Rakete V-V

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Sall
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nekih kadrova iz VZ `MoSt` na kojima vidimo i ispitno-mernu stanicu za R-73E ,ranije postavio kolega `sasans23`

sasans23 ::Радови на ракетама В-В у ВЗ МоСт.







Dakle tu bi trebalo da je oprema za ispitivanje i podesavanje srednje talasne dzuine navodjenja te kontrola i ispitivanje moguceg ugla otklona koordinatora /toplopelengatora rakete .

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na većini slika je Komar GSN sa R-60.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Na gornje dve jesu R-73E ( na prvoj ona zuta ) ,cini mi se da ovo i nisu svi kadrovi koji se mogu izvuci iz predhodno postavljenog snimka ...

Kad se pomenu koordinator ,misli se na `zirokoordinator` a pojasnjenje sledi :

Citat:Новая ГСН обеспечивала углы целеуказания по пеленгу до 60°, что в пять раз превышало соответствующий показатель ГСН ракеты Р-60. Угол прокачки гирокоординатора был доведен до 75°, а угловая скорость слежения - до 60 градусов в секунду.

http://www.airwar.ru/weapon/avv/r73.html

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ta žuta je ”sajamska” kao i ova R-60

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da ,izlozbena ,bas tako ,no vidim da ima stitnicima zasticen upaljac i kormila te ICGSN ,onda je moguce da je valjda bojeva ? Ili ipak samo ono sto mi zovemo GTM ( gabaritno-tezinski model ) ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A roleroni ne mrdaju iz neutralnog položaja bez osigurača

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da ,hvala drugar ... A valjalo bi da nadjemo koju fotku te ispitno-merne stanice za R-73E

PS

Hehe da to nije mozda ovo ?

VITEZFOREVER ::- Dobra stara vremena i servisiranje R 73 u Momi :




https://www.mycity-military.com/Vazduhoplovno-naor.....l#p1061165

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je sve sa teme MiG-29 ..

miodrag2 ::Ray,

kako onda objasnjavas veci domet u dejstvu u PPS sa raketom sa radarskim poluaktivnim ili aktivnim samonavodjenjem?

Da i ta raketa nije isprogramirana na odredjenu talasnu duzinu odraza cilja?

Hajde da ne lupamo vise, veci domet u PPS je zbog pribliizavanja napadaca i cilja, i nema nikakve veze sa talasnom duzinom zracenja oplate, na koju je raketa podesena. Raketa ce pre izvrsiti zahvat u ZPS, ali ce verovatnoca pogotka biti manja jer ce cilj odlaziti od napadaca, a nece se priblizavati njemu.

Pri tome ce IC senzor uhvatiti kompletan spektar zracenja aviona u IC opsegu (u opsegu talasnih duzina na koje je detektor osetljiv). Razlika zasto ce moci da izvrsi dejstvo u prednju polusferu, a neka druga nece, je sto je detektor ove rakete hladjen tecnim azotom. On ce ohladiti detektor rakete na -70 stepeni celzijusa, sto ce iskljuciti svaku mogucnost stvaranja termickog suma u poluprovodniku detektora rakete, pa ce samim tim detektor postati osetljiv i na manju snagu IC zracenja, kao i na komponente IC zracenja koje se javljaju pri manjoj temperaturi cilja.

Da li se pojacavac primljenog signala moze podesiti da pojacava vise primljeni signal u odredjenom spektru primljenog zracenja, verovatno da moze, ali bi to u ovom slucaju bilo kontraproduktivno, zbog promena uslova u borbi.

Prema tome, kljucna stavka ovde je hladjenje IC detektora, cime se iskljucuje termicki sum detektora rakete kao faktor koji smanjuje osetljivost detektora bojeve glave. Tako ce detektor biti u stanju da detektuje manju snagu IC zracenja koju inace ne bi mogao da detektuje zbog termickog suma materijala od koga je detektor rakete izradjen.


Radar kao aktivni/zraceci osmatracki sistem ( podsistem SUV ) naravno ima vece daljine osmatranja ( pretrazivanja VaP ), time i otkrivanja te pracenja /zahvata ciljeva od onih pasivnih kao sto je KOLS npr .

Daljine gadjanja u PPS jesu vece to je u redu ,to nije sporno ali cesto pribegavamo samo teorijskim postavkama ne racunajuci da gadjani cilj ( sa nekoliko desetina km ili recimo 100njak i vise ) moze se naglo okrenuti i poceti da bezi .Tada vec imamo primer raketnog napada u ZPS .

