Tu negdje sam napisao, na pitanje šta dešava sa raketom R-27R prilikom gubitka zahvata i ponovnim zahvatom, nešto što nije bilo dorečeno niti u odgovoru niti u pitanju.
Ponovit ću ono što smatram da definitivno stoji, a to je da prilikom gubitka zahvata GSN raketa naravno više nije upravljiva. I smatram da nikakvi ponovni zahvat GSN nije moguć.
A dodatna potvrda je da je raketa R-27R isto tako gotova ako radar lovca izgubi zahvat cilja.
“Prilikom gubitka zahvata cilja od strane RLPK (radarsko lokacijski nišanski kompleks), poslije lansiranja rakete sa RGS (radarska glava samonavođenja) i ponovnim zahvatom tog istog cilja, režim DNP (diskretno-neprekidno osvjetljavanje) za lansiranu raketu se neobnavlja.”
Činjenica da raketa R-27R ne može ostvariti zahvat u vazduhu niti ponovni zahvat u vazduhu, kod mene nije bila sporna od onog momenta kada sam shvatio osnovni princip rada radara N019 na MiG-29.
Naime...radar N019 je radar sa samo 1 predajnikom sa 2 kanala i to kanalom praćenja (glavni kanal) i kanalom osvetljavanja. Radar radi tačno definisanim načinom rada sa tačno definisanim taktovima i intervalima.
Radar ne može kombinovati način rada tako da na primer malo radi jedan kanal, malo drugi ili da radi samo jedan kanal, tako da režim zahvata u vazduhu kod rakete R-27R ne bi imao smisla.
Naime...kod PVO sistema kod kojih postoji zahvat u vazduhu, uvek postoje fizički odvojeni predajnici praćenja i osvetljavanja. Na taj način je moguće vršiti praćenje ciljeva sa predajnikom praćenja, priprema koordinata za raketu i lansiranje rakete u tačku susreta sa ciljem dok se predajnik osvetljenja može uključiti par sekundi kasnije da bi pilot napadnutog aviona što kasnije dobio informaciju da je na njega lansirana raketa. Takođe, moguće je i tokom leta rakete, povremeno nakratko isključiti predajnik osvetljenja i onda ga opet posle par sekundi ponovo uključiti. Raketa u tom slučaju ne bi trebalo da ima problema da ostvari zahvat u vazduhu (ukoliko ima tu mogućnost) jer predajnik praćenja sve vreme prati cilj i svako uključivanje predajnika osvetljenja slaće signale osvetljenja pravo u cilj i raketa će sasvim normalno ponovo ostvariti zahvat u vazduhu.
Kod novije rakete sistema Kub tipa 3M9M3E, raketa je mogla unutar vremenskog inercionog praćenja po uglu od 3-4 sekunde čak 10 puta (3/0,3 sec) izgubiti i ponovo zahvatiti cilj po brzini, dok je kod starije rakete 3M9M za to bilo potrebno 2-3 sekunde.
Dakle...nema nikakve svrhe da raketa R-27R ima mogućnost zahvata u vazduhu u situaciji kada radar stalno zrači sa oba kanala predajnika. Takođe, ukoliko dođe do gubitka zahvata na RGS-u, nije moguće ostvariti ponovni zahvat u vazduhu jer to bi značilo da je i kanal praćenja izgubio automatsko praćenje i da mora ponovo ostvariti zahvat pa preći na automatsko praćenje, a to vreme je naprosto predugo da bi raketa odnosno njen RGS mogao da "čeka"....
