Panzer IV i njegovi derivati

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Панцер IV



Панцер IV Модел Ф2 излозени на калемегдану

Главне карактеристике
Дужина 5.93 m
Ширина 3.70 m
Висина 2.88 m
Тежина 23.6 t (са додатним оклопом)
Брзина 42 km/h на путу

Досег 210 km на путу
Главно наоружање топ 75 mm КвК 40 Л/43
Споредно наоружање 2 х МГ34, 7.92 mm
Максималан оклоп 50 + 30 mm
Мотор линијски дизел мотор Мајбах ХЛ 120 ТРМ В-12
300 коња
Посада 5

Панцер IV (PanzerKampfwagen IV) је био једини немачки тенк који је био у константној производњи током читавог Другог светског рата. Настао је на основу спецификације немачке војске из 1935. год. која је предвиђала да ће битке у будућности водити две врсте тенкова, бројнија верзија Панцер III наоружана противтенковским топом намењена за борбу против непријатељских тенкова и тенк намењен за пружање ватрене подршке наоружан топом великог калибра способним да испаљује гранате са високо експлозивним пуњењем. Ова улога била је намењена Панцер IV тенку. Према спецификацијама тенк је требало да буде наоружан краткоцевним здепастим топом 7.5 cm KwK L/24, са једном од најширих цеви које су имали тенковски топови. Почетна брзина пројектила износила је само 384 метра у секунди. Због свог кратког домета тај топ је нарочито био неприкладан за борбу против тенкова. Али ако би се успео приближити непријатељском тенку на удаљеност од око 500 метара и да га погоди, његов пројектил је могао да пробије оклоп до 40 mm дебљине, а до 1939. мало је тенкова имало дебљи оклоп. Тежина пројектила је износила око 7.5 килограма. Тежина тенка није смела да буде већа од 23.62 t.

Возило је и поред другачије намене по конструкцији требало да буде веома слично са тенком Панцер III. Тек 1939. год. немачка војска почела је да добија прве значајније испоруке модела Д овог тенка. Иако су до септембра 1939. фабрике испоручиле само 211 комада Панцера IV модел је ипак учествовао у пољској и у француској кампањи као и у нападу на СССР 1941. год. током којег су до изражаја дошла сва његова ограничења и недостаци.
Део сталне поставке Војног музеја у Београду.

Панцер IV модел Д био је незнатно већи од тенка Панцер III али је концепцијска сличност између ова два тенка била очигледна. Простор унутар тенка је био подељен на три одељка. Возач и радио оператер налазили су се у предњем одељку, а један од два митраљеза МГ 34 био је монтиран десно од возача. У борбеном одељку налазили су се командир тенка, нишанџија и послужилац. Куполу је покретао електромотор док је у тенку Панцер III купола покретана ручно. Мотор се налазио у задњем одељку. Борбени комплет је био сачињен од 80 граната калибра 75 mm и 2.800 метака за митраљез.

Борбено искуство је показало да је Панцер IV поуздан тенк солидне конструкције али да је његова оклопна заштита преслаба да би могао да испуњава свој задатак пружања ватрене подршке јер су противнички тенкови углавном били боље оклопљени. Поучена овим искуством немачка војска је покренула програм сталне модернизације овог тенка који је трајао све до завршетка Другог светског рата. После модела Д уследио је модел Е који је имао дебљи фронтални оклоп и нову куполу. Следећи модел Ф требало је да постане главна производна верзија тенка али је врло брзо замењен моделом Ф2 наоружаним топом са дугом цеви калибра 75 mm. Ново наоружање је у потпуности изменило улогу овог тенка који је од средине 1941. год. почео да замењује Панцер III у борби против непријатељских тенкова. Модел Ф је произведен у великом броју и борио се на свим фронтовима. Затим је уследила верзија Г која је имала бољу оклопну заштиту која је појачана додатним бочним оклопним плочама монтираним на специјалним носачима на куполи и трупу. 1943. год. Панцер IV је наоружан новим топом 7.5 cm KwK 40 L/48 што му је омогућило да се успешно супротстави било ком савезничком тенку, а нарочито руском Т-34 који му је био најбројнији противник. На последњем моделу Ј који је направљен 1944. год. додатне оклопне плоче на носачима на трупу су због недостатка материјала замењене плочама од плетене челичне жице.

До 1945. год. произведено је и испоручено преко 8.000 различитих модела тенка Панцер IV. Последње борбено ангажовање Панцер IV имао је 1967. год. у Арапско-израелском рату и то на сиријској страни.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80_IV

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Штурмгешиц IV



Штурмгешиц IV (нем. Sturmgeschutz IV mit 7.5 -{cm StuK40 L/48 auf Fgst PaKpfw IV - Sd.Kfz. 167}-) био је немачки јуришни топ коришћен током 1944. и 1945. године, са задатком: борба против непријатељских тенкова и других оклопних возила.

