 ili evo 8 razlicitih VC-a radar nastavlja da prati preostale avione u svojoj zoni osmatranja i pracenja .To su postulati i principi rada i funkcije avionskih radara ( radari lovaca ) kao i raketa V-V a nastali u razvoju tokom 60tih ,oper. uvedeni tokom 70tih godina .
Tu vise nema govora o stalnom zahvatu samo jednog cilja ,tu vise nema govora o pracenju samo jednog cilja ,onog koji se gadja. Vi tu zapinjete od samog pocetka .
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 08:30
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5485
|
Korigiraj ili ovom skupu pojasni !
Kako ti to vidiš proporcionalno zbližavanje samo sa prijemom signala na GSN ili nosnu antenu? Kako ovaj sistem u tom slučaju određuje varijable zbližavanja rakete i cilja ?
Molim akademski formiran odgovor, a ne krivo pročitan PP.
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 08:36
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24232
|
Posto svi pomalo volimo da crtamo ,predstavicu vam onako ugrubo kroz tri crteza na jednoj slici kako funkcionalno sve ovo izgleda kod radara N001 i N019 :
Veoma jednostavno i prosto .Sa leve strane je prikaz situacije za rezim V sa SNP.Igrom slucaja u zoni osmatranja i pracenja ,radar je otkrio i poceo pratiti 10 razlicitih aviona koji idu u susretni kurs .Po komandi pilot je odabrao rucno strobom najblizi ,najopasniji cilj i preveo ga u rezim RNP ( to je ono STT ) ,poceo samo njega da prati i zahvatio ga ( suzavanje one `kutije`-i zahvat tj usko uglovno pracenje cilja u jednom snopu ) .To je dakle crtez u sredini .Po lansiranju rakete/a R-27R1 ,radar je automatski presao u polazni rezim a to je ono V sa SNP .Sad radar radi u rezimu KNI ( osmatranje sa pracenjem ) te u rezimu DNP ( ozracavanja /osvetljavanje cilj koji se gadja ) ,prica o predajniku koji ima dva kanala .Kanal podsveta je oznacen zutom bojom .Sve ovo se odigrava po nama znanim taktovima i intervalima Znaci to je crtez sa desne strane ....
Dakle dok osmatra i prati VaP tj 10 plavih tackica u datoj zoni skeniranja ,radar kanalom podsveta osvetljava cilj na kojeg ide raketa .Ako nema ometanja ,pilot ce korigovati putanju rakete,ako smetnji ima ,nece koristiti kanal RK-e.
Reflektovane signale od cilja prima antena u konusu rakete ,to su reflektovani signali podsveta u osmatrackom rezimu radara .Ovde nema nikakvog stalnog zahvata,ovde nema nikakvog uskog pracenja cilja u onoj `kutiji 8°x4°` a koja se vezuje za rezim RNP / STT .
To vam je to ,ovo vam je sva prica ....
@Drug pukovnik
Imas materijal kao i ja, odgovore imas tamo ,naravno, zasto mene pitas onda ? Procitaj ponovo, imas dve faze samonavodjenja ,inerc. sa ili bez RK-e i PARS sa prijemom signala odbijenih od cilja .Korigovanje -korekcija putanje je samo u prvoj fazi ( inerc . ) ....
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 09:16
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5623
|
[quote="ray ban11")
Postoje dve antene a posto se crtaju neke skice gde covek moze da pomisli da radar lovca stalno salje radarske signale raketi tokom citave putanje ,otuda i moje trik-pitanje o kakvim se to radarskim signalima i antenama radi ? `D puk` se uhvatio materijala ,zasto onda necemo da pojasnimo cemu sluze ? Jedna antena ( u konusu ) sluzi za prijem reflektovanih signala od cilja u rezimu DNP ( podsvet ) a u sklopu rezima osmatranja ( zato i pise ono `podsvet v rezime obzore` ) i ta antena je aktivna u drugoj tj zavrsnoj fazi samonavodjenja -PARS . Druga antena a koja moze biti aktivna u prvoj fazi samonavodjenja ( inerc. samo... ) , sluzi za prijem signala od kanala RK-e a ta antena moze biti aktivna ili ne, zavisno od toga da li ce pilot na pultu ukljuciti prekidac kanala RK-e koji ima maks domete za R-27R/ER 25-50 km .Kad pilot dobije inidkaciju o AP ( aktivni pomeh ) ,od kanala RK-e nema nista ,prema tome ta antena nema onda funkciju .
Signali RK-e se salju po bocnim lepezama zracenja antene ,moze da doprinese povecanju daljine gadjanja i povecanju verovatnoce pogodka i unistenja VC-a .Od celokupne putanje rakete na taj kanal odpada 60-70% .Dakle samo ako ima RK-e ,ona druga antena je upotrebljiva ,ako postoji indikacija o `AP`,nema nista od toga ,raketa se oslanja na prijemnu antenu u konusu ." End quote
Odgovor:
Dakle...stigli smo do suštine. Kako se raketa navodi na cilj u SARH fazi. To je ono što "muti" vodu.
