Rakete V-V

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos1977
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Miloš

Nema je. Najbolja ne ući u rat. Šalim se.
Iskreno i oni su dosta tehnološki superiorniji u odnosu na 1999, opet sa 24 aviona nikakve šanse ne bi bilo. Možda bismo uspeli da istom taktikom poletanje nisko letenje radi izbegavanja detekcije i tzv zasednim dejstvima ispalimo neki R-77, al u biti nema tu efikasne taktike.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Milos1977, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos1977 ::Iskreno pitanje
Da su imali danasnji SM i sa R-77 koju smo kupili, kakva taktika bi bila po vama najbolja protih tih nato rojeva sa AWACS nadzorom?

Како се само увек "уплетем" у ове авијацијске теме, а чак ме и не занимају толико...

Елем, овде би Зека Пека или Друг Пуковник или неко трећи могао више рећи, али могу нешто набацити.

Верујем да би најбоља тактика била лет паре-одељења, значи 2-4 авиона, у радио-тишини са минималном комуникацијом (није могућа потпуна радио-тишина). Навођење у реон циља радарима са земље, гласовно од стране ОЗН.
Доласком у реон циља, а притом летећи ниско, један ловац (вођа) може користити свој радар за претраживање и откривање циљева, а може он или сва 4 ловца да користе пасиван систем претраживања КОЛС.
Откривањем циљева уз коришћење режима КОЛС-а и захватом, радар се периодично укључује сваких чини ми се 5 секунди да измери даљину до циља и када даљина буде мања или једнака 15 км, прелази се у режим РНП (непрекидне пеленгације) и дејствује оним ракетама које су у том тренутку најбоље решење и које дају "ПР" (готовост). Притом се излази на потребну висину и врши одговарајући маневар пре дејства.
Ово сам се више базирао на блиски прилазак и дејство ракета Р-73Е и "нашу" верзију МиГ-29 из 99-те.

Код верзије ловаца МиГ-29 са Р-77, постоји могућност дејства на 2 циља једновремено (ракетама Р-77) и притом би тактика била слична као изнад, ако се жели прићи ближе и искористити Р-77 само на дометима захвата сопствене АРГС на пилону.
Али ови типови ловаца су опремљени и са средствима РЕБ и противелектронске борбе, што наши МиГ-ови опет нису имали.
Значи било би можда моуће летели и на неки малим до средњим висинама уз рад система за електронско ометање (Гардениа-Е или сл.) и вршење противелектронских мера.
Систем електронског ометања Гардениа (на пример) у стању је да врши квази-непрекидно или непрекидно исијавање када су непријатељски радари још у режиму претраге.

Пријемник код МиГ-29 има 9 пријемних канала од којих је 6 канала заузето у режиму претраге, а 3 канала могу вршити противелектронску борбу. Када се пређе у захват и праћење одабраног циља, чак 6 пријемних канала је слободно за противелектронску борбу. Када крене осветљавање циља (ракета Р-27Р) свих 9 канала пријемника ради КРЕП у тактовима осветљавања циља.

Дакле, ловци МиГ-29 опремљени са ракетама Р-77, Р-27Р и Р-73Е (у комбинацијама које су технички могуће), као и са системима електронског ометања и противелектронске борбе могу урадити знатно више. А такав стандард авиона МиГ-29 је био доступан за набавку од раних 90-тих.

Набацао сам овде неке тезе, можда их горе-поменути уважени чланови Форума могу боље "посложити" али и ово је довољно да се види да је застарелост наших ловаца, проблеми са радаром (смањен домет око 20% - изјава генерала Смиљанића), упитна корисност претежне употребе појединачног полетања (не знам чак шта каже правило о овоме, мислим да је пар најнижа формација....), тактика употребе летовима на средњим висинама, уз поједине објективне околности како је и Зека Пека правилно скренуо пажњу, а то је питање баш око ракета Р-27Р и обуке пилота за њихову употребу (рат је почео, код нас нема полигона, не знам каква је ситуација била са тренажерима и симулаторима) и огромна бројчана и квалитативна премоћ агресора у ваздушном (рекао бих и космичком) простору била главни узрок немогућности да се више уради те 99-те.
А не зато што "Р-27Р не ваља"....

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos1977
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Pre svega okacis beloruski Satellit-M2.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dobijes sansu da pridjes...pa onda znanje, srce u junaka, a malo i ratna sreca.

• 5Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, djboj, ILGromovnik, Apok, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za R-27 je mnogo relevantnije Etiopija-Eritreja nego mi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obožavam ove kataloge. E kad bi sve u ratu išlo ko u njima.

• 9Ovo se svidja korisnicima: dragon986, stegonosa, zixmix, ILGromovnik, ladro, Milos1977, shone34, ssekir75, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gavrilon, ovo prvo si sve u pravu ovo drugo znaš i sam da iz očiglednih razloga ne možeš da lansiraš nešto sa 20-30km i da se izvlačiš. Možeš eventualno da smanjiš brzinu približavanja cilju dok ne dođe do samovođenja.