У годинама Другог светског рата тенковске јединице Немачке армије располагале су поред тенкова и великим бројем јуришних топова. Најраспрострањенији међу њима био је Штурмгешиц III, који је настао на бази шасије средњег тенка Панцер III. У другој половини Другог светског рата, појавио се нови јуришни топ направљен на бази шасије тенка Панцер IV и добио назив Штурмгешиц IV. Иако је нови јуришни топ по спољним изгледу подсећао на Штурмгешиц III, разлика је била очита у габариту и изгледу торзионог вешања. Фебруара 1943. године фирма Круп је добила поруџбину за развој новог јуришног топа на бази шасије средњег тенка Панцер IV. По пројукту требало је направити ново оклопно тело са положајем за управљање померени унапред. Планирано је такође и да се дебљина оклопа повећа на 80mm, док би се задржало стандардно оклопно моторно оделење.

У току штабног саветовања на којем је учествовао и сам Адолф Хитлер, одржаног 19.-22. августа 1943. године, представљен је извештај који је указивао на огромну улогу јуришне артиљерије у испуњавању задатака, обично као помоћ тенковим. Тада је одлучено да се неколико типова тенка (Панцер II, Панцер III и Панцер 38 ), замене ловцима тенкова и јуришним топовима направљеним на бази шасије тенка Панцер IV. Посао око оба типа самоходних возила (Јагдпанцер IV и Штурмгешиц IV), био је потпуно независан.

Крајем новембра 1943. године производња јуришних топова Штурмгешиц III у фабрици Алкет знатно је опала услед рушења нанешених савезничким бомбардовањем. То је био осетни губитак, пошто је фабрика Алкет била водећи произвођач јуришних топова. На седници са Фирером 06.-07. децембар 1943. године решено је да се смањи са производњом јуришних топова Штурмгешиц III на рачун почетка производње новог јуришног топа Штурмгешиц IV. У прилог томе ишло је и ново техничко решење за лакшу и масовнију производњу шасија за тенкове Панцер IV. У току те седнице Хитлер опет много пажње посветио питању што брже попуне губитака у тенковским јединицама као и у јединицама јуришних топова. Такође ја поставио и питање, како ће производња јуришних топова да се одрази на производњу тенкова Панцер IV. Хтео је да тај тенк и даље буде основни средњи тенк у Немачкој војсци. Тачније није желео да дође до пада производње тенка након почетка производње јуришних топова, иако је стање у јединицама јуришне артиљерије било крајње критично. Како је ситуација на фронтовима била јако проблематична, посао око израде прототипа оба возила је убрзан. Хитлер је лично желео да види прототип јуришног топа и ловца тенкова. Демонстративно приказивање оба прототипа било је 16. децембра 1943. године. Све је прошло уреду и оба возила: ловац тенкова Јагдпанцер IV и јуришни топ Штурмгешиц IV, добила су одобрење од Фирера за почетак производње. У циљу ликвидације мањка јуришних топова, требалоје у максимално кратком року реорганизовати, прерасподелити и повећати производњу. 17. децембра 1943. године решено је да се до краја године направе најмање 350 јуришна топа, а од јануара 1944. године месечно је требало да се произведе по 500 возила. То је била само пуста жеља Адолфа Хитлера, јер од 600 оклопних корпуса, колико је требало да производи фирма Круп, већина би одлазила на тенкове Панцер IV.

Производња

Током рата укупно је направљено 1141 Штурмгешиц IV.

* 1943. године (30 возила)

Децембар - 30

* 1944. године (1006 возила)

Јануар - 78, Фебруар - 136, Март - 87, Април - 91, Мај - 95, Јун - 90, Јул - 90, Август - 70, Септембар - 56, Октобар - 84, Новембар - 80, Децембар - 49

* 1945 године (105 возила)

Јануар - 46, Фебруар - 18, Март - 38, Април - 3

Наоружање

Јуришни топ Штурмгешиц IV имао је топ 75mm (7,5cm StuK40 L/48 ), који се по хоризонтали померао по 20 степени улево и удесно а по вертикали од -6 до +20 степени. Топ 75mm СтуК40 Л/48 израдила је фирма Rheinmetall-Borsig, и могао је да користи следећу муницију:

* Панцирно зрно ПзГр 39,масе 6,8 kg и почетне брзине 740-790 м/секунди.
* Поткалибарно зрно ПзГр 40, масе 4,1 kg и почетне брзине 920-1060 м/секунди.
* Кумулативно зрно Гр 38ХЛ/Б, масе 4,4 kg и почетне брзине 870 м/секунди.
* Фугасно зрно СпГр 34, масе 5,72 kg и почетне брзине 590 м/секунди.
* Димно зрно НбГр. масе 6,21 kg и почетне брзине 580 м/секунди.

Боеви комплет Штурмгешица IV износио је 63 различита пројиектила. Допунско наоружање чинио је митраљез МГ 34 (касније МГ 42) калибра 7.92mm (500 метака), постављен на врху возила у заклону званом Rundumfeur MG.

