Rakete V-V

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukoliko radar nema ili pilot ne kpristi TWS mod (track while scan) nakon zahvata pilot nema više mogućnost praćenja ostalih ciljeva u VaPu.
TWS mod funkcioniše po principu raspodele snage, pa deo kapaciteta radara vrši kontinuirano praćenje zahvaćenog cilja (klasičan nišanski režim) a istovremeno se vrši i osmatranje VaP (klasičan osmatrački režim). TWS mod naravno ima i svoju cenu, a to je lošiji i slabiji zahvat.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::

Pukovnice to je netacno sto je Buva napisao ,mislim da je u nastavku pojasnio da se cilj svo vreme ozracuje sto je tacno ali ne u nisanskom rezimu nego u osmatrackom .Ljudi nemojte me opet dovoditi do toga da zovem coveka koji je dosta godina proveo u VTSl i koje te detalje poznaje u tancine .Dakle jos tada smo mi pitali sve i svja i negde na tim stranicama ima upravo pojasnjenje ili vise njih doticnog strucnjaka a nekad i naseg kolege ovde na MCM .

Rakete V-V se ne navode u uskom snopu tj nisanskom rezimu svo vreme ,ljudi to je prevazidjeno ima pola veka sigurno .

Evo ga nadjoh komentar doticnog kolege u citatu ,procitaj dobro pukovnice .

https://www.mycity-military.com/Vazduhoplovno-naor.....l#p1554984

Evo sta se navodi u VTUP za N019EB a preveden na engl

(Description from N-019EB export variant manual)

Citat:Lockon and transition to tracking mode takes 2 to 7 seconds in Encounter mode.

Citat:Lockon and transition to tracking mode takes 1-4 seconds in Pursuit mode.

http://toad-design.com/migalley/index.php/jet-aircraft/mig29/mig29-n019-radar/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 16 Avg 2018 14:37

Futurama scenario o 100 km postoji samo u štampi koja služi za zaglupljivanje naroda. Stvarno ne znam za F-22 ali što se tiče F-16 i F-15 taktička pravila u vezi lansiranja raketa AIM-120 se izuzetno dobro poklapaju sa ciframa koja sam ja dao. Avion koji manevriše sa 4 g je praktično nedostižan za rakete AIM-120 (ali i R-77) u pasivnom delu leta rakete.

Da ne preturam sad po biblioteci jel radim druge stvari. Ajmo za S-75 pošto mi je pri ruci.
Kaže ovako:
Dalja granica zone uništenja za aktivni deo leta rakete zavisi od visine cilja i određuje se završetkom rada raketnog motora prvog stepena. Ona iznosi za za raketu V-755V od 23 do 43 km. Dalja granica zone uništenja za pasivni deo leta određen je odnosom potrebnih i raspoloživih preopterećenja rakete. Ona iznosi za raketu V-755V od 24 do 56 pod uslovom da je raspoloživo opterećenje veće od potrebnog i da je brzina cilaj manja do 300 m/s i metoda vođenja polupreticanja koje praktično ne može da se upotrebi u uslovima jačih PED.

Dopuna: 16 Avg 2018 15:00

Iz našeg zvaničnog pravila "Karakteristike i mogućnosti raketnih sistema u PVO".

Dopuna: 16 Avg 2018 15:12

Inače po izveštaju naših ljudi kojisu bili 1971-72. godine u Rusiji na obuci za dejstvo raketnim sistemima u uslovima izrazito jakog PED tj na osnovu iskustva iz Vijetnama 97% američkih aviona iznad S. Vijetnama je oboreno raketama na daljinama u okviru aktivnog dela rakete ali na daljinama koje su bile do nekih 75 do 80% u odnosu na propisane pravilima gađanja. Itd, itd, itd ...

Dopuna: 16 Avg 2018 15:15

Dakle, u uslovima jakog elektronskog ometanja nije bilo moguće iskoristiti ni mogućnosti predviđene pravilima gađanja (u okviru aktivnog dela leta rakete) a kamoli u pasivnom delu.

Dosta ste paušalno izneli taj podatak o 4g a to mnogo zavisi od medjusobnog položaja rakete i aviona kao i trenutne brzine aviona. Nije isto da li manevrišete 4g pri 400, 800 ili 1500 km/h.

Pritom jako je bitno da li ste svesni pretnje i da li vidite raketu ili je detektujete na drugi način.
Aim-120 je mala raketa i kada joj motor ne radi praktično je nemoguće uočiti je vizuelno. Dakle ostaje samo RWR a tada je raketa već na 10-15km od cilja. Za razliku od nje, kod S-75 motor radi 50-60 sec pa je bila jako uočljiva danju zbog traga koji je ostavljala iza sebe. Stoga su američki piloti mogli da optimizuju svoj manevar izbegavanja.
Takodje u uslovima ometanja S-75 se vodi po metodi tri tačke smeštajući raketu na liniju izmedju cilja i stanice za vodjenje što je prilično nepovoljno za presretanje.

