Vođena raketa H-29T / H-29L

• 8Ovo se svidja korisnicima: nradukic, vathra, miodrag, Zeka_Peka, lacko, voja64, raketaš, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nema svoju zasebnu temu, a raketa je široko prisutna svuda naokolo i meni iz nekog razloga oduvijek vrlo draga ako se tako šta može za raketu reći. Ali baš je onako formasta i lijepa, imao sam je prilike uživo vidjeti i zaista je impresivna. Na više tema se pisalo i piše o laserskom i TV navođenju, ali nekako nigdje baš duboko da se tema raširi do mjere barem kolokvijalnog razumjevanja principa. Meni priznajem je to dosta mutno i daleko sam od razumjevanja kako je to samonavođenje izvedeno, što bi rekli, kako to radi. Možda ako bude volje, vremena i znanja na primjeru ove rakete probamo malo to rastaberit.

Raketa H-29T(L) je upravljivo naoružanje koje se služi za uništavanje taktičkih ciljeva na zemlji kao što su utvrđena skloništa za avione, industrijski pogoni, razna skladišta, betonske poletno-sletne staze, željeznički i cestovni mostovi i slično. Raketa se sa aviona-nosača lansira pomoću katapultirajućih nosača sa ciljem zaštite aviona od efekta raketnog motora. Sistem katapulta raketu usmjerava dolje-nazad u odnosu na avion te se raketni motor starta sa zadrškom. Raketa se može lansirati iz pikiranja ili iz horizontalnog leta.





Oba tipa rakete dijele dosta zajedničkih elemenata, osnovna razlika je u glavi samonavođenja odnosno tipu navođenja. Raketa H-29T je opremljena televizijskom glavom samonavođenja dok je H-29L sa laserskom glavom samonavođenja.

Dužina rakete … 3875mm
Kalibar … 380mm
Masa … 670kg (H-29T) / 657kg (H-29L)
Masa b/g … 317kg
Temperaturni dijapazon … -50/+50 degC
Maksimalna daljina gađanja … 13km (H-29T) / 8km (H-29L)
Dijapazon visine gađanja … 200-5000m





Raketa je podjeljena u pet sektora, prvi sektor predstavlja glavu samonavođenja na kojoj se nalaze destabilizatori. Drugi sektor je sektor upravljanja u kojem se nalazi sistem upravljanja, upravljačka krilca i mehanizam upravljanja istim, ampulna baterija, blok grijanja baterije, transformator, blok reguliranja frekvencije, blok automatike te reakcioni senzori kontakta. Treći sektor je bojeva glava i sigurnosno-detonatorski sklop. Četvrti sektor predstavlja raketni motor na kojem su postavljena krila rakete. I zadnji peti sektor sadrži blok gasgeneratora, razdjelnik plinova te jedinicu za upravljanje eleronima.
Planer rakete se može podjeliti na tri elementa, tijelo rakete, krila i prednja krilca (ruli). Materijal izrade je visokočvrsta aluminijska legura. Svih pet sektora je međusobno pospajano hermetičkim prirubničkim spojevima, unutrašnjim ili vanjskim, te je raketa izvana zaštićena antikorozivnom zaštitom. Krila se sastoje od dva panela međusobno spojena zakovicama, u svakom krilu se nalazi kontaktni kabelni reakcioni senzor te je u svakom krilu ugrađen eleron kontrole valjanja sa slobodom odklona +/- 25 stupnjeva. Ruli su izrađeni od aluminijske legure i titana i imaju slobodu odklona +/-18 stupnjeva.