Ратна дејства

Јуришни топови Штурмгешиц IV коришћени су како у јединицама јуришне артиљерије тако и у разним тенковским јединицама. Најчешће су те јединице улазиле у саставе оклопних, гренадирских и оклопно-гренадирских дивизија. Многи Штурмгешиц IV су се налазили у четама ловаца тенкова. Такве чете су каткад улазиле у саставе неких пешадиских дивизија. Организација јединица које су биле наоружане јуришним топовима Штурмгешиц IV, била је иста као и код оних које су у свом саставу имале возила Штурмгешиц III. Веома тешко је поставити границу расподеле возила Штурмгешиц IV и Штурмгешиц III по јединицама, јер по једним документима тип возила није назначен, док је по другим увек уписан Штурмгешиц III, премда је извесно да су неки од њих били и Штурмгешиц IV. Различите типове јуришних топова можемо наћи само у списковима попуне чета јуришне артиљерије, за 1944. годину. Тако је фебруара у те јединице приспело 50 јуришних топова Штурмгешиц IV, марта 60, априла 80 а маја 90. У току лета у јединице је стигло још 214 возила: 70 јуна, 94 јула а августа само 50. До краја године пристигло је још 220 возила: 70 септембра, 80 октобра, 30 новембра и 40 у децембру. Што је укупно 744 јуришна топа Штурмгешиц IV. Осталим возилима Немци су једноставно попуњавали јединице где је то било најпотребније, не водећи рачуна да ли су то јединице јуришне артиљерије или тенковске. Тако се дешавало да су током 1944. и 1945. године многе тенковске чете, у одсуству тенкова биле наоружане јуришним топовима. На пример, новембра 1944. године 5. чета 3. тенковског пука 2. оклопне дивизије, имала је само јуришне топове уместо тенкова. Током лета 1944. године, око 70 јуришних топова Штурмгешиц IV ушло је у јединице СС-а, већи број у 17.СС "Гоц фон Берлишинген" дивизији.

У 1944. години на западном фронту дејствовала је 394. бригада јуришних топова. Две батерије те бригаде имале су у свом саставу јуришне топове Штурмгешиц IV. 6. августа бригада је уништила 26. америчка тенка, од тога броја 6 је уништио командир 3. батерије капетан фон Иен. За тај подухват капетан је предложен за витешки крст. У периоду 10-22 август 1944. године, 394. бригада је изгубила све јуришне топове у такозваном Џепу код Фалеза.

На Источном фронту, у пролеће 1944. године прве Штурмгешиц IV добила је 311. бригада јуришних топова. Та јединица, дејствовала је у реону Тернопоља, заједно са 2. СС оклопним корпусом. Крајем рата, бригада се нашла у окружењу око Бреслава (сада Вроцлав). У моменту капитулације, бригада је имала само још један Штурмгешиц IV. 12 возила тог типа улазило је у састав 1269. чете ловаца тенкова, под командом поручника Гудера. У фебруару 1945. године чета је дејствовала у Западној Померанији, у реону Старогарда и Бјалогарда. Априла 1945. године, чета је узела учешће у одбрани Шћећина. У бојевима код Пилауа и Познања учествовала су возила из 2. школске бригаде јуришних топова. 236. бригада јуришних топова бранила се на делу фронта који је нападала 2. Пољска армија. У Курландији су дејствовали Штурмгешиц IV из 912. бригаде. У 1. батерији капетана Шуберта и 2. батерији капетана Едгарда, било је око 30 јуришних топова Штурмгешиц IV. Многи од њих су до маја 1945. године пали у руке војницима Совјетске, Црвене армије.

На фронту у Италији дејствовали су јуришни топови Штурмгешиц IV из 914. бригаде. Они су учествовали у одбрани Готске линије, као и у борбама око Анконе.

Карактеристике

* Дужина: 6,7 метара
* Висина: 2,18 метара
* Ширина: 2,95 метара
* Тежина: 22260 kg са шасијом 8/БВ или 23900 kg са шасијом 9/БВ
* Мотор: Maybach ХЛ120 ТРМ В-12
* Брзина по путу: 40 км/сат
* Радијус дејства по путу: 210 километара
* Посада: 4 члана

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D1%83%D1.....8%D1%86_IV

• 2Ovo se svidja korisnicima: nelson, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Насхорн



Главне карактеристике
Дужина 7,26 m

са топом 8,44 m
Ширина 2,95 m
Висина 2,65 m
Тежина 24 Т
Брзина 42 km/h на путу
km/h изван пута
Досег 235 km на путу
Главно наоружање топ 88 mm 43/1 (Л/71)
Споредно наоружање митраљез МГ 34 или МГ 42, 7.92mm
Максималан оклоп 25 mm
Мотор Мајбах ХЛ120 ТРМ Аусф А
коња
Посада 4 - 5

Насхорн (нем. Panzerjäger 8.8-{cm PaK43/1 (L/71) auf Geschutzwagen III und IV (Sf) Hornisse/Nashorn - Sd.Kfz.164}- у преводу Носорог) био је немачки најтежи и најјаче наоружани серијски самоходни противтенковски топ, коришћен током Другог светског рата.


