Poslao: 25 Feb 2013 17:48
|
offline
- acatomic
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Jun 2008
- Poruke: 4220
|
Tek sad sam video tvoj post
aramis s ::
@ Aco
Mislim da nema uvećanja prečnika motora, a i nema potrebe. Skini 22 kg tešku b/g, uzmi u obzir uštedu prostora koju je donela najnovija GSN zbog koje u najnovijim AMRAAM-ima postoji “šupljina“. Samo je dodat blok sa micro trusterima koji obezbeđuju direktan pogodak i daju dodatno ubrzanje u završnoj fazi leta.
Kako se na srpskom kaže "sustainer"? I kakva je razlika između sustainera i gasogeneratora (predpostavljam veca brzina sublimacije) ?
Još malo info. o Cudi:
Možda VTI jednog dana napravi nešto ovako
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 25 Feb 2013 19:50
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28763
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
”Sustainer“ je putni ili marševski motor.To je motor manjeg impulsa od bustera ili startnog stepena, ali je daleko jači od gasogeneratora koji prosto tinja i uglavnom služi da smanji otpor iza zadnjeg dela projektila.
|
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2013 21:11
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Najčešće se zapravo fizički radi o jednom motoru kod koga je geometrijom goriva dobijena jedna kratka snažna tzv. buster faza, a ostatak sagorevanja je marševski.
Kod V-V raketa je taj slučaj vrlo čest.
Ako zažive ramdžet motori onda izraz će "sustainer" verovatno biti zamenjen sa *accelerator* ili nečim drugim, jer prvi izraz praktično po pravilu podrazumeva fazu motora ali i motor koji *održavaju* energiju odnosno usporavaju njeno gubljenje.
Naravno to će uvesti konfuziju kao i ovome prvom slučaju.
Kao zanimljivost recimo, postoje na istoj raketi motori za ubrzavanje koji nisu busteri a nisu ni marševski. Npr. na Luni, motor(i) za ubrzavanje se pale tek kada se već upali glavni marševski motor koji i sam ubrzava u početku. Dakle to bi bio ubrzavajuči motor koji radi u buster fazi al nije buster. Srećom takvih konstrukcija je vrlo malo...
Mislim da je korektno držati se iz OSNOVI RAKETNOG NAORUŽANJA ARTILJERIJE , 1982.
na stranama 91-94.
|
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2013 06:45
|
offline
- zixo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Sep 2006
- Poruke: 23391
- Gde živiš: Beograd
|
Да ли беше Метеор има rumjet мотор?
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2013 09:42
|
offline
- zixo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Sep 2006
- Poruke: 23391
- Gde živiš: Beograd
|
Да ли је у обе коморе исто гориво?
|
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2013 10:15
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28763
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Na koji motor misliš, ramjet ili dvokomorni ?
|
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2013 10:47
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
O.K. ono dvorežimski je jasno tako se radi već pola veka i više.
Nego onaj dvokomorni mi nije razumljiv. Jel on odbaci iza sebe i mlaznik i prvu komoru pre nego što zapali gorivo u drugoj komori. AKo je tako onda je na onoj uvećanoj fotki na kolažu DUGI mlaznik koji mi na prvi pogled uopšte ne lići na Lavala. Drugo zašto je onoliko dug prilaz prvom (ili jedinom Lavalu), prvom gorivu nije potreban toliko dug prilaz pa me navodi na pomisao da ne odbacuje ceo ovaj asembli nego samo odradi prvo gorivo pa onda drugo a ostaje isti mlaznik za sekudarno punjenje pa je to uzrokovalo onako dug prilaz Lavalu, a onda je ono uvećano na fotki u stvari ne mlaznik nego inhibitorska membrana.
Ovako gledano on odbacuje donji deo a ono nije inhibitorska menbrana nego DRUGI Laval i onda se ceo donji deo obacuje, u tom slučaju nije jasno zašto je prilazni deo prvom Lavalu onako dug (možda neko ektremno podešavanje mlaznika ali i da je za to previše je) a onda mi nije jasno zašto prvo punjenje nema svoj Šefers nego samo drugo u redu ako dobija paljenje preko nečega u tom produženom blast tjubu ali onda bi to punjenje u njemu moralo da ima svoj šeferes.
De pomaži kako ovak dvokomorni radi jer ne mogu obe verzije ovog opisa da stoje istovremeno (a možda nijedna :-))
Kako bilo, podela i dalje ostaje (za fizičiki samostalne motore svakako) jer u suštini merilo je sila potiska a, nju određuje pre svega geomtrija punjenja i komore i posledično tome stanje u komori, Laval je tu da to stanje najefikasnije iskoristi prema stanju u komori ali i prilagodi stanju u spoljnoj sredini da zbog njega nebi bilo gubitaka (koliko je to mouguće).
Tako da iako je elegantno spakovano (istina ne razumem kako radi) suštinski imamo dvostepenu raketu.
|
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2013 11:47
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28763
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Ako sam dobro razumeo membrana sprečava pripalu odvojenog goriva određeno vreme nakon čega “popušta“. Znači nisu klasične dve komore sa svojim mlaznicama i odbacivanje stepena koji je svoje odradio. Takve motore zovu dual pulse i ima ga recimo Iris-T SLM ili LFK. Bila je jedna lepa GIF prezentacija na sajtu Protaca, ali nešto ne mogu više da je nađem.
Što se tiče dužine mlaznice pogledaj preseke motora po netu svih zapadnih raketnih notora.
|
|
|
|
|