Trajektorija lansirane rakete se može podjeliti na aktivni i pasivni dio. Radi osiguranja sigurnosti aviona nosača, postoji vremenska zadrška upravljivog leta od 0,8 sekundi nakon lansiranja te se u tom vremenu raketa stabilizira na trajektoriju i odrade se korekcije nastale efektom katapultiranja. Nakon toga slijedi dio upravljivog leta u kojem se raketa samonavodi na cilj. Upravljanje i stabilizacija je po tri nezavisna kanala. Kanali I i II upravljaju i stabiliziraju raketu po dvije međusobno okomite osi kroz težište mase dok je treći kanal za stabilizaciju valjanja u odnosu na aksijalnu os te za poništavanje kuta valjanja aviona nosača u momentu lansiranja. Stabilizacija i upravljanje u ravnini I se postiže istovremenim odklonom para ruli, stabilizacija u ravnini II odklonom drugog para ruli, dok se stabilizacija po valjanju osigurava istovremenim odklonom sva četiri elerona.



Sistem oznake KVU-63 predstavlja kontaktni sistem predaje impulsa na bojevu glavu pri udaru rakete u cilj. Aktivacija glave može biti trenutna ili sa zadrškom, pilot ovisno o tipu cilja bira, a zadrška koja je startna postavka je u trajanju 15-25 ms.



U sistem spadaju dva upaljača koja se montiraju na bojevu glavu i koji je aktiviraju prema signalu od jednog od senzora, dva senzora režima rada motora, četiri kontaktna igličasta senzora koji se nalaze u sektoru br.2, četiri kontaktna kabelna senzora u svakom krilu po jedan, razdjelne kutije te spojnih kablova.

Bojeva glava 9B-63M je parčadno-fugasna penetrirajućeg tipa. U zavisnosti o tipu cilja aktivira se sa zadrškom ili trenutno kada je cilj kategorije ''most''. Duljina je 1131mm, ukupne mase 317kg što je gotovo pola mase rakete, a napunjena je sa 116,4 kilograma eksploziva. Konstrukcija bojeve glave je izvedena tako da je samostalna i zaseban sektor rakete. Tijelo b/g je izrađeno iz visoko čvrstog termički obrađenog čelika i sastoji se iz dvije komore.



Raketni motor oznake PRD-280 je ukupne mase 192 kg od čega je masa raketnog goriva 110 kg. Vrijeme rada motora u ovisnosti o temperaturi je od 3,2 do 6,2 sekunde. Temperaturni dijapazon je širok od -50 do +87 degC.



Što se tiče osiguranja energije električne i mehaničke, raketa u svom sastavu ima jednokratnu ampulnu bateriju istosmjerne struje napona 27 V. Izvedba je klasična sa gornjim i donjim sektorom, u gornjem su elektrode, a u donjem ampule sa elektrolitom. Pod djelovanjem tlaka ampule implodiraju i elektrolit se razlijeva u gornji sektor te se time baterija aktivira.



Radi osiguranja radne sposobnosti pri niskom temperaturama baterija ima elektro grijače. U sklopu bloka elektro opskrbe pored baterije tu su još i pretvarač istosmjerne u izmjeničnu struju, blok kondenzatora te gas generator za start i održavanje režima rada baterije. Ukupno radno vrijeme baterije je ne manje od 40 sekundi. Mehanička energija se dobija gas generatorom i plinovi nastali izgaranjem se do krilaca i elerona razvode sistemom cijevi. Do prednjeg sektora gdje su krilca plinovi se provode kroz kanalicu položenu po vanjskoj površini rakete.



Ovo je bio kratki i opći opis rakete i elemenata koji su zajednički za oba tipa, sa TV i laserskim samonavođenjem uz iznimku sistema upravljanja koji su nešto različiti po modelima. Osnovna razlika je u glavama samonavođenja, o njima kasnije, sada samo kratko.
TV glava samonavođenja je sa oznakom Tubus-2 i radi na principu pretvorbe optičkog prikaza u električne signale, a laserska glava 24N1 navodi raketu na cilj po impulsnoj energiji laserske zrake odbijene od cilja.