Историјат

Током освајање Пољске 1939. године се показала неопходност увођења самоходних противтенковских топова у наоружање Вермахта. Први покушај израде таквог оружја било је монтирање Чехословачког топа 47mm ПаК на шасији тенка Панцер I модел Б - Панцерјегер I. Ти самоходни топови заједно са теглећим противавионским топовима 88mm Флак 18 36/37 и нису оставили неки посебан утисак у борби провив британских и француских тенкова у периоду кратког похода на Запад 1940. године. Након завршетка борби на Западу, Немци су дошли до поражавајућег закључка: оклоп британских тенкова Матилда није могао да пробије ниједан немачки противтенковски топ. Поучени том чињеницом Немци су пришли преправци противавионског топа 88mm у противтенковски.

У првим данима операције Барбароса постало је очигледно да су совјетски тенкови КВ-1 и Т-34 били бољи од било ког немачког тенка. Ипак у првој фази рата на Источном фронту главну улогу играла је боља организација и веће ратно искуство немачке армије. Како самоходни противтенковски топови Панцерјегер I са својим топом 47mm уопште нису имали никакве шансе да пробију оклоп совјетских средњих и тешких тенкова, приступило се тражењу брзог мада привременог решења.

Конструкције самоходних противтенковских топова насталих током 1942. године базиране су искључиво на шасијама застарелих тенкова. Топ 76,2mm ПаК-34 (р) Л/51 био је постављен на шасији тенка Панцер II (Мардер II - Sd.Kfz.132) и шасији тенка Пансер 38 (т) (Мардер III - Sd.Kfz.139), топ 75mm ПаК-40/2 на шасији тенка Панцер II (Мардер II - Sd.Kfz.131) и топ 75mm ПаК-40/3 на шасији тенка Панцер 38 (т) (Мардер III - Sd.Kfz.138). Немци су своје противтенковске топове ПаК-40 монтирали и на већем броју заробљених француских тенкова (Мардер I - Sd.Kfz.135). Ове самохотке се нису лоше показале у борби против тенкова КВ-1 и Т-34. Званично ти самоходни противтенковски топови са отвореним врхом надградње носили су назив Panzerjäger - ловац тенкова. Тек са појавом потпуно, добро оклопљених ловаца тенкова (Елефант, Јагдпантер, Хецер, Јагдпанцер IV и Јагдтигер) устаљен је назив самоходни противтенковски топ.

Без обзира на успехе првих самоходних противтенковских топова током 1942. године, јавља се потреба за потенцијално бољим и ефикаснијим самоходним оруђем. Још крајем 1941. године немачки конструктори су решили да употребе шасије тенкова Панцер III и Панцер IV за производњу новог самоходног противтенковског возила. Како су шасије тенкова Панцер III биле преко потребне за израду јуришних топова Штурмгешиц III, одлучено је да се употреби шасија тенка Панцер IV. Фебруара 1942. године фирма Алкет конструисала је на основу шасије тенка Панцер IV и противтенковског топа 88mm ПаК-43 Л/71 нови самоходни противтенковски топ - Насхорн.

Наоружање

Самоходни противтенковски топови Насхорн били су наоружани топом 88 mm 43/1 (Л/71). По многим историчарима топ 88 mm био је најубојитије противтенковско оружје коришћено у Другом светском рату. Топ се по хоризонтали померао по 15 степена улево и удесно, а по вертикали од -5 степена до +15 степана. Бојеви комплет био је различит и кретао се од 24 до 40 граната. Да је самоходни топ Насхор захваљујући свом топу био веома моћно оружје постоје многи примери. Један од њих је и пример Алберта Ернста који је 23. децембра 1943. године уништио 14 совјетских тенкова испаливши притом 21 гранату. То се догодило у околини белоруског града Витебска због чега је Алберт Ернст добио надинак Витебски Тигар. Током децембра 1943. године он је уништио укупно 19 совјетских тенкова због чега је 22. јануара 1944. године предложен за гвоздени крст. Крајем рата Албер Ернст је командовао 1. четом 512. тешког батаљона наоружаног ловцима тенкова Јагдтигер.

Насхор је својим топом могао са даљине од 4.000 метара да уништи било који тенк или самоходни топ. Марта 1945. године поручник Бекман из 88. тешког армијског батаљона ловаца тенкова је у околини града Марздорф уништио совјетски тенк ЈС-2 са даљине од 4.600 метара.

Помоћно наоружање био је митраљез 7,92mm МГ-34 или МГ-42 са бојевим комплетом од 600 метака.

Ратна дејства

560. тешки армијски батаљон ловаца тенкова

Прича о настанку 560. батаљона ловаца тенкова, почиње 1942. године на Источном фронту. Септембра 1942. године у састав 27. оклопне дивизије налазио се 127. батаљон ловаца тенкова. Осмог фебруара 1943. године 27. оклопна дивизија била је расформирана, а остатак 127. батаљона ушао је у састав 42. батаљона ловаца тенкова 7. оклопне дивизије. Почетком пролећа 1943. године формиране су и четврте чете за 37., 41. и 42. батаљон, али већ 3. априла донета је одлука да се од тих чета оформи нови 560. тешки армијски батаљон ловаца тенкова (Schwere Heeres Panzerjäger Abteilung 560).