Avion Su-27SK ima "potenciometar" "Baza" kojim unosimo velicinu cilja. Ta radnja potom utice na druge procese poput momenta aktiviranja blizinskog upaljaca ali i na vreme trajanja radio korekcije putanje. Tako, ako smo uneli da je cilj "veliki" (a lansiranje "u celo") poluaktivno radarsko vodjenje pocinje na 40km od cilja, ako je "slican nama" tj srednji na 25km a ako je krilata raketa na 12km. Samim tim pilot se moze naci u praksi u situacijama da lansira raketu na daljinama kad radio korekcija nije ni potrebna. Za iole smisleno dejstvo po krilatim raketama pilot se narocito upozorava da ne dejstvuje sa daljina koje ukljucuju uticaj radio korekcije na raketu vec na onim gde je poluaktivno vodjenje odmah po silasku rakete moguce.
Radio korekcija putanje nam omogucava da potpuno iskoristimo sav balisticki potencijal rakete tako sto ce resavati slucajeve manevra cilja posle lansiranja kao i korekciju gresaka koje su nastala usled uslova koji su postojali u momentu samog lansiranja (npr manevrisali ste pod malim opterecenjem). Sto se pomenutog balistickog potencijala tice proizvodjac MiG-29S tvrdi:
"(при радиокоррекции Др.max 1=2,5 Др. захв ргс, без радиокоррекции Др. max1= 1,3 Др. захв РГС ). Радиокоррекция инерциального участка полета
ракеты включается на дальностях пуска, превышающих в 1,5 раза разрешенную дальность захвата цели РГС, и отключается при достижении разрешенной дальности захвата цели РГС."
Ovde nam kazuje da je vrednost "Dr maks 1" jednaka 2,5 u prisustvu radio korekcije, dok je bez nje "Dr maks 1" jednak tek 1,3 daljine zahvata glave vodjenja. Ostatak recenice objasnjava da ce se radio korekcija putanje vrsiti ukoliko daljina lansiranja rakete premasuje jedan ipo put mogucu daljinu zahvata glave vodjenja rakete, a prekinuce se kada se dostigne dozvoljena daljina zahvata glavom vodjenja.
Radio korekcija putanje se salje frekvencijom od 18hz - 20hz i mi treba da imamo u vidu da je u uslovima stabilnog zahvata cilja i dalje moguce slati pogresne podatke raketi radio korekcijom i to tako sto ce uglovna brzina naseg aviona biti veca od 60 stepeni po sekundi, a u slucaju lansiranja rakete proizvedene pre jula 1986. veca od 30 stepeni po sekundi. Iz ovih razloga pilotu se posebno skrece paznja da ne vrsi lansiranje rakete na daljinama koje zahtevaju postojanje radio korekcije putanje u uslovima kada se izvodi protivraketni manevar tipa "Kadushka".
U nedostatku crteza "Kadushke" posluzicu se njenim demonstriranjem u video igri:
Do momenta lansiranja rakete glava vodjenja prima uglovne koordinate cilja od RLPK-a. U momentu silaska racunar u raketi "pamti" pocetnu poziciju i brzinu cilja u koordinatnom sistemu koji je "nabazdaren" na raketinu antenu, a koje su dobijene od SUV-ovog BCVM-a i kao takve "predate" raketi i vrsi se zirostabilizacija antene. Raketin racunar potom integrise ocitavanja senzora linearnog ubrzanja sa memorisanom brzinom cilja i racuna pozicije rakete i cilja u odnosu jednog na drugo. Upravljanje raketom je zamisljeno tako da se u momentu moguceg zahvata cilja glavom vodjenja rakete pravac "gledanja" antene poklapa sa linijom viziranja cilja. Poseban osvrt ide na sledece:
"При этом захват цели возможен, если она летит прямолинейно к не изменяет скорость полета. Если же цель выполняет маневр, захват ее без радиокоррекции невозможен."
Pri tome zahvat cilja je moguc ako on leti pravolinijski i ne menja brzinu. Ako cilj izvrsi manevar zahvat (glave vodjenja prim. Z. Peka) bez radio korekcije je nemoguc.