• 5Ovo se svidja korisnicima: bojank, lacko, Oscar, voja64, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

"L" je isprobana već 80-ih, u Iraku sa Mirage F.1 uz upotrebu ATLIS pod-a i u Afganistanu sa klasičnog Su-25. Dok se u Iraku radilo o klasičnim ciljevima koje su projektanti i imali u vidu kad su radili raketu u Afganistanu se radilo o pećinama i stenovitim fortifikacijama. Pilot je gubio dragoceno vreme u pokušaju da uoči cilj, upotreba aviona u paru gde jedan avion treba da obeleži cilj a drugi da lansira isto nije davala rezultate jer je pilot "obeleživača" imao iste probleme dok samo lansiranje rakete zahteva najmanje vremena. Imajući sve ovo u vidu došlo se do zaključka da je najbolje da pronalazak i obeležavanje cilja vrše kompetentni ljudi na terenu koji su u svakodnevnoj komunikaciji sa lokalnim komadantima i koji poznaju teren. U tu svrhu urađeno je posebno oklopno vozilo za navođenje, takozvani BTR "BOMAN", čija je glavna odlika postojanje ugrađenog laserskog obeleživača "Klen".



Navođenje se vrši proporcionalnim metodom pri čemu se uzima u obzir da je bočno opterećenje rakete proporcionalno ugaonoj brzini rotacije linije viziranja koje meri uređaj u glavi.

Postoje generalno dva načina leta. Prvi je namenjen prostijim avionima kao što je Su-25, gde pilot pristupa lansiranju iz poniranja kada se laserski snop i osa glave za samovođenje poklapaju sa linijom viziranja putem nišana i u ovom slučaju putanja rakete će biti gotovo jednaka sa uglom poniranja. Na ovaj način pilot "sa visine" ima lep pregled objekta dejstva a težište udara je na plafonima i lukovima zidanih objekata.

Složeniji avioni sa spregnutim TV uređajem tipa MiG-27K mogu da lansiraju raketu sa male visine i iz horizontalnog leta po tzv "logaritamskoj krivoj" gde se u prvoj fazi leta obezbeđuje autonomno navođenje sa usponom, potom prelazak u poniranje i onda približnije navođenje na objekat dejstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Logaritamska krivulja je još jedna nepoznanica, mislim krivulja kao funkcija je jasna, ali u primjeni mi nije jasna.
Nju spominju kod lansiranja laserski vođene rakete i navode gornji plafon lansiranja 500m.



Ne tvrdim ništa, ali mislim da je to samo za L varijantu primjenjivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neka suština je da raketa leti po logaritamskoj krivulji sve dok ne postigne onaj ugao nagiba linije viziranja koji je pilot zadao pre lansiranja rakete.

Nešto slično bi trebalo da može i "T" ali me je strah da pokušam da objasnim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nedavno se u Rusiji desio incident, gde su 2 posluzioca greskom na zemlji ispalila 2 rakete.
Sud je doneo odluku da vinovnici sami moraju da plate stetu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Iz odluke se vidi da je jedinicna cena ove rakete 18.459.963 RUB, tj. oko 290.000 USD.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zeka_Peka
Zapravo ne raketa nego avion nosač nakon lansiranja rakete iz niskog horizontalnog leta prelazi u let po logaritamskoj krivulji i mislim da to ne treba mješati sa gorkom rakete.
Ovaj kratki video bi rekao prikazuje baš to iako se ne vidi sve.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Poluaktivna glava samonavođenja 24N1 (GSN) predstavlja optičko-žiroskopski sistem praćenja koji se sastoji od dva osnovna dijela, žirokoordinatora (GK) i elektronskog bloka. Žirokoordinator u sebi sadrži koordinator i žirostabilizator. Koordinator je optički dio GSN koji služi za prijem signala reflektiranog od cilja koji se osvjetljava optičkim kvantnim generatorom te pretvaranje tog signala u električni signal. U sastav koordinatora ulazi optički sistem i fotoprijemna aparatura (FPU) koja se sastoji od četverodijelne fotodiode (FD) pri čemu svaka površina ima svoje individualno predpojačalo. Optički sistem koordinatora se sastoji iz prednje kalote (O), prijemnog paraboličnog zrcala (PZ), ravnog kontra zrcala (LKZ) i spektralnog filtera (F). Na unutrašnju površinu kalote nanesena je metalna mrežica električki spojena sa tijelom radi zaštite fotoprijemne aparature od elektromagnetskih smetnji. Objektiv je opremljen sa kontrolno-usmjerivačkim zrcalom (KPZ) postavljenim sa visokom točnošću okomito na optičku os objektiva radi kontrole položaja optičke osi žirokoordinatora u odnosu na aksijalnu os GSN.
Žirostabilizator služi za stabilizaciju i upravljanje vizirnom linijom koordinatora i predaju upravljačkih signala proporcionalnih uglovoj brzini linije viziranja i uglovima pelenga. Žirostabilizator se sastoji od trostepenog žiroskopa (GS), prostornog senzora momenta (MD) i dva sinusno-kosinusna transformatora (SKT). Senzor momenta daje korekcioni moment u dvije uzajamno okomite ravnine stabilizacije žirokoordinatora. Sinusno-kosinusni transformatori su senzori kuteva (DU) otklona koordinatora od aksijalne osi GSN.
Elektronski blok u sebi sadrži impulsno pojačalo (UI), logički blok (BL), pojačalo snage (UM), pojačalo senzora kuteva (UDU), blok analize i komandi (BAK) i blok napajanja (BP).
Glava samonavođenja radi u tri režima:
-aretiranje
-odabir cilja
-praćenje