Током априла батаљон је почео са формирањем на територији окупиране Француске и улазио у састав 1. оклопне дивизије 7 армије. 23. априла 1. и 3. чета батаљона (30 самохотки Насхорн) почеле су са пребацивањем на Источни фронт у рејон Курске потковице. Маја месеца придружила им се и 2. чета (15 самохотки Насхорн). 17. јуна 1943. године, командир 560. батаљона ловаца тенкова који се налазио у саставу армијске групе Кемпф, рапортирао је начелнику главног штаба о негодовању у својој јединици. Тачније приликом бојевих дејстава појављивали су се бројни технички дефекти њихових возила.

Јула 1943. године 560. батаљон у саставу 42. армијског корпуса армијске групе Кемпф, био је прва јединица наоружана самоходним противтенковским топовима Насхорн. Батаљон није директно учествовао у Курској бици, али посредно је играо важну улогу у бици, покривајући десни бок 3. оклопног корпуса. До пред крај 1943. године, батаљон је остао у на располагању армијској групи Кемпф (септембра 1943. године, армијска група Кемпф је постала 8. армија). Крајем децембра 1943. и почетком јануара 1944. године, 560-ти батаљон узео је учешће у контранападу 52. корпуса у реону Кировграда. Априла 1944. године, 560-ти батаљон је опозван са фронта и послат на полигон Милау у Немачку где су се посаде навикавале на ловце тенкова Јагдпантер. У наоружању батаљона стизали су поред Јагдпантера и ловци тенкова Јагдпанцер IV L/70 (V).

655. тешки армијски батаљон ловаца тенкова

Формирање 655. батаљона почело је 15. априла 1943. године од остатака 521., 611, и 670. батаљона ловаца тенкова, тешко страдалих у Стаљинградској бици. Формирање батаљона и оспособљавање посада за руковање и коришћење самоходног противтенковског топа Насхорн, трајало је од априла до јуна 1943. године.

Крајем јуна 1943. године, 655. батаљон ушао је у састав групе армија "Центар", али у Курској бици није учествовао. Батаљон је, заједно са другим мањим јединицама, покушао да на обалама река Десна и Дњепар заустави напредовање Црвене армије. Новембра и децембра 1943. године, батаљон је био у саставу различитих оклопних дивизија 56. оклопног корпуса, у долини реке Припјат. Фебруара 1944. године, 655. батаљон прелази из 56. оклопног корпуса 2. армије у 9. армију, а већ априла из 9. армије назад у 2. армију. Пошто је у том периоду (фебруар-јун) на фронту групе армије "Центар" било релативно затишје, 56. оклопни корпус заједно са 655. батаљоном прелази 30. маја 1944. године у 4. оклопну армију, улазећи притом у састав групе армија "Северна Украјина". Од 12. јула до августа, батаљон је дејствовао у реону Лублина. Августа 1944. године 655. батаљон одлази на полигон Милау, где долази до реорганизације и пренаоружавања ловцима тенкова Јагдпантер и Јагдпанцер IV L/70 (V). Тачније реорганизоване и пренаоружане су само 1. и 2. чета. Сви преостали самоходни противтенковски топови Насхорн из батаљона, сабрани су у 3. чету која је враћена назад на Источни фронт. У новембру 1944. године 3. чета 655. батаљона променила је назив у 669. тешку армијску компанију ловаца тенкова (с.Х.Пз.Јг.Кп.699).

525. тешки армијски батаљон ловаца тенкова

Батаљон је формиран 26. августа 1939. године од 3. чете 37. противтенковског батаљона (3./Pz.Abw.Abt.37) и улазио је у састав 1. оклопне дивизије. Септембра 525. батаљон придодат је 1. армији и дислоциран је у Вестфалији. Касно ујесен 1939. године, 525. батаљон је преорганизован у тешки противтенковски батаљон. Том приликом у јединици је експериментално уведен топ 88mm Флак-18, унапред одређен за борбу против тенкова и рушење трајних одбрамбених грађевина. За време борби у Француској батаљон се налазио у склопу 30. армијског корпуса са којим је вршио напад на Мажино линији. После окончања рата на Западу, батаљон је опет подвргнут реорганизацији - у наоружању су уведени противтенковски топови 5cm ПаК-38 и 3,7cm ПаК-36. 525. батаљон је једини од свих противтенковских базаљона узео учешће у Балканској кампањи.

На Источном фронту батаљон је све до почетка 1943. године дејствовао искључиво на Јужном крилу. 17. априла 1943. године 525. противтенковски батаљон је опозвам са Источног фронта и послат у Немачку, да би се тамо пренаоружао самоходним противтенковским топовима Насхорн. Након пренаоружавања јединица је променила назив у 525. тешки армијски батаљон ловаца тенкова (с.Х.Пз.Јг.Абт.525).