Sto se hladjenja tice rekoh ona je na bazi komprimovanog azota u posebnoj boci/balonu kod APU-73 za R-73/E i sto se podesene srednje talasne duzine zracenja oplate ( planera aviona ) tice to se radi rekosmo na ispitno-mernoj stanici sa tim da vidimo da su tih 80tih ,mozda i 90tih bili poverljivi podaci .Svakako da te podatke mi ne mozemo naci u prostim TTK nekog aviona ,dobijaju se obavestajnim ili nekim drugim izvidjackim( osmatrackim ) radom .Sumova,smetnji svakako da ima ali moralo se to resiti kao i u pitanju IC-mamaca kojima je zadatak da smetnu ICGSN koja cilj napada u ZPS cilja navodeci se ka toploti mlaza/gasova iz mlaznika motora .Koliko je poznato tako hladjeni IC -detektor ili ti onaj toplopelengator dakle ide na `sto` za podesavanje prema zadanim parametrima a koji se postavljaju pred neki odredjeni zadatak .


Apok ::Људи бојим се да ви бркате домет ракете и даљину на којој се може извршити захват.
Макс. даљина за лансирање је за сваку ракету/пројектил већи у ППС једноставно што вам се мета приближава па ракета треба да пређе реално мањи пут него кад јури мету која бежи и то нема везе са ГСН и типом навођења.


Recimo i ovo ,ovo sve je dobra teorijska postavka ,daljina gadjanja u PPS veca zato sto se cilj priblizava ? To stoji i u tabelama ,to je nesporno ali sta ako cilj pocne da bezi ? Moram navesti neke konkretne primere .Recimo raketa R-40TD-1 je i danas najbrza raketa V-V ( sa tim da dolazi uskoro ova nova R-37M ) .Njena pocetna /maks brzina je reda velicine 5-6 M i ona ima ICGSN ali se ne navodi tako sto se zahvat izvrsi pre lansiranja vec se ona lansira po komandi sa Zaslon ,ima mogucu radio-korekciju na putanji ( prijemnik radio-korekcije je u konusu na zadnjem delu tela raketa ) i tek u zavrsnoj fazi se ukljucuje golemi toplopelengator ICSGN koji pretrazuje( pasivno skenira ) ,otkriva i zahvata tj ugaono prati u uskom polju neki zadani cilj .
Njen zadatak je bio kao i kod MiG-25PD/PDS da sa vecih daljina moze biti lansirana ka super- brzom SR-71 ( leti maks do 3500km/h na 20-27km ) ,dakle i u ZPS ,mada je mogao biti napadnut i `u celo` .

Znaci te daljine gadjanja ( maks. efikasne ) moramo povezati iz razloga moguce prakticne upotrebe sa tipom GSN ,te nacinom navodjenja i taktikom primenjenom kod izvodjena raketnog napada .

Jos nesto ,evo jos jedan konkretan moguci primer ,recimo MiG-31 moze sa visine preko 20 km i pri V=2500-3000km/h lansirati R-33 ili npr R-40TD-1 na veoma udaljen cilj a koji bezi tj gadjati ga u ZPS ako ovaj npr leti 10tak km nize i pri V=800-1000km/h .Em je 2-3 puta brzi a pocetna brzina raketa je oko 5M .Dakle prakticni primeri cesto nisu zavedeni u raznim tabelama,nama raspolozivim TTK i slicno .

aramis s ::Evo rešenja problema na osnovu ukrajinske GSN za raketu R-27. Ovde je prikazana daljina zahvata, daljina lansiranja je nešto drugo i ona zavisi od mnogo stvari a vrednost se automatski prikazuje na levoj strani HUD-a.



Ovo je ranije i bilo ali vredi ponoviti .Dakle novi reklamirani toplopengator rakete R-27T je u stanju da zhvati cilj tipa F-15 ( na forsazu trebalo bi ) u ZPS sa 100 km i to je u redu .Medjutim daljina dejstva koja se navodi je isto tako 100km a moramo imati na umu ono sto je ranije pojasnjeno na ovoj temi ,kod raketa V-V u prvom planu jesu ipak njene letne ( aerodinamicke i manevarske ) te energetske ( aerobalistiske -aerokineticke ) sposobnosti i sta onda recimo vredi toj R-27T sa jednorezimksim motorom ako nije u stanju da dohvati/stigne tog F-15 kojeg vidi tj zahvati sa 100km .Moze biti realno kod R-27ET da u realnim uslovima ovaj bezi pri V=1000km/h jer moramo imati na umu da kod tih raketa i u zavrsnoj fazi leta mi imamo 2-3 vece brzine od brzine zvuka .