"При наличии радиокоррекции на борту самолета в БЦВМ вычисляется положение цели по алгоритму бортового вычислителя ракеты. Вычисленные координаты цели сравниваются
с измеренными РЛПК-29 координатами цели. Полученные по-правки по линии радиокоррекции передаются на ракету, по которым корректируется траектория ее полета. После захвата РГС цели осуществляется ее автоматическое сопровождение по углам и частоте и наведение ракеты по методу пропорционального сближения"
Pri vrsenju radiokorekcije na BCVM-u naseg aviona se pozicija cilja izracunava po algoritmu racunara koji je na raketi. Izracunate koordinate cilja se (potom) sravnjuju (porede) s onim sto je odredio RLPK-29 (i na taj nacin se dobijaju potrebne korekcije putanje prim Z. Peka koje se potom predaju na raketu). Zadnja recenica vam objasnjava sta se desava posto glava vodjenja rakete uspostavi zahvat, ali to vec znate, eventualno je bitno da se dalje vodjenje vrsi metodom proporcionalnog zblizavanja.
I sad ono sto vas najvise zanima:
"Ракета может наводиться на цель в условиях воздействия на СУВ помех, приводящих к низкой точности информации о скорости сближения с целью и дальности до нее, а также в условиях интенсивного воздействия активных и пассивных помех РГС и РВ. Ракета также допускает длительные перерывы (до 20—30% оставшегося времени наведения) в подсвете РЛПК при сохранении временной диаграммы канала подсвета.
В случае промаха ракета уничтожается только при ударе о землю вследствие срабатывания контактного взрывателя.
Основные тактико-технические характеристики ракеты Р-27ЭР приведены в таблице."
Raketa se moze navoditi na cilj u uslovima dejstva smetnji na SUV, koji dovodi do niske tacnosti informacija o brzini zblizavanja s ciljem i daljine do njega, kao i u uslovima intenzivnog delovanja aktivnih i pasivnih smetnji na glavu vodjenja i na RV (ne mogu da se setim sta je skracenica RV, a mrzi me da trazim). E sad! Raketa takodje dopusta dugacke prekide (do 20% - 30% preostalog vremena navodjenja) ozracavanja RLPK-om pri ocuvanom vremenskom dijagramu kanala "podsveta" (namerno ga ostavljam neprevedenog prim Z. Peka).
Otud preporuka iz uputstva da ipak ne otpisujete 100% raketu posto vam je prs'o zahvat.
Ako sam negde 'omasio u kucanju ne zamerite, ustao sam da pustosim frizider a evo sta sam na kraju radio...
Dobar tekst Zeko i dosta objašnjava o načinu vođenja i svemu o čemu smo pisali svih ovih meseci.
Ipak...moram malo vratiti priču oko zahvata u vazduhu i ponovnog zahvata kod rakete R-27R.
I dalje mislim da to nije moguće, pre svega zbog radara i njegovog načina rada, imaš gore moj opis.
Takođe i Pukovnik je postavio iz uputstva za SU-27SK da to nije moguće.
Ono što ti navodiš je po mom mišljenju sledeće:
Naime, s obzirom da se radi o raketi R-27ER sa produženim dometom do čak 130 km, mislim da je moguće da raketa može da ne prima korekcije u početnom delu i to do 20-30% od preostalog vremena do susreta sa ciljem i to pod uslovom da radar i dalje ima automatsko praćenje cilja sa kanalom praćenja i da je i kanal osvetljenja u funkciji spreman da šalje radio korekcije na raketu i u kasnijoj fazi da ga osvetljava radi samonavođenja rakete sopstvenim RGS-om.
Ipak, s obzirom da je prisutno snažno elektronsko ometanje, postoji mogućnost da kanal praćenja i prateći SUV ne mogu odrediti daljinu do cilja (više sam puta pisao o tom ključnom problemu i kod Neve i kod Kuba) i samim tim ne mogu formirati tačne radio korekcije i samim tim ih ne šalju ili ih šalju povremeno, mestimično, kada je ometanje eventualno slabije i kada su parametri izračunati.