8. јуна 1943. године јединица је приспела у Француску где је ушла у састав 15. армије. Већ крајем јула, батаљон је пребачен у јужну Француску, ушавши притом у састав 715. пешадијске дивизије 19. армије. Крајем августа батаљон се поново сели: из Француске прелази у северну Италију, где је до децембра дејствовао у састав 90. оклопногренадирске дивизије, 371. пешадијске дивизије и СС јуришне бригаде "SS Rajshfirer". Задатак батаљона у том периоду био је одбрана обале од могућег савезничког десантног искрцавања. Децембра 525. батаљон је пребачен у околину Рима. 3. јануара 1944. године, 3. чета 525. батаљона приспела је под Монте-Касино, где је ушла у састав 29. оклопногренадирске дивизије 14. армијског корпуса 10. армије. Остале две чете (1. и 2. чета) налазиле су се у реону Понтекурова до средине јануара, када су придодате 3. оклопногренадирској дивизији, дејствујући по савезничком мостобрану на правцу Анцио - Априлија. Фебруара 1944. године, 1. и 2. чета 525. батаљона, узеле су учешће у контранападу 76. коруса на Нетуно. Средином фебруара батаљону се вратила 3. чета која је такође дејствовала у реону Нетуна. 14 маја батаљон је пребачен у околину Монте-Касина где је у борби против савезника претрпео велике губитке. Од 28. маја до 20. јуна 1944. године батаљон је био оперативно потчињен команди 26. оклопне дивизије, одступајући заједно са њом ка Ратикофанију. Затим су све преостале самохотке Насхорн предате 1. чети, док ду 2. и 3. чета послате у северну Италију.

9. септембра 1944. године посаде возила из 1. чете дошле су у Милау да преузму нове ловце тенкова Јагдпантер, док су сви преостали употребљиви Насхорни сабрани у 2. чету. 525. тешки армијски батаљон ловаца тенкова дејствовао је до краја рата у северној Италији, налазећи се притом у различитим јединицама 10. армије. Рецимо, априла 1945. године 2. чета дејствовала је у састав 26. оклопне дивизије, а 3. чета у састав 29. оклопногренадирске дивизије. Неколико исправних самохотки Насхорн, заробила је америчка војска на левој обали реке По, пошто Немци нису могли да их пребаце на другу страну због срушених мостова.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

93. тешки армијски батаљон ловаца тенкова

Батаљон је формиран 1935. године као 23. противтенковски батаљон (Pz.Abw.Abt.23) у склопу 23. пешадијске дивизије. Октобра 1942. године, батаљон је реорганизован у Pz.Jg.Abt.93 а 23. пешадијска дивизија у 26. оклопну дивизију. Јуна 1943. године батаљон се налазио у Француској, где се састав батаљона обучавао на самоходним противтенковским топовима Насхорн, такође се и људство целе 26. оклопне дивизије налазило на обуци.

Догађаји у лето 1943. године, натерали су Немце да 26. оклопну дивизију пребаце у Италију, заједно са 93. батаљоном који до тог времена још увек није достигао пуну бојеву готовост. Указом од 23. јула батаљон је изведен из састава 26. оклопне дивизије и дислоциран у западну Француску, где је предат 7. армији на располагање. Ту је састав батаљона завршио дообуку заједно са јединицама поново формиране 21. оклопне дивизије (прва 21. оклопна дивизија уништена је у Северној Африци).

Септембра 1943. године 93. батаљон је послат на Источни фронт где је стављена на располагање штабу 6. армије групе армије Југ. Јединица је заузела одбрамбене положаје на обали реке Дњепар. 30. октобра чете батаљона узимају учешће у контранападу на Криви Рог. Након завршеног контранапада на том делу фронта долази до затишја све до краја 1943. године. Фебруара 93. тешки армијски батаљон ловаца тенкова дејствовао је у саставу 24. оклопне дивизије. У пролеће 1944. године. батаљон заједно са јединицама 6. армије држи положаје на обали реке Јужни Буг. На Јужном делу Источног фронта затишје је трајало до 20. августа када су јединице Црвене Армије кренуле у општу офанзиву. Батаљон је водио тешке борбе у реону града Кишињева (Јаши-Кишињевска операција) и на обали реке Прут. У тим борбама батаљону (као и целој 6. армији) је уништена већина људства и борбене технике. Новембра 1944. године батаљон је опозван са фронта и послат у Потсдам на преформирање, после чега је добио нов назив Pz.Jg.Ers.Abt.3''. Током новембра обновљена је 2. чета 93. батаљона, која је послата на Западни фронт. Даља судбина остатка 93. батаљона је неизвесна.