Miloše, kod MiG-29 bez obzira na verziju je najbitnije da ne pristaješ na "zavlačenje" i da zadatak ima jasno određen kontekst i kad se zadatak prekida. Perić i Radosavljević su recimo zadatak počeli jureći neki visokoleteći cilj i kada je postalo jasno da presretanje nije moguće trebalo je da se sve prekine i da se proba ponovo neki drugi put - umesto toga komanda je insistirala da se pošto poto ulazi u borbu da bi na kraju bili navedeni na patrolu iznad druge države što je vrhunac besmisla.

Isto tako treba se razumno ophoditi prema ljudstvu a ne držati ih u pripravnosti i pod pritiskom preko psihofizičkih mogućnosti Tešanovićev slučaj to jasno ilustruje a bilo je i drugih.

Najbolje je u takvom odnosu snaga postaviti realne ciljeve, tipa da se zadatak smatra ispunjenim ako je došlo du "uznemirenja" protivnika usled čega je odbacio sredstva vazduh zemlja i prekinuo zadatak. U tom slučaju ni mi ne insistiramo na borbi i i sami prekidamo presretnaje. Dobar način je i podela aviona na demonstrativnu grupu koja treba da privuče pažnju protivnikovih lovaca a potom da menjanjem kursa stalno "tera" protivnika na dalje približavanje na granici zona lansiranja dok se za to vreme na maloj visini odvija stvaran zadatak - najbolje presretanje manje zahtevnih ciljeva (A-10, bespilotne letelice, grupe za traganje i spašavanje itd). Na ovaj način se pokazuje prisutnost, protivnik se tera da angažuje veći broj letelica po misiji a piloti su stalno na oprezu gde možete da se pojavite i manje fokusirani na stvarni zadatak. Nizak let takođe odlaže identifikaciju koja je neophodna i ima vrlo stroge kriterijume kod koalicija više vazduhoplovstava da bi se izbeglo da se poubijaju međusobno (uglavnom NCTR).

MiG-21 i sadejstvo sa njim u našoj praksi nije uzimano u obzir zbog karakteristika aviona i radara iako je bilo situacija gde se mogao iskoristiti - na primer spasavanje pilota F-16 je proteklo bez ikakvog otpora bilo sa zemlje bilo iz vazduha. Helikoptere i bespilotne je teško napasti noću sa avionom koji koristi klasičan radar koji radi na doplerovom principu jer se uvek kao pitanje postavlja brzina približavanja koja mora da pređe neku granicu i objektivne teškoće korišćenja režima radara koji je zasnovan na visokoj učestanosti ponavljanja impulsa (V režim) protiv sporoletećeg cilja i onog koji je blizu. Radari iz porodice "Safir" zbog načina na koji rade mogu pri svakoj liniji pretrage da promene učestanost ponavljanja impulsa čime regulišu preko 90% slučajeva pojave "slepih brzina", ovo je jedino u čemu su izrazito bolji od klasičnog radara zasnovanom na doplerovom principu. MiG-23 je jedan od retkih aviona koji je bez ikakvog vizuelnog kontakta obarao helikoptere. Brojni su i drugi slučajevi pored navedenog:



Uzimajući ovo u obzir pri napadu na sporoleteće ciljeve MiG-21 se više preferira i rasterećuje se jedinica sa MiG-29 koja može da upotrebi sve avione za zamajavanje protivnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zeka_Peka ::Gavrilon, ovo prvo si sve u pravu ovo drugo znaš i sam da iz očiglednih razloga ne možeš da lansiraš nešto sa 20-30km i da se izvlačiš. Možeš eventualno da smanjiš brzinu približavanja cilju dok ne dođe do samovođenja.

Tačno, to sam ja i zaključio, između ostalog i iz intervjua američkih pilota koji su vršili ta obaranja....ali sam hteo Bucu Perića da citiram baš kako je rekao u toj emisiji.Ne treba zameriti.Danas su mnoge stvari o ovoj tematici dostupnije i poznatije nego što su bile tada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gavrilon ::

Tačno, to sam ja i zaključio, između ostalog i iz intervjua američkih pilota koji su vršili ta obaranja....ali sam hteo Bucu Perića da citiram baš kako je rekao u toj emisiji.Ne treba zameriti.Danas su mnoge stvari o ovoj tematici dostupnije i poznatije nego što su bile tada.

А Буца и није имао много избора, јер му радар није радио. Само ИЦ ракете су и долазиле у обзир.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas je mnogo "lako" analirati uz obilje podataka na internetu, 90-ih to nije bio slučaj (bar ne u SRJ)....zbog toga i ove neke pogreške, predrasude, loše procene isl....recimo Perić u jednom momentu kaže "mi smo očekivali da će oni dolaziti (njihove udarne grupe) dosta nisko, kao u Iraku tj. Pustinjskoj oluji, a zapravo se desilo suprotno...".

Mislim da pilotskom i tehničkom kadru malo toga ima da se zameri....možda jedino što drugi dvosed nije ranije izvučen/evakuisan na neko koliko-toliko sigurnije mesto van samog aerodroma (on bi dosta značio posle rata pogotovu u periodu 2008-2018)...

Zna li neko koji od ta dva dvoseda je 1999. bio u letnom stanju. 301 ili 302?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Гаврилон

На 301 је извршено друго продужење рока рада П-2 до 13.04.1999, а на 302 до 01.05.1999.