I to da raketa leti u početnom delu bez radio-korekcija opet može trajati samo neko ograničeno vreme i to kako si naveo najviše 20-30% od preostalog vremena do susreta sa ciljem.
U momentu kada raketa ostvari zahvat cilja sa svojim RGS-om i dođe do gubitka automatskog praćenja radara ili kad RGS izgubi zahvat po bilo kojoj osnovi, priča je završena (eventualno se može govoriti o vremenu tolerancije od par delova sekunde koji su "bezopasni" i ništa više od toga). Prilično sam ubeđen da je tako i ja sam i govorio o SARH fazi, a ne o fazi radio-korekcije.....
Firebird, prva posleratna raketa VV. Radiokomandovano vođenje, mada su probali i sa SARH što nije uspelo. Bez obzira na to raketa je dala mnogo iskustva za razvoj potonjih.
Tipican ja, prvo ne odgovorim "jer ima dosta da se pise" a potom i zaboravim da treba da odgovorim.
Srecna Nova godina svima
@Kubovac:
Citat:Naime, s obzirom da se radi o raketi R-27ER sa produženim dometom do čak 130 km, mislim da je moguće da raketa može da ne prima korekcije u početnom delu i to do 20-30% od preostalog vremena do susreta sa ciljem i to pod uslovom da radar i dalje ima automatsko praćenje cilja sa kanalom praćenja i da je i kanal osvetljenja u funkciji spreman da šalje radio korekcije na raketu i u kasnijoj fazi da ga osvetljava radi samonavođenja rakete sopstvenim RGS-om.
Davno sam pisao da moramo da budemo maksimalno restriktivni po pitanju dometa raketa jer su vrednosti koje nude javni izvori i uputstva postizani u kontrolisanim poligonskim uslovima i jako su male sanse da se nesto slicno ponovi tokom redovne eksploatacije.
Konkretno u uputstvu za Su-27SK u poglavlju 5.1.10 tacka 3 kazu da je brzinsko ogranicenje jednako onome sto moze da postigne prazan avion samo u slucaju da podvesimo dve rakete srednjeg dometa izmedju usisnika i dve R-73 skroz na krajevima krila. U svim ostalim slucajevima (videti pod tackom jedan) brzinska ogranicenja ce biti ce biti 1300km/h ili 1200km/h, sto automatski povlaci da regularno naoruzan avion nece moci ni blizu da da svojoj raketi pocetnu brzinu koliko onaj iz tacke 3 moze, i ako uzmemo u obzir da verovatno i cilj ima neka brzinska ogranicenja (ili covek naprosto nece da ga leti maksimalnom mogucom brzinom) vec dolazi do krupnog "kresanja" dometa, a da nismo ni poceli da razmatramo visine leta naseg aviona i cilja.
Kod MiG-29 kaze:
"Для обеспечения заданной вероятности поражения цели в различных условиях максимальная разрешенная дальность пуска ракеты в ППС, вычисляемая в БЦВМ РЛПК, ограничена до 90, 70 и 30 км соответственно для большой, средней и малой цели".
Da bi se obezbedile date verovatnoce pogadjanja ciljeva pod razlicitim uslovima maksimalna dozvoljena daljina lansiranja rakete u prednjoj polusferi izracunata u BCVM-u je ogranicena na 90km, 70km, i 30km po redu za veliki, srednji i mali cilj (postojanje vestacki uvedenih ogranicenja zarad postizanja pouzdanosti).
Postoje slucajevi kada cemo mi iz interesa namerno slagati sistem kroz potenciometar da je cilj mali, iako je u prirodi srednji ili veliki iz razloga sto jedino kod malog cilja oblacici chaff-a (staniol) ne dovode do prevremenog aktiviranja blizinskog upaljaca. Na zalost ovim se maksimalno poostravaju kriterijumi vodjenja rakete i aktivacije upaljaca pa postoji sansa da raketa nece moci da ih zadovolji u praksi.