519. тешки армијски батаљон ловаца тенкова

1. јуна 1943. године на основу људства из борбене групе Хоп формирана је јединица WK.III, која је 25. августа преформирана у 519. тешки армијски батаљон ловаца тенкова. Лични састав новог батаљона приступио је основној обуци у руковању самоходним топовима Насхорн. Последњи самоходни топ Насхорн стигао је у батаљон новембра 1943. године, након чега је батаљон послат на Источни фронт. Ту је 519. батаљон ушао у састав 3. оклопне армије групе армија Центар. Заједно са 21. тенковским пуком 20. оклопне дивизије, батаљон је децембра 1943. и јануара 1944. године одбијао многе нападе Совјетске војске на правцу Витебска. Јануара 1944. године на том делу фронта дошло је до затишја. Цело пролеће и прву половину лета трајало је затишје које је прекинуто 22. јуна 1944. године моћним нападом Црвене армије у Белорусији - такозвана Операција Багратион. O жестини борбе говори и податак да су од 22. јуна до 30. јуна самоходни топови Насхорн из 519. батаљона уништили 112 Совјетских тенкова. Остаци разбијене 3. оклопне армије били су припојени 4. армији. 1. јула 1944. године преостало људство и техника из 519. батаљона ушли су у састав борбене групе Хоп, да би 4. јула борбена група Хоп поново ушла у 3. оклопну армију. У саставу борбена групе налазило се 15 самохотки Насхорн и 7 јуришних топова. Борбена група Хоп је дејствовала у склопу 212. пешадијске дивизије. Сагласно наређењу од 15. јула 1944. године сви самоходни топови Насхорн пребачени су из борбене групе Хоп у различите јединице, док је људство остало у резерви 3. оклопне армије. Крајем августа то људство послато је у Милау ради обуке за руковањем новим ловцима тенкова - Јагдпантер.

88. тешки армијски батаљон ловаца тенкова

Батаљон је формиран у јесен 1940. године од делова Pz.Jg.Ers.Abt.411 (WK), 14./Inf.Reg.52 и 14./Inf.Reg.101 и ушао и састав управо формиране 18. оклопне дивизије. Све до расформирања дивизије септембра 1943. године, батаљон је остао у њеном саставу. Октобра и већим делом новембра 1943. године, 88. батаљон се налазио у склопу 18. оклопногренадирске дивизије, да би крајем новембра био послат у Милау где је требао да изврши преобуку личног састава за руковање самоходним противтенковским топовима Насхорн.

Од фебруара до маја 1944. године, 88 тешки армијски батаљон налазио се на Источном фронту у саставу 1. оклопне армије групе армија Северна Украјина. Батаљон је заједно са јединицама 3. оклопног корпуса водио жестоку борбу на простору Каменец-Подољском. Током марта и априла 1944. године, батаљон је дејствовао заједно са 6. и 17. оклопном дивизијом. Маја месеца самохотке Насхорн из 88. батаљона су први пут водиле борбу против тенкова ЈС-2, који су претходно пробили одбрану 509. тешког тенковског батаљона наоружаног тенковима Тигар.

15. јула 1944. године батаљон је предат 48. корпусу, државши одбрану на линији фронта код Бродама. На том делу фронта ситуација се практично није изменила све до краја 1944. године. Када је јануара 1945. године кренуло наступање Црвене армије, 88. корпус је узео учешће у борбама у Шлезији. Постоје информације да су самохотке Насхорн из 88. корпуса у борби код Катовице биле опремљене инфрацрвеним прибором за ноћно гађање. Марта 1945. године батаљон се налазио у склопу 17. армије код Марздорфа, а у априлу прикључен 8. корпусу. Последњих дана рата 88. тешки армијски батаљон нашао се у окружењу Црвене армије у реону Прага.

669. тешка армијска компанија ловаца тенкова

Август 1944. године, 24 самоходна противтенковска топа Насхорн сакупљена су у 3. чету 655. тешког армијског батаљона ловаца тенкова. Јединица је добила ново име Einzatz Kp. 655 чета и била послата на Источни фронт, где је предата штабу 4. оклопне армије. До краја године чета је водила борбу против јединица Црвена армије. У новембру 1944. године јединица је добила нови назив s.Pz.Jg.Kp. 669. Јануара 1945. године 669 чета борила се у саставу 17. оклопне дивизије 24. оклопног корпуса. Као и 88. тешки армијски батаљон, 669 чета завршила је рат у окружењу око Прага.

Производња

Самоходни топови Хамел и Насхорн били су први пут представљени Хитлеру октобра 1942. године. Оба возила су изграђена на лични Фиреров захтев, с тим што је приоритет у развоју дат Хамелу. Ипак након испитивања одлучено је да се од оба модела произведе по 100 возила до маја 1943. године, тачније до почетка Немачке летње офанзиве (по првобитном плану операција у реону Курска била је планирана за мај 1943. године). Првобитни темпо производње износио је 20 возила месечно, али је предност и овог пута дата Хамелу. До краја рата индустрија Немачке предала је Вермахту и СС-у укупно 494 самоходних противтенковских топова Насхорн.

* 1943 - 345
* 1944 - 133
* 1945 - 16

Серијску производњу Насхорна започела је фирма Дојче Еизенверке у Теплиц-Шонау, фебруара 1943. године.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%BD


Брумбер



Главне карактеристике
Дужина 5.93 m
Ширина 2.88 m
Висина 2.52 m
Тежина 28.2 Т
Брзина 40 km/h на путу

Досег 210 km
Главно наоружање хаубицоа СтуХ 43 Л/12 150 mm
Споредно наоружање 1× митраљез МГ34 7.92 mm
Максималан оклоп 100 mm
Мотор Maybach ХЛ120 ТРМ В-12
Посада 5

Брумбер (нем. Sturmgeschutz IV mit 15-{cm StuH43-Sd.Kfz.166}- у преводу Гризли медвед), био је Немачки јуришни топ, искључиво намењен као подршка пешадији за борбу у урбаним срединама. Активно коришћен од априла 1943. године до краја рата.