Ray tvrdi da se reflektovani signali od cilja primaju na čeonim prijemnicima RGS i da je to dovoljno.
Ajmo se vratiti osnovama poluaktivnog radarskog samonavođenja raketa.
Dakle...Predajnik osvetljenja cilja osvetljava cilj veoma stabilnim signalima (referentnim) na fiksnoj frekvenciji F0. Prilikom emitovanja signala osvetljenja, ovaj signal se prima na repnom kanalu rakete.
Taj isti signal nastavlja svoj put prema cilju, reflektuje se od njega i dobija vrednost brzine F0 + Fd i prima se na čeonim prijemnicima RGS.
U sledećem trenutku, predajnik osvetljenja opet šalje signal (referentni) F0 i on se opet prima na repnom kanalu rakete, a signal nastavlja svoj put ka cilju, reflektuje se od njega i dobije vrednost brzine F0 + Fd1 i prima se na čeonim prijemnicima.
Na osnovu ove razlike u frekvencijama referentnog signala F0 i reflektovanog signala Fd-Fd1-Fd1.1-Fd-1.2, vrše se korekcije leta rakete po brzini zbližavanja - proporcionalno zbližavanje.
Što se tiče glavnog kanala praćenja, on prati cilj i na osnovu primljenih signala od cilja, koriguje osu snopa radara, tako da on može stalno osvetljavati cilj. To mu je zadatak i tako to ide u krug....
Samo kod PESA i AESA radara postoji mogućnost da se, usled veoma brzog skeniranja i osvetljavanja ciljeva, može pratiti cilj samo signalom osvetljenja. Međutim, to je praćeno i veoma unapređenim računarom koji memoriše sve parametre osvetljenjih ciljeva, preračunava gde bi oni mogli biti u narednom skeniranju i to upoređuje sa stvarnim skeniranjem. Ukoliko se to slaže, cilj ostaje praćen, ukoliko ne, dolazi do brisanja tog cilja....
Kod nekih modifikacija aviona F-16, pronašao sam da računar može još 7-13 sekundi matematičkim proračunom prikazivati projektovane putanje ostalih ciljeva koji se više ne prate kada se samo 1 cilj uzme na gađanje. To se ovde koristi da se prikaže kako postoji TWS. Ali to nije TWS, jer radar više ne prati tih 9 ciljeva (na primer) nego računar izbacuje matematičke projekcije njihovog leta i to u kratkom narednom periodu. Ni ovo nemamo na N019....
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 09:27
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5485
|
Moj Ray...kakav plitak odgovor, imam materijal pa da čitam i da tražim odgovor tamo...hehe
A ti postavio tu jednadžbu sa dvije nepoznanice, pa koga da pitam nego tebe kako si zamislio da se ta jednadžba riješi. Tebe koga drugog, neću valjda učiteljicu pitati.
Jedno je imati, a sasvim je drugo čitati to što imaš.
Evo Kubovac ti fino objasnio šta je reflektirani, a šta je referentni signal. Al džabe nekima objašnjavati, kad se drže toga da se jednadžba sa dvije nepoznanice može riješiti.
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 09:50
|
offline
- Apok
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Apr 2013
- Poruke: 2284
- Gde živiš: Beograd
|
ray ban11 ::
Kakav simulator Dikuse ? Pravi ili DCS ? Pitao sam vas kako pilot vidi 10 aviona koje radar otkrije i prati u SNP ? Kojom simobologijom ? To me zanima, vi se hvatate za to da kad on gadja jedan cilj samo njega vidi na ekranu SEI.Jeste vidi ga na ILS a sta je sa IPV ? Zasto na IPV imas linije zona osmatranja i pretrage VaP ...
Код Су-27 рецимо ту се приказују мете али само добијене преко даталинка ако је једна у захвату (по DCS).
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 10:28
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5623
|
Ja bih ipak nastavio sa svojim pisanjem poređenja, jer sam ipak uložio trud u ovo.
Na kraju u izložiti svoje viđenje napredovanja u razvoje radarske i raketne tehnike kod sovjetskih aviona od 1960-1991..pa i dalje....
Letelica: MiG-29 A/B
Radar: N019, proizvodnje druga polovina 1970-tih
Maksimalni domet radara: 150 km
Prosečna detekcija cilja u susretu sa RCS 3m2: 50-70 km, praćenje 40-60 km
PARS raketa: R-27R, godina uvođenja: 1982.