Imati blagovremenu indikaciju da raketa ide na vas a još bolje i preciznu poziciju mnogo znači i potpuno menja scenario. Još ako platforma ima visoke kinematske performanse poput Su-35 ili još gore Su-57 to može potpuno promeniti situaciju. Što bi rekli Ameri "Game changer" .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug pukovnik

Evo drugar ono sto sam ranije pominjao , pogledaj sta pise pod tackom 1 ispod onog NAPOMENE:

https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=13.....8%2092.jpg

Ono sto si pitao za nisanski krug recimo ,evo pojasnjenja sta sve pilot radi tokom zahvata ,kako pritiska dugme ZAPROS i time aktivira uredjaj kojeg znamo kao IFF ,zatim kako se nakon izvrsenog zahvata na SEI ( radarski monitor ) pali simbol A ( ataka -napad ) .Znaci na SEI imas nisansku indikaciju a na ILS-31 imamo osmatracku indikaciju za dati rezim, recimo V ili D sa podrezimom SNP npr .

https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=13.....8%2088.jpg

VTUP je slozen ,ima tu dosta detalja koje treba bukvalno prevoditi jer se radi o takvim terminima da recimo cesto rec rezim menjamo sa onim sto je zapravo podrezim ( submode ) itd itd

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ray,

1.čemu služi prijemnik u raketi R-27 R ako ne da primi odbijeni signal radara?
2. Kako radar navodi raketu u osmatračkom modu ako u tom režimu ni radar ne zna daljinu do mete?
3.Zašto bi pilot u slučaju lansiranja R-27 R ponovo vršio zahvat mete u slučaju gubitka zahvata ako raketu može da navodi i u osmatračkom režimu? (napomena koju si postavio)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Nista vi niste meni se cini pratili do sad sto je pisano na temi .

Hektore ,prijemnik u RGS sluzi da primi radarski signal odbijen od cilja ali ne u rezimu zahvata nego tokom osmatranja .Rekli smo to dosta puta,kad se gadja sa raketama koje imaju PARS u zavrsnoj fazi svo vreme od lansiranja do pogodka cilja ,on mora biti ozracivan radarom lovca sa kojeg se raketa lansira .Ozracivan da ali ne zahvacen -nisanjen .

Pod 1 je to bilo ,pod 2 zasto nisi procitao ono sto sam pukovniku predhodno sugerisao ,da tokom zahvata tj u nisanskom rezimu pilot pritiska dugme ZAPROS na RUS i trazi odgovor na ILS-31 da li je cilj svoj ili tudj , isto tako radar daje podatke o daljini i svim drugim parametima zahvacenog cilja .Nakon toga sledi lansiranje po komandi PR a raketa se dalje navodi inercijalno sa ili bez RK .Cilj koji se gadja se prati kao i ostali avioni koji su do tad praceni .

Pod 3 Hektore ,imas odgovor u tom komentaru ,ako se cilj u celosti izgubi sa ekrana tj izgubi se iz osmatrackog polja radara ,sve radnje se ponavljaju sto sam vise puta pisao .Otuda i potreba da se ponovo izvrsi zahvat ,dakle ako se izgubi iz rezima automatskog pracenja .Prvo zahvat pa pracenje istog .

Molim da se vise prekine sa pisanjem o tome kako se rakete svo vreme navode po uskom radaskom snopu nisanskog rezima jer ljudi to je prevazidjeno bas ono davno .

Pitao sam fino kako ce pilot nakon lansiranja neke rakete sa RGS pratiti druge avione u VaP ako svo vreme drzi u zahvatu jedan te isti cilj i ceka da ga raketa pogodi a sto moze potrajati i vise od pola minute npr. Kako ,nikako eto kako, pa zato se rakete i ne navode( korektuju ) u nisanskom rezimu vec osmatrackom .Preporucujem da se procita ono sto sam davno citirao naseg strucnog kolegu .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svašta si ti nama napisao, i dao puno linkova, nažalost linkovi prema “mislio je” “nije mislio” “točno je” “nije točno” “ja to tako kažem” “to smo već pisali”...to mene ne zadovoljava.
VTU nikako ne smatram složenom literaturom, vjeruj mi ima puno žešće i kompleksnije literature.

Ono što sam tražio to nisam dobio. Nisi dao gdje to službeno piše pa makar u vojnoj literaturi da, evo imenom, za R-27R, nakon zahvata i lansiranja rakete, radar aviona više ne drži cilj u zahvatu već ponovo prelazi u mod širokopojasnog osmatranja. Papir trebam.

Ako ga nema suglasan da se ugasimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Pukovnice svasta vi nesto komentarisete ,vidim ja to a to sto vama ne moze u glavu da udje da radar nakon lansiranja prelazi u osmatracki rezim tj rezim pracenja cilja i ostalih aviona ,vas je problem.

Uostalom sve jasno pise u VTUP ,zvanicno vojno uputstvo za pilote L-18 :

https://www.mycity-military.com/Vazduhoplovno-naor.....l#p1554970

Uostalom idemo da nadjemo i VTUP za R-27R ako treba ,moze i to ....

Nakon lansiranja rakete R-27R ( R1 ) nastaviti pratiti cilj ,jasno kao dan .Rakete koje su se navodile svo vreme kroz uzak nisanski radarski snop su koristene 50tih i 60tih ,toliko o tome .

Jos jednom cu ispostovati tebe i Hektora,od nekadasnjeg pripadnika VTSl-e 204lap RV-PVO VJ :

Citat:Па довољно је рећи да је ракета Р-27P својим инерцијалним системом наводи на циљ и да ракети радар пре лансирања "преноси" информације о положају и брзини кретања циља.
Радио корекција служи само за повећање вероватноће гађања, а не користи се у условима радио-ометања.
Дакле ракета се не води радарским снопом,нити радар мора стално циљ држати у захвату,испод промењљиве фреквенце радарског снопа има места да се преко антене радара пошаље радио-сигнал (нормално кодиран) уколико је циљ значајно променио свој статус у односу на унете податке ракети пре лансирања.
Радар сво време осматра и анализира 10 циљева и стално прерачунава и упозорава на најопаснији.
Само кад пређе у режим захвата и кад дефинише све податке циља у односу на авион, он обрађује само тај циљ.Кад се изврши лансирање, радар престаје да бива у захвату и опет врши аквизицију свих циљева у простору испред себе и прати најближих 10 циљева.

И зашто ракета Р-27P слуша само радар авиона са кога је лансирана? Зато што је још за време наоружавања авиона "упарена" ракета и радар. Дакле успостављене су кодовске шифре и само тај радар може ракети предати радио-корекцију.

Понављам, у условима високог радио-ометања режим радио-корекције се не примењује. За искључење радио-корекције постоји прекидач у кабини.

Вероватноћа погађања циља без радио-корекције је 0,6 а са радио-корекцијом око 0,68. Стога се "важан" циљ гажа са две ракете.
Дакле ракета иде на циљ својим инерцијалним системом, радар који има је само да одреди колико јој је још остало до сусрета, да би се активирала бојева глава. Не судара се ракета са циљем већ бојева глава и њена парчад уништавају циљ у зони дејства бојеве главе која је детонирала.

Радио корекција служи да унесе-исправи евентуалне грешке у односу на циљ, а које су се јавиле током лета којим управља инерцијални систем ракете.
Да у условима већег радио-ометања, не би била унета погрешна корекција, не користи се режим радио-корекције.

Дакле када се у решиму захвата упали ПР (пуск разрешон) ракета је добила већ податке о циљу и иде лансирање, притиском на бојево дугме. Док се не упали ПР, ракета неће прећи на лансирање, без обзира колко пута или колико дуго држао пилот притиснуто бојево дугме.
Кад ракета сиђе са лансера, престаје режим захвата радара за циљ на који је лансирана ракета, а што не значи да он у режиму осматрања и даље не врши аквизицију тог циља, као и осталих 9, ако их има у својој зони осматрања.

Реч аквизиција је да радар види циљ, одређује његов полаожај у односу на авион и стално прерачунава промене његових угаоних брзиаа, а тиме добија његову брзину и путању лета о односу на авион на коме је радар.
Ако се лансира ракета на неки циљ, радар аутоматски обрађује и сугерише пилоту следећи најопаснији циљ. А то ради у осматрању и аквизицији циљева.

режим радио-корекције не користи у условима радио ометања. И без радио-корекције од радара, а после лансирања, ракета долази до циља.

радар озрачује предњу полусверу (поле велико и чири се као конус од носа авиона)
Па у том конусу је и циљ на који је раније извршио захвaт и "послао" Р27.
СПО циља који је озрачен ингормисаће пилота о озрачењу и захвату.
Али са Р- 27 се не гађају ловци,Р-27 се користи за уништавање великих и слабоманеварских авиона , АВАКС и већи бомбардери. Р- 27 служи да се пре свега уништава велика теретом накрцана авијација, а која не може брзо да мења свој положај.
Па код АВАКСА и сличних авиона, максимално оптерећење је 2-2,5 г.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam inače tolerantan i spreman na argumentirani razgovor i argumentirano predočavanje dokumenata, mišljenja, razmišljanja.
To od tebe Ray nisam u ovom slučaju dobio već samo rekao je tako tamo neki. Nisko i tanko u svakom slučaju, ništa nisi niti objasnio niti pojasnio.

A ono o ulaženju ili ne ulaženju u glavu...pazi ti kako je samo kuražan...to ostavi sebi za kod kuće sa svojima.
Isključujem se iz daljnjeg dijaloga, nema nikakvog smisla.