Развој

Почетком 1942. године, предузуће Алкет у сарадњи са Крупом је урадило пројекат новог јуришног топа. У то време једини јуришни топ са наменом подршке пешадији за борбу у насељеним местима био је СтуИГ 33, који је сматран привременим решењем. Практично СтуИГ 33 се сматра родоначелником једне нове врсте возила. 2. октобра 1942. године, Алберт Шпер је представио Адолфу Хитлеру цртеже новог јуришног топа, а 14. октобра и план за производњу Штурмпанцера IV. После кратког разматрања Фирер је дозволио производњу прве серије од 60 возила, након завршетка прототипа. Фебруара месеца 1943. године, предузеће Шкода је направило први прототип Штурмпанцера IV, названог још и Брумбер. Како су потребе фронта биле све веће, није се чекало са испитивањем прототипа него се одмах кренуло са производњом прве серије. У марту је направљено 6 возила, априла још 40, а даљих 14 у мају 1943. године, када је и завршена прва серија. Сва возила прве серије направљена су на новим шасијама за тенкове Панцер IV, а такође је решено да се убудуће у производњи Брумбера користе само нове шасије. После краћег испитивања сериских примерака, 15. маја 1943. године, Брумбер је официјално приказан високим званицама Трећег рајха.

Наоружање

Нови јуришни топ био је наоружан хаубицом кратке цеви 150 mm СтуХ 43 Л/12 (развијене на основу хаубице сИГ33). Хаубица је постављена у надградњу која је имала 100 mm чеони и 30 mm бочни оклоп. На првој серији није постојао отвор за митраљез са чеоне стране возила. Уместо тога, посада је располагала једним митраљезом унутар возила и по потреби могла да га користи са крова свог возила. Прва серија Брумбера имала је четри члана посаде, пунилац је у исто време био и радио оператер. Након првих борбених акција (Курска битка), уочени су поједини недостаци, тако да је октобра 1943. године решено да се изврши модернизација. Надоградња је преправљена и на њој је направљен отвор за митраљез 7,92 mm МГ 34. Хаубица 150 mm СтуХ 43 Л/12 је такође модернизована а посада је повећана на 5 члана.

Производња

После изградње прве серије, планирано је да се крене крајем маја 1943. године са пуном производњом Брумбера. Међутим прво возило друге серије направљено је тек крајем новембра, јер се каснило са испорукама нових шасија. До краја 1943. године направљено је свега 6 возила из друге серије. Свеукупно направљено је 298 Брумбера у четри серије.

* Производња по годинама:
o 1943 - 66
o 1944 - 215
o 1945 - 17

Производња надградњи и шасија вршено је у више фирми, али је зато сва комплетирања (спајање шасије и надградње) урадило предузеће Дојче-Еисенверке из Диугсбурга

Ратна дејства

Прво бојево дејство Брумбера забележио је 216. јуришни батаљон, 656. пука под командом потпуковника Јунгенфилда у бици код Курска. У тој бици укупно је уништено 17 Брумбера. После Курске битке командант Југенфилд је одликован гвозденим крстом, а после борбе око Харкова унапређен је у чин пуковника. Како је производња Брумбера расла тако су стварани нови јуришни батаљони - 217-ти,218-ти и 219-ти. Бројно стање једног јуришног батаљона било је 46 Брумбера, 611 људи (војника и официра) и 85 разних транспортних возила. Сви батаљони су активно учествовали како на источном тако и касније на западном фронту. Један од ових батаљона (218-ти) узео је учешћа и у гашење Варшавског устанка. И поред сталног ангажовања у борби, марта 1945. године на свим фронтовима (источни, западни, фронт у Италији и фронт у Југославији) било је још 188 Брумбера.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немачка самоходна хаубица Хамел



Својства
Посада 6 (возач + 5 послужиоца топа)
Дужина 7.17 m
Ширина 2.97 m
Висина 2.81 m
Тежина 24 t
Оклоп и наоружање
Оклоп 10-30 mm
Основно наоружање {{{примарно}}}
Секундарно наоружање {{{секундарно }}}
Покретљивост
Погон Мајбах ХЛ 120 бензински мотор
{{{снага}}}
Брзина на путу 42 km/h
Снага/тежина {{{снага/тежина}}}
Досег 215 km

Хамел или правилније 15cm Schwere Panzerhaubitze auf Geschutzwagen III/IV (Sf) Hummel Sd. Kfz. 165 (тешка самоходна хаубица) је немачка самоходна хаубица Другог светског рата. Створена је на основу искустава стечених приликом Барбаросе у жељи да се Вермахтовим трупама пружи адекватна мобилна артиљерