|
Poslao: 19 Jun 2024 10:09
|
offline
- Pridružio: 24 Mar 2008
- Poruke: 456
|
Ovo je za rakete sa aktivnom radarskom glavom za samonavođenje.
Za poluaktivne je taktika drugačija.
Otprilike se nakon lansiranja namerno "skida" zaključavanje sa cilja kako on ne bi znao (ili bi morao da pretpostavlja) da li je raketa lansirana ili ne. Pilot obavezno nakon lansiranja aktivira štopericu ( u novijim verzijama to se računa automatski) jer je poenta da se raketa pošalje u očekivanu zonu i da se cilj opet "zaključa" (čime i raketa dobija nove parametre) u najkraćem mogućem roku pre dolaska u tu zonu, kako vi se cilju ostavilo malo vremena da reaguje
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2024 12:40
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5524
|
Ufff, ovo sa štpericom, ''skidanjem'' ''zahvata'' i ponovnim ''zaključavanjem'' cilja neće da pije vode. Ne radi to tako u slučaju R-27R (ER), a mislim da ni u drugim slučajevima
Ovo drugo već ima malo rezona, znači ne ići čelom u čelo nego po perimetru se malo izvlačiti pazeći da cilj ne izađe iz zone radara. Hmm... skupa sa izvlačenjem po perimetru ići dole ili gore pitanje je sad. Raketa dole u gušćim slojevima naravno će više kočiti, ali je dole isto tako zbog gušće atmosfere njeno manevriranje zapravo bolje nego gore. Raspoloživa preopterećenja su dole pri istoj brzini nekoliko puta veća nego gore. Lovac napadač može nadomjestiti gubitak od otpora, raketa ne može, ali opet čisto fajterski, da li bi radije da budeš iznad cilja ili ispod mu. Ja bi radije iznad.
Zapravo u pitanju su oni stari poznati dijagrami koji navodno pokazuju koliko se i kada raketa maksimalno udalji od lovca
I sve je to lijepo i fino, ali ja tu niđe veze ne mogu naći. Samo kod nekih kombinacija (obično oko 5km) dođem do nekog smisla, ali ovi puskovi na 1 i 10km totalno nejasni. Očekujem i valjda se podrazumjeva, da će se raketa udaljavati od lovca sve dok joj je brzina veća od lovca, a recimo ovi dijagrami kažu da na jednom kilometru visine i pri brzini puska 200m/s raketa na 200m/s pada već nakon 25-30 sekundi ovisno o modelu što mi je totalno neistina.
A i gore na 10km, sekunde nekako i odgovaraju, ali su kilometri nestali
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2024 13:24
|
offline
- Valter071
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 31 Jan 2024
- Poruke: 7
|
Druže pukovniče, jeste, raketa je kao i mi u avionu upravljivija u gušćem vazduhu, ali mi imamo konstantno pogon a ona ne. Samim tim želimo raketu što pre odvući u gušću sredinu i naterati je da manevriše. Sećam se i da sam slušao negde nekog našeg PVO oficira kako opisuje manevar F-16 nakon što su dejstvovali po njemu, gde govori kako je pilot krenuo u naglo obrušavanje i ispravio na opasno niskoj visini.
Slažem se, radije bih da sam iznad svog cilja nego ispod, ali u zavisnosti od blizine možda moramo ići na deck što bi rekli ameri, jer u suprotnom znatno povećavamo šansu da smo pogođeni. Tu se ide u taktike ispaljivanja rakete na maksimalnoj udaljenosti za šansu pogotka čisto da nateramo protivnika na defanzivne manevre, igra ulogu naše znanje koji domet imaju protivnikove rakete, dokle smemo da guramo i slično. Zato mislim da nije preterano ni bitno koliko takve rakete navodimo na cilj, jer ako nas je cilj svestan i ako nešto s druge strane leti ka nama, navodimo koliko možemo jer se mora manevrisati 
Što se visine tiče, poznata je stvar da ako smo otišli "cold", pri zaokretu i ponovnom traženju i zaključavanju cilja želimo da dobijemo na visini pre nego što opet krenemo u izbegavanje kad dobijemo informaciju da je nešto lansirano na nas. Izvinjavam se za anglicizme, nažalost moj ruski je jako loš pa sve što sam učio na ovu temu je bilo ili na engleskom ili srpskom.
Lošmi je u pravu za poluaktivno navođenje, prevideo sam to onako umoran. One imaju pasivni detektor radarskog signala i moramo ih navoditi do kraja. Tako da to sa skidanjem zahvata, štopericom i ponovnim hvatanjem ima nekog smisla, samo ne znam koliko je upotrebljivo kad je protivnik naoružan aktivnom radarskom glavom i moći će u završnoj fazi prilaska rakete da manevriše mnogo bolje nego mi koji ćemo morati da držimo cilj zaključan do kraja. Ali svakako ono što sam napisao važi i za jedne i za druge odmah nakon ispaljivanja, maksimalno otežavamo protivniku posao na taj način a približavamo se.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2024 13:42
|
offline
- ILGromovnik
- Elitni građanin
- Pridružio: 13 Jun 2007
- Poruke: 2462
- Gde živiš: South of Heaven
|
^
Može li čuvena radio-korekcija kod R-27ER da ima neku bitniju ulogu u tom ponovnom zahvatu cilja i rakete avionskim radarom?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2024 17:13
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5524
|
Pustimo zahvate, to je žvakano i ižvakano, ovo je ipak čista dinamika. Dijagrami hoće nešto pokazati i ne sumnjam da su ispravni, više ih je istih i iz očito službenih dokumenata, ali tumačenja nema. Kako ih čitati (razumjeti) je problem ako ne znamo kretanja svih aktera
I ovo je iz dosta relevantnog dokumenta, meni isto dosta blisko ovome izlaze funkcije. Ali ako kaže da na 5km sa puskom sa 500m/s raketa bude nakon cca 28 sekundi na početnoj brzini, kako onda ovdje, ebemu sve da mu sve ebem, kažu da se raketa maksimalno udalji nakon 40+ sekundi !!???? To je ono što me žulja, šta pilot treba sa brzinom i vektorom raditi, i čini se nisu iste preporuke odnosno procedure, kad si gore ili dole, brz ili spor
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2024 17:00
|
offline
- Pridružio: 24 Mar 2008
- Poruke: 456
|
Valter071 ::
Lošmi je u pravu za poluaktivno navođenje, prevideo sam to onako umoran. One imaju pasivni detektor radarskog signala i moramo ih navoditi do kraja. Tako da to sa skidanjem zahvata, štopericom i ponovnim hvatanjem ima nekog smisla, samo ne znam koliko je upotrebljivo kad je protivnik naoružan aktivnom radarskom glavom i moći će u završnoj fazi prilaska rakete da manevriše mnogo bolje nego mi koji ćemo morati da držimo cilj zaključan do kraja. Ali svakako ono što sam napisao važi i za jedne i za druge odmah nakon ispaljivanja, maksimalno otežavamo protivniku posao na taj način a približavamo se.
U tom grmu i leži zec.
Protivnik koji ima rakete sa aktivnom glavom je u ogromnoj prednosti jer raketa radi svoje bez obzira šta radi platforma sa koje je lansirana. Što znači da on može i da isključi svoj radar ili da se bavi odbranom ili boljim pozicioniranjem za sledeći napad...
Ne znam gde ste pročitali da gubitak zahvata znači i gubitak rakete. Baš bih voleo i ja da pročitam. Nebitno da li je na ruskom, nemačkom, srpskom ili engleskom.
To bi bitno smanjilo šansu da ta raketa nešto zapravo i pogodi.
Ova taktika koju sam opisao je izuzetno zahtevna, tera pilota da misli na gomilu drugih stvari i to je očigledan ćorsokak, pogotovo u svetlu razvoja radara i zapravo efikasnog LPI moda.
I rakete sa aktivnom glavom mogu da se navode avionskim radarom (najčešće onog aviona koji je i lansirao tu raketu). To bitno poboljšava šansu za presretanje cilja koji je svestan da je gađan i koji manevriše u odbrani.
Poenta odbrane od raketnog napada je da se ona natera da što više manevriše i to što dalje od mete.
Taktika se naravno razlikuje od razdaljine između rakete i cilja, kao i da li ta raketa ima rezervu snage ili ne.
U principu želimo da putanje rakete i cilja zaklapaju ugao što približniji 90° i tako em pravimo problem tragaču rakete, em joj odvlačimo energiju jer mora konstantno da koriguje putanju.
E sad, pošto se ciklus bolje oružje-bolja odbrana-bolje oružje-bolja odbrana, nikad zapravo ne završava, postoje rakete sa duplim motorima kao što je R-77M ili one sa mlaznim motorima kao što je Meteor i one mogu da se vrate u igru i nakon što im je energija sa lansiranja "isceđena", tako da prvobitna taktika lako može da padne u vodu.
Uglavnom, pilot lovac, mora da savlada baš mnogo veština koje prevazilaze letenje. A pored toga važno je da bude u toku sa tim šta neprijatelj može sa svojom tehnikom
|
|
|
|
|
|