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Автономное управление осуществляется на начальном этапе полета ракеты, самонаведение - на последнем. В зависимости от условий пуска по команде с самолета-носителя может быть введен начальный этап полета ракеты по логарифмиче¬ской спирали с набором высоты, который продолжается до достижения углом наклона линии визирования цели заданного перед пуском значения. С момента пуска ракеты автопилот обеспечивает стабилизацию и управление относительно поперечных осей с помощью рулей. Относительно продольной оси ракета стабилизируется с помощью элеронов. Для безопасности носителя при пуске ракеты производится предваритель¬ное отклонение рулей"

Autonomno upravljanje vrši se u početnom stadijumu leta rakete, samovođenje na poslednjem. U zavisnosti od od uslova lansiranja po komandi sa aviona nosača može biti uvedena početna etapa leta rakete po logaritamskoj spirali sa usponom, koja se nastavlja sve do dostizanja ugla nagiba linije viziranja cilja zadatog pre lansiranja. Od momenta lansiranja autopilot obezbeđuje stabilizaciju i upravljanje u odnosu na poprečne ose pomoću krmila. U odnosu na uzdužnu osu raketa se stabilizuje pomoću elerona. Zarad sigurnosti nosača bla bla....


_______________________

Ja juče celo veče nisam uspevao da shvatim gde Vam je "zapelo" u vezi logaritamske krivulje i tek kad sam video danasnju poruku meni mi se razbistrilo. Evo ovo isto ali od drugog autora iz stručne literature:

"Предусмотрены два режима атаки X-29Л: с пикирования, когда лазерный луч станции подсвета и ось ГСН ракеты сонаправлены с линией визирования цели летчиком через прицел (при этом траектория полета ракеты почти прямая и она подходит к цели с углом, равным углу пикирования), а также со специального маневра с полетом по логарифмической кривой (близкой к горизонтальному полету). При наведении с "Кленом" оптимально применение Х-29Л с пикирования, с "Кайрой" СУР позволяет управлять полетом в три этапа с пуском с малых высот: автономное дальнее наведение с набором высоты, затем разворот ракеты на цель с переходом в пикирование и ближнее самонаведение до попадания."

Složićemo se da čitajući ovako forumulisan tekst, čitalac zaista može da stekne utisak da se logaritamska kriva odnosi na avion nosač a ne na projektil. Zadnji deo teksta može da se primeni na sliku "ris 2.2" koju ste postavili iznad.