Na kraju ovo sto si ti naveo, ali to s radio korekcijom ide ovako. U teoriji bez radio korekcije raketa ce preci na poluaktivno radarsko vodjenje ako cilj ne menja brzinu i ne skrece, ukoliko to cini raketa masi. U praksi sistem nam ne dozvoljava da se kockamo sa ponasanjem cilja i ako ne moze da izdaje radio korekciju "krese" domet raketi. Primer:
5.6.4. После схода 2-х ракет с РГС в режиме ОДИН (двух серий в режиме ЧАСТЬ), пущенных по одной цели двумя нажатиями гашетки П, в зависимости от условий пуска, символ ДР может скачком переместиться на меньшую дальность, максимально, примерно, на 0,5 первоначальной дальности. Если осуществлять пуск третьей ракеты с РГС (до достижения первой ракетой цели), то она пойдет на цель без радиокоррекции.
Posle silaska 2 rakete s poluaktivnim radarskim vodjenjem lansiranim na jedan cilj s dva pritiska na dugme "P" u zavisnosti od uslova lansiranja, simbol "dr" se moze skokovito premestiti na manju daljinu do maksimalno 0.5 prvobitne daljine. Ako usledi lansiranje trece rakete s poluaktivnim vodjenjem (a pre nego sto je prva dostigla cilj) ona ce krenuti na cilj bez radio korekcije.
Citat:Ipak, s obzirom da je prisutno snažno elektronsko ometanje, postoji mogućnost da kanal praćenja i prateći SUV ne mogu odrediti daljinu do cilja (više sam puta pisao o tom ključnom problemu i kod Neve i kod Kuba) i samim tim ne mogu formirati tačne radio korekcije i samim tim ih ne šalju ili ih šalju povremeno, mestimično, kada je ometanje eventualno slabije i kada su parametri izračunati.
To sa smetnjama ne ide po metodu: "dva junaka obadva jednaka, rvali se letnji dan do podne "
U slucaju da se pojavi signal "AP" tropozicioni prekidac AP/OTKL/APK (mislim da ovaj treci na avionima koje smo kupili 1987. ne radi) se stavlja u poziciju "AP". Na pokazivacu SEI dolazi do azimutalnog zasencenja vertikalnim linijama koje odgovaraju smeru ka cilju. Sirina zasencenja zavisi od tipa ometanja i mogucnosti ECM uredjaja i ne bi trebalo da predje max 15 stepeni (kod Su-27 nesto drugacije). Smetnje mogu uticati kako u osmatranju tako i u zahvatu. Kod ove pojave aktivira se dugme "KU" kojim je sad moguce uneti tekucu daljinu. Najlakse je kada se tekuca daljina dobija od komandnog mesta kroz "KRU", gde nam samo jos ostaje da strob pored tekuce daljine dovedemo na sredinu zasencenja i stisnemo mrk.zahv.pz. Kod glasovnog navodjenja tekucu daljinu cemo dobiti verbalno. Posle zahvata napad se produzava kao da smetnje nema.
Ukoliko ne postoji informacija sa komandnog mesta (mozda on misli da mi njemu treba da damo tekucu daljinu ), u PPS staviti tekucu daljinu na manje od 50km a u ZPS na manje od 30km. Kod zahvata i dalje stoji informacija o aktivnom ometanju "AP" i miganju "KD". Miganje "KD" znaci da se usled nedostatka prave tekuce daljine ona trenutno izracunava metodom ekstrapolacije, ali zbog metode obracuna ekstrapolacija ce biti narusena ako cilj nacini neki manevar ili ako bocni nagib naseg aviona premasi 30 stepeni. Kod narusene ekstrapolacije dolazi do stabilizovanja simbola "KD" posle 7-8 sekundi sto znaci da se preslo na izracunavanje tekuce daljine metodom "kinematickog odredjivanja daljine" (KMOD). Kako bi se ovaj metod odrzao potrebno je smesta povecati bocni nagib aviona na iznad 30 stepeni i tako produziti zaokret dok se simbol romba ne dovede do kraja krila kad bi ono bilo u horizontalnom polozaju a potom uraditi to isto u drugu stranu i ponavljati sve dok se tekuca daljina ne pojavi (trebalo bi da potraje ne duze od 12 sekundi), a potom produziti ka cilju drzeci romb u blizini tockova siluete aviona.