Kod te nove ICGSN se pominje da je `dvospektralna` ( moguce IC+UV ) a zahvat u ZPS je dosta veci pa s ostavlja pitanje podesenosti iste sto je slucaj i kod R-73.Dakle kao sto rece i `aramis s` uslovi lansiranja se moraju poklopiti sa mogucnostima same rakete ,ovo prvo i naravno karakteristikama GSN i taktikom raketiranja . Gadjanje ciljeva ispod aviona-nosaca,gadjanja sa iskakanjem itd

lukacbeli ::Valjda ce se neko u VS i Ministarstvu odbrane setiti da za modernizovane dvosede MiG-29 dokupi i koju raketu Р-27ЭТ1 (T1)? Steta je ne iskoristiti mogucnost da mu se poveca "batina".

Proizvodjac jasno navodi na najnovija modernizacija dvoseda moze da koristi taj tip raketa, iako nema radar: http://migavia.ru/index.php/ru/produktsiya/semejst.....g-29ub-mod

Rakete tipa R-27T1/ET1 sa TGS se mogu lansirati po komandi sa KOLS ali isto tako navodjene putem NSC i to je veoma bitno istaci .Kad je vec u pitanju UB i kad vec nema radar .Recimo da ima radar ( onaj `Osa` ili slicno ) onda bi tim raketama mogao gadjati po komandama sa istog ili u rezimu `radar-KOLS` ( kombinovani rezim ) .

Dicus ::@apok
Tako je, i miodrag i ja to sve vreme i pričamo. I nije odlika R-73 već svake rakete V-V. Najprostija moguća fizika, ako treba mogu i objasniti, mada je prilično logično i bez bilo kakvih proračuna.


Ne mogu bas sve rakete V-V napadati ciljeve u PPS ,posebno ne one sa ICGSN a koje nisu sverakursne .Ta R-73 je npr supermanevarska raketa za BVB i to je njena sustina .Podesena za taj rezim borbene primene ce svakako imati vece daljine gadjanja u ZPS nego li u PPS ( radi se dakle o mogucem vodjenju BVB ) .Kod podesavanja za dejstvo `u celo` stvari postaju obrnute i radi tih prakticnih razloga se mi i zbunjujemo .Ono sto se navodi i sto mi vidimo u tabelama jesu vrednosti maks. nekih daljina bilo u PPS bilo u ZPS ( kao npr ona Tablica za pilote Su-27 ali samo za cilj koji ne manevrise ) a cesto se desi da gadjani cilj ( gadjan u celo ) naglo promeni kurs i rekoh pocne da bezi ,tada ga raketa ganja /lovi .

Tacno je da daljina u PPS moze biti veca ako ovaj leti bez promene kursa i sa parametrima priblizavanja kao sto je tacno da bi se takav cilj uopste gadjao sa recimo R-73 moraju biti ostvareni svi uslovi za dobijanje komande `PR` ( Pusk Razreson ) .Setimo se iskaza pilota A.Emetija ,imao cilj u zahvatu ali mu nisu bili svi uslovi ispunjeni pa nije bilo onog `PR` na ILS-31 .

Znaci ako cemo gledati teorijski sve je to tacno sto navodite ( Apok,miodrag2 Dicus ) vece su daljine u PPS tokom gadjanja ali se to cesto ne poklapa sa realnim borbenim situacijama kad govorimo o primeru lovac vs lovac ili slicno .

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::Kod te nove ICGSN se pominje da je `dvospektralna` ( moguce IC+UV ) a zahvat u ZPS je dosta veci pa s ostavlja pitanje podesenosti iste sto je slucaj i kod R-73.Dakle kao sto rece i `aramis s` uslovi lansiranja se moraju poklopiti sa mogucnostima same rakete ,ovo prvo i naravno karakteristikama GSN i taktikom raketiranja . Gadjanje ciljeva ispod aviona-nosaca,gadjanja sa iskakanjem itd

Ona je od početka bispektralna, pitanje je samo koje materjale za senzor koriste. I način obrade signala je drugačiji. Evo malo početaka o tom detektoru. PbSe je kod Ruja bio dominantan materjal u to doba.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nam malo vise detalja u vezi ovog sto smo komentarisali zadnjih dana .Reci cu odmah da je sa moje strane bilo pogresnih komentara kao proizvod brzoplete ili nepotpune analize raznih pojasnjenja i slicno .

O cemu se dakle radi .Recimo za pocetak ,kolega `Apok` je naveo da je maks daljina lans. veca u PPS zbog priblizavanja cilja i da nema veze sa tipom GSN ili nacinom navodjenja .Zaista donekle tacno ,teorijski da ali ono sto sledi jeste sve na bazi realnih tj mogucih pravih borbenih situacija .Zasto je to bitno ,jednostavno jer kad mi pogledamo mnoge Tablice daljina lansiranja u VTUP ili nekom drugom pouzdanom izvoru cesto ne obratimo paznju na date uslove ili parametre .

Ovo sto kolega `Apok` navodi moze proci samo u situaciji kad dva lovca npr lete pravo po kursu jedan drugim u celo, bez manevra tj bez promene letnih parametara .Tako imamo onu Tablicu za pilote Su-27 u kojoj jasno stoji da gadjani cilj ne manevrise i leti pri V=700 km/h .Otuda je njegova postavka ispravna da je gadjanje u PPS sa vece udaljenosti zbog priiblizavanja veca ,no stvar se drasticno menja kad imamo situaciju u kojoj cillj nakon otkrivanja raketnog napada naglo se okrene i pocne da bezi lili manevrise .Tada je onaj predjeni put za raketu mnogo veci nego u prvom slucaju .

Isto tako mozemo imati situaciju u kojoj lovac goni neki cilj pri veoma velikoj brzini ( npr MiG-29 ima ogranicenje po brzini 2.25M za lansiranje R-73 ) a cilj se krece npr V=800-1000km/h ,tada imamo da je daljina gadjanja u ZPS mnogo veca u poredjenju sa onom u datim Tablicama .Isto tako se moze desiti da lovac goni neki cilj koji leti vecom brzinom od njega pa je daljina lansiranja u ZPS tada manja ,sto je sasvim ocekivano .Prakticnih /mogucih situacija ima toliko da se sve one ne prikazuju kroz Tabele ,dakle nema prezentacije podataka o tome ali je jasno da su daljine bilo lansiranja, bilo zahvata nesto relativno .

Kad smo kod zahvata tj uskog uglovnog pracenja ( ugaono pracenje cilja u uskom snopu/konusu u nisanskom rezimu rada GSN bilo TGS ili RGS ), evo nam nekih zanimljivosti .

Ovo je znamo Tablica daljine lansiranja ( granicne vrednosti za moguce uslove kad cilj leti istom brzinom bez manevra ) .Pogledajmo daljine po proracunu SUV ( dakle racunara-SUV ) uz zavisnosti od uslova raketiranja .Ovo je iz VTUP za pilote Su-27SK ,zvanican dokument i preveden na engl .

Citat:Диапазон дальностей пуска при их расчете СУВ в зависимости от условий атаки, км
Нн=Нц=0-10 км

Р-27Т1
В ППС от 2 до 33
В ЗПС от 0,7 до 5,5

Р-27ЭТ1
В ППС от 2 до 52,5
В ЗПС от 0,7 до 12,5

Р-73Э
В ППС от 1,5 до 30
В ЗПС от 0,6 до 13

Sta je ovde bitno naglasiti sto i ja sam priznajem nisam odmah povezao ,pa bitno je to da kod raketa R-27T1/ET1 i R-73E imamo komandu `PR` ( komanda `PR` se po datom signalu na ILS-31 izdaje od strane racunara -SUV a nakon obrade podataka i informacija dobijenih od RLS/RLPK tj radara bilo N019EA/EB/M Rubin-Topaz bilo N001E Mach i od KOLS/OLS-27 ).Ti podaci su podaci o ugaonoj brzini cilja ( oba senzora ,radar kao aktivni- zraceci i OLS/KOLS kao pasivni ,dakle onaj toplopelengator ) , te podaci o udaljenosti do cilja ( samo radar ili na manjim daljinama laserovanjem iz KOLS/OLS ) .

Ti podaci se dalje salju u GSN rakete pre lansiranja i pazimo sad ovo ,rakete sa TGS moraju imati onaj `zahvat` pre lansiranja tj TGS prelazi u nisanski rezim i konus primanja IC-odraza od cilja se suzava u datom polju tj postaje usko polje ugaonog pracenja cilja .Rekli smo ranije kod tih TGS se to bazira na podesenoj srednjoj talasnoj duzini zracenja oplate aviona .

Ovo je vazno sad ,malo oduzujem ali moramo ovo znati .Da bi se neki cilj gadjao i pogodio uopste na datoj udaljenosti ,raketa nebitno o kojoj se GSN radi mora imati odgovarajuce letne sposobnosti ( to je ono aerodinamicke.manevarske i ponajpre svoje energetske-kineticke ) i ovo je ranije pojasnjeno na temi .Sve ostalo ne vredi ako se ne ispuni ovaj prvi ,osnovni uslov .Kad se vratimo na Tablicu za pilote Su-27SK uocicemo da za R-27T1 vazi da je maks daljina lansiranja u PPS -33 km a za verziju ET1 cak 52 km ,vrednost je veca zato sto je ET1 verzija sa dvorezimskim rak. motorom i ima poboljsane energetske mogucnosti ( slove E u nazivu i znaci `energeticeskaja` ) ,prosto receno mnogo veci krajnji dolet od osnovne verzije T1 ( izvozne u ovom slucaju ) .

Sta je sa zahvatom ,toplopelengator tipa 36T1 je isti i kod T1 i kod ET1 i izgleda da on moze da zahvati cilj u datim uslovima ( odgovarajuci letni parametri aviona -nosaca i cilja ) u PPS sa nekih 60 km( mozda i vise ) .Ovo je zaista odlicna sposobnost kad se ima u vidu da je to vec stariji toplopelenegator ( IC-detekor ). U ZPS cilja ( rezimi Maksimal i Forsaz ) moguce da je i veca sto dovodi do zakljucka da je moguce gadjati neki cilj koji bezi mnogo manjom brzinom od aviona-nosaca i sa vecih daljina nego sto se to navodi u raznim izvorima a koji su cesto nepotpuni .Eto R-27T1 sa 36T1 moze imati zahvat cilja u PPS isto kad i R-27ET1 sa 36T1 ali zbog losijih energetskih sposobnosti daljina dejstva je vidimo manja.

To sam malo premetnuo pa pardoniram .Isto tako sve ovo vazi i za R-73E .Pogledajmo vec na daljini 30 km do cilja ( sve je relativno tu jer avion-nosac i cilj se stalno krecu i u sekundama se ta daljina umanjuje ili povecava zavisno od promene brzina,u PPS/ZPS itd ) .Dakle sa 30 km ona po komandi moze krenuti ka cilju koji moze nastaviti dalje da se krece u susret a moze opet se naglo okrenuti i poceti da bezi .
Ta daljina 30 km nam govori da je ICGSN od R-73E izvrsila zahvat na toj daljini ( izmerio radar u rezimu `Vstrechia` ) i polece ka cilju .Ako cilj nastavi dalje po kursu ,daljina ce se umanjivati ako se okrene i bezi daljina se moze povecavati ili umanjivati ,zavisno od brzine cilja i aviona -nosaca .Jasno je da tu ima podosta relativnih detalja i da je malo sta tu da kazem konstantno .Samo ono sto nam je prezentovano Tablicama sa celovitim uputstvima za date letne uslove i parametre .

Vredno je pomena i ovo ,kolega `aramis s` je izlozio jednu izgleda reklamnu prezentaciju za novu ukrajinsku ICGSN tipa A3-10 gde stoji da ona zahvata cilj `u celo`sa 30 km daljine do cilja( pod uglom 10°-30° ) a mi vidimo da ona stara 36T zahvata cilj moguce pod istim okolnostima sa citavih 60 km .

Uz ovo treba dodati da prezentovani podaci u Tablici VTUP Su-27SK vaze za izvozne verzije T1/ET1 a poznato je da izvozne imaju malo degradirane sposobnosti kod `36T1` .To ce reci ,36T1 ima neke umanjene karakteristike u odnosu na `36T `( daljina zahvata moguce,otpornost na smetnje ,ugaona brzina pretrazivanja,pracenja i zahvata cilja itd ) .Moze se reci da sa R-27T1/ET1 neki mnogo sporiji cilj se moze gadjati u gonjenju/ u ZPS sa veoma velike daljine bilo iz snizavanja ili nadvisavanja .Jasno nam je da podaci sa kojima raspolazemo na ovoj temi ( razne tablice,grafikoni,dijagrami ,uputstva ) vaze samo sa odredjene uslove/situaciju a mi sad znamo da daljine zahvata i dejstva mogu biti vece ili manje zavisno od datih parametara.Nekad te daljine mogu biti iste ( primer navodjenja ICGSN putem NSC kod raketa R-27T i R-73 u BVB ) jer istog momenta kad je pilot okularom NSC zahvatio cilj ,tog istog momenta je ICGSN ovih raketa izvrsila zahvat i krece lansiranje .U drugim datim situacijama se te daljine razlikuju .