Slika desno predstavlja avion koji koristi obeleživač fiksnog snopa "Prožektor", ili obeleživač fleksibilnog snopa, ali ne toliko fleksibilnog da omogući autonomno vođenje laserski vođene bombe (npr. Klen PM). Slika levo predstavlja avion koji poseduje obeleživač dovoljno fleskibilnog snopa da obezbedi autonomnu upotrebu laserski vođene bombe. Narodski rečeno avion sa slike levo može da uradi to što je nacrtano, ali može da uradi i ovo što radi avion na slici desno. Međutim avion sa slike desno nikako ne može da uradi ovo što radi avion na slici levo. Imajući ovo u vidu, avion na slici desno će se sigurno izložiti celokupnoj odbrani napadnutog objekta, dok kod aviona na slici levo to nije slučaj.

"МиГ-27М перенял от МиГ-27К практически весь арсенал бомбового и ракетного вооружения, за исключением корректируемых бомб с полуактивной лазерной ГСН ("Клен" не мог заваливать луч назад). Используя "Клен-ПМ", появилась возможность поражать цели ракетами Х-25, Х-25МЛ и Х-29Л, а наличие в кабине телевизионного индикатора ИТ-23 позволяло использовать ракеты Х-29Т. Мог он нести и радиокомандные Х-23 или X-25МР. В этом случае аппаратура "Дельта-НГ2" размещалась в подвесном контейнере, как и станция "Вьюга" для противорадиолокационных Х-27ПС".

MiG-27M je preuzeo od MiG-27K skoro ceo arsenal bombarderskog i raketnog naoružanja, sa izuzetkom vođenih bombi sa poluaktivnom laserskom glavom (samo)vođenja ("Klen" ne može da prebaci snop unatrag) bla, bla...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kratko i samo u par rečenica o ta tri režima rada laserske GSN. Prvi režim aretiranje je poravnavanje optičke osi žirokoordinatora i aksijalne osi GSN i u tom režimu je GSN od poletanja aviona nosača sve do od strane pilota uključivanja laserskog generatora. Tada glava prelazi u slijedeći režim, ciljukazanje, kako god prevedeš zvuči glupo pored ove jednostavne riječi koja sve kaže. Uravnavanje osi žirokoordinatora i ujedno osi GSN sa osom generatora, osvjetljivača cilja. Kako pilot mrda džojstik i pomiče laserski snop tako i glava u raketi prati. Po komandi GSN prezali u zadnji režim, režim automatskog praćenja, radi zahvat cilja i vraća pilotu informaciju da je cilj zahvaćen. Raketa je spremna za lansiranje ako postoji signal “pusk razrešen”

I vraćam se na trajektoriju leta rakete H-29, ne vidim vertikalnu gorku, nigdje je ne spominju, a tako nešto se mora napisati u tehničkom opisu pa makar bio štur i na samo par desetaka stranica. U opisu rakete H-25ML sve jasno i opisano, gorka može i ne mora, pilot bira, trajanje gorke definirano kutem linije viziranja i horizonta, raketa u sklopu sistema upravljanja ima i blok formiranja komandi sa slobodnim žiroskopom u sebi za određivanje kuta elevacije osi rakete jer bez tog žiroskopa raketa pojma nema da joj je linija viziranja dostigla 27 gradusa u odnosu na horizont.
Taj žiroskop ne vidim nigdje u utrobi rakete H-29 osim ako ga nisu utrpali zajedno u isto kućište sa senzorima ubrzanja i valjanja što nije slučaj kod H-25ML (slika dolje).



Pozicija 6 blok upravljanja sa senzorima linearnih i kutnih ubrzanja i senzorom kuta valjanja, a pozicija 8 žiroskop kuta tangaža.

A opet za H-29T nam nacrtaju ovo što nemam šta reći nego da je gorka, a bez jedne jedine rječi kako je programirana.



I zašto H-29T ima dosta veći domet od H-29L, isti motor, čak i teža, a ide dalje. Ograničenje laserskog generatora ili samo kod nje imamo tu nekakvu gorku, ali ni u njenom opisu o gorki nema ništa osim ove slike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Negdje nekada u Siriji, zarovala je vidi se po grebežu, ali je i zakazala.