Ukoliko se smetnja manifestuje tako sto se odraz cilja siri po azimutu ali je i dalje uzi od stroba napada se kao da smetnje nema pri tropozicionom prekidacu u poziciji "AP".
Ukoliko se smetnja manifestuje tako sto se odraz cilja siri po azimutu i siri je od stroba u tom slucaju je potrebno namestiti tropozicioni prekidac u poziciju "APK" (kompenzacija aktivne smetnje) ukoliko na datom avionu radi i uveriti se da se cilj suzava dok ne postane uzi od stroba. Po zahvatu sacekati da prestane kolebanje dozvoljene daljine lansiranja i miganje "PR" a potom produziti napad kao da smetnje nema.
U slucaju sumnje da problem nije avion koji vrsi ometanje vec da se u zasencenosti krije avion koji ne ometa ali se sprema da nas ovako "zasticen" napadne, prekinuti priblizavanje i manevrom naseg aviona "isterati" napadaca iz zasencenja. Pri zahvatu obratiti paznju da strob pri zahvatu ni slucajno ne dodiruje zasencenu oblast i napad vrsiti kao da ometanja nema. Kada sistem prestane da detektuje efekat pasivnih smetnji oduzima se mogucnost da se dugmetom "KU" unosi daljina.
Ja se izvinjavam ako sam nekoga smorio, da sam licencirani inzenjer puka za sve redom napisao bih da u slucaju ometanja samo nekom kvacicom iskljucite radio korekciju, ali posto nisam, morao sam da zakomplikujem.
Sto se pukovnikove teze tice, nacelno logika je jasna, s tim sto ruku na srce, uputstvo za Su-27 koje nisam mnogo pazljivo citao ni ne daje preporuku sta da uradimo ako nam prsne zahvat kad je R-27R sisla sa sine ili ja to nisam pronasao. Sve indicije, ukljucujuci i onu prilicno detaljnu koja se nalazi na dnu strane 176 ove teme i gde se nedvosmisleno pominje bocne lepeze duz dijagrama usmerenosti, a posle gubitka zahvata sam nalazio u literaturi za MiG-29 pa je moguce da postoji neka razlika u funkcionisanju uredjaja, ali ako je to tako onda je to trenutno van domasaja nas kao forumasa. Znamo da je prosto isijavanje neprekidnog zracenja u prostor osnova da se navodi raketa Sparrow (koja nema radio korekciju!) u rezimu flood, znamo da je moguce da raketa R-23R pocne da trazi odraz cilja 3 sekunde posto je sisla sa sine (da R-23R je losa raketa, a mozda je losa zato sto u redovnom funkcionisanju primenjuje ono sto mi debatujemo da li je moguce kao vanredan postupak), znamo i sta pise po uputstvima, ma koliko mi bili nezadovoljni aljkavim nabacivanjem teza (kapiram da npr preko pola pratilaca teme i dalje ne zna sta to sve "prati" pracenje u prolazu) i liberalnoj upotrebi nekih izraza, cenim da nije naodmet zadrzati dozu zdravog opreza pre nego sto se bacimo na editovanje.
Ma da...sa literaturom je mnogo lakše i jasnije. Bez literature samo sa analogijom i čistim IQ se neke stvari ne mogu dovoljno precizno objasniti.