Domet rakete: cca 80 km
Način vođenja: INS + SARH
Letelica: MiG-23 ML/MLD
Radar: Sapfir-23/D/ML/, proizvodnja 1971. za Sapfir-23D odnosno 1976. za Sapfir-23ML,
Maksimalni domet radara: 55 km (cilj RCS bombardera) (Sapfir-23D) ili 80 km (cilj RCS bombardera) (Sapfir-23ML)
Prosečna detekcija cilja u susretu: Sapfir-23D 45-55 (za cilj MiG-21 i Tu-16) km, praćenje cilja do 35 km; Sapfir-ML 80 km (za cilj RCS bombardera), praćenje cilja 35- 50 km (za cilj MiG-21 i Tu-16)
PARS raketa: R-23R, godina uvođenja: 1971. ili R-24R: 1975.
Domet rakete: 25-35 km za R-23R ili do max 50 km za R-24R
Način vođenja: SARH
I ovde vidimo razlike u kvaliteti. Naravno manje nego u odnosu na radare i PARS rakete sa MiG-21, ali svakako su tu. PARS rakete R-23R i R-24R nemaju inercijalnu fazu i znatno manji domet od R-27R.
Radar Sapfir-23 ima manji domet osmatranja i praćenja, čak i u poslednjim modifikacijama, u odnosu na radar N019 sa MiG-29 A/B. Takođe, prve verzije Sapfir-23 nisu imale mogućnost "pogleda na dole", a sledeća unapređena verzija Sapfir-23D veoma ograničen. Tek od Sapfir-23ML radar ima mogućnost značajnijeg "pogleda na dole" od 20-25 km.
Po tome se vidi da je napredak postepen, ali potpuno očigledan i realan.
Treba naglasiti da je poslednja modifikacija radara Sapfir-23ML tek nešto malo mlađa od N019.
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 10:33
|
offline
- Buva
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Apr 2010
- Poruke: 3056
- Gde živiš: i ja se pitam...
|
Kubovac ::
Dakle...Predajnik osvetljenja cilja osvetljava cilj veoma stabilnim signalima (referentnim) na fiksnoj frekvenciji F0. Prilikom emitovanja signala osvetljenja, ovaj signal se prima na repnom kanalu rakete.
Taj isti signal nastavlja svoj put prema cilju, reflektuje se od njega i dobija vrednost brzine F0 + Fd i prima se na čeonim prijemnicima RGS.
U sledećem trenutku, predajnik osvetljenja opet šalje signal (referentni) F0 i on se opet prima na repnom kanalu rakete, a signal nastavlja svoj put ka cilju, reflektuje se od njega i dobije vrednost brzine F0 + Fd1 i prima se na čeonim prijemnicima.
Na osnovu ove razlike u frekvencijama referentnog signala F0 i reflektovanog signala Fd-Fd1-Fd1.1-Fd-1.2, vrše se korekcije leta rakete po brzini zbližavanja - proporcionalno zbližavanje.
Sve zavisi od konstruktivnog resenja rakete.Na primer:raketa R-3R nema nikakve antene na repu
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 10:39
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5623
|
[quote="Buva"]Kubovac ::
Sve zavisi od konstruktivnog resenja rakete.Na primer:raketa R-3R nema nikakve antene na repu
Kako bi išlo kod R-3R? Napiši da proširimo znanja. Nije ovo tema samo za R-27R (mad tako ispada)....
Možda je rešeno sa više prijemnika pod različitim uglovima koji primaju refleksije sa malim kašnjenjima i tu se formiraju signali greške? Moramo imati neki prijemnik u raketi koji sa kašnjenjem prima signal?
Ili RGS rakete ostvari zahvat na čeonim prijemnicima na pilonu, a od avionskog radara odnosno SUV-a raketa dobije neke početne podatke (referentne) o tački susreta pa ih upoređuje tokom leta sa reflektovanim i odrađuje nekakve uglovne greške? Ipak je domet svega do 8 km?
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2018 11:50
|
offline
- Buva
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Apr 2010
- Poruke: 3056
- Gde živiš: i ja se pitam...
|
Kubovac ::Ili RGS rakete ostvari zahvat na čeonim prijemnicima na pilonu, a od avionskog radara odnosno SUV-a raketa dobije neke početne podatke (referentne) o tački susreta pa ih upoređuje tokom leta sa reflektovanim i odrađuje nekakve uglovne greške? Ipak je domet svega do 8 km?
Tako je.Radar sa aviona zahvata cilj i signal predaje odseku navodjenja na raketi koji hvata signal svojom antenom.Kada odsek navodjenja utvrdi najjaci signal,predaje signal avionskom racunaru koji na osnovu dobijenih podataka sa svih strana (radar,raketa,visinomer,i ostala cudesa...) odlucuje da li je lansiranje dozvoljeno ili ne.
U sustini,radi na najprostijim principima polu-aktivnog radarskog samovodjenja.Ostalo su nijanse
P.S Inace,R-3R je,ako se dobro secam,imala 7 rezima prijema signala radi smanjivanja osetljivosti na ometanje.4 je mogao da bira na raketi tehnicar pre leta,a 3 pilot iz kabine tokom leta.
|
|
|
|