Ja sam govorio da postoji veliki problem kada imamo ometanje kanala praćenja jer se ne može odrediti daljina do cilja, pa stoga ne mogu ići radio-korekcije. Tada se lansiranje može izvesti, ali će raketa gotovo sigurno promašiti cilj koji manevriše, osim ako nije u pitanju kakav bombarder ili nekakva cisterna ili tako nešto. Ali poenta je da se radio-korekcije ne isključuju nekakvim "prekidačem" ako postoje smetnje i to sam znao, jer je jasno kako se raketa vodi ali sada se sa ovom tvojom dokumentacijom to i potvrđuje.
Kod sistema PVO, na primer Neva, kod ometanja, imamo situaciju da operatori preuzmu ručno upravljanje antenama po uglovima i na taj način "kompenzuju" nedostatak podatka o daljini. To kod MiG-29 nije moguće, jer ne može pilot ručno okretati antenu i upravljati avionom, to je bar jasno.
Slično je i kod Kuba, kada se kod ometanja uključuje u rad ekvivalent nišanskom radaru - TOV (televizijski optički vizir) i operator ručno, upravljačkom palicom, okreće antenu nišanskog radara i prati cilj na TV kameri u "krstu končića".
Sada si ti objasnio isečcima iz dokumentacije za SU-27SK kako to radi pilot u MiG-29/SU-27SK, manipulacijom prekidačima radi ručnog uvođenja daljine (metoda određivanja daljine ekstrapolacijom) i u kombinaciji sa manevrima letelicom (metoda kinematičkog određivanja daljine) radi dobijanja jasnog signala cilja.
Ono što je jasno, a što je bio predmet dugotrajne rasprave jeste da radar N019 može jednovremeno navoditi do 3 rakete R-27R na jedan cilj i pritom nema mogućnost praćenja situacija u VaP-u.
Jasno je da se ometanjem kanala praćenja (glavnog kanala) ometa mogućnost određivanja daljine do cilja i radio-korekciju nije moguće formirati i slati na "redovan način" već se vrše "alternativni postupci" kao što je ručno uvođenje daljine, prebacivanje prekidača u položaj AP radi određivanja daljine metodom ekstrapolacije i u slučaju većih manevara lovca, prelazak na kinematički metod određivanja daljine.
Mislim i ja da prekidač APK, nije radio na našim lovcima MiG-29.
I na kraju, što se tiče mogućnosti gubitka i ponovnog zahvata u vazduhu od strane rakete R-27R, i dalje mislim da to nije moguće. Rekao sam već, ako raketa ostvari zahvat na pilonu, vodi se u fazi SARH do kraja. Ne postoji nikakav razlog da RGS u raketi izgubi cilj, ako cilj nije izgubio radar na avionu. U tom slučaju je kraj, zato što je vremensko trajanje ponovnog zahvata cilja i uspostavljanja automatskog praćenja predugo. Takođe, nema nikakvog taktičkog smisla postojanje te opcije, jer radar gotovo istovremeno zrači sa oba kanala i nema mogućnost povremenog isključenja kanala osvetljenja da bi, recimo, zbunio protivničkog pilota da li je na njega lansirana raketa ili ne.
Ovde samo ostavljam mogućnost da raketa R-27R ima mogućnost da na veoma kratko vremena (nekoliko desetinki sekunde) trenutno izgubi zahvat i ponovo ga ostvari, ali pod pojmom "ponovni zahvat u vazduhu" se podrazumeva, barem kod primera koje ja znam, vreme od barem 2-4 sekunde "inercionog praćenja cilja po uglovima", u kome RGS može ponovo tražiti cilj. Tu bi bila potrebna i opcija "pojačane osetljivosti" kod RGS-a ili slično da bi se RGS ponovo mogao zakačiti, tako je kod svih SARH raketa sa ovom opcijom i ne vidim zašto bi kod ove rakete to bilo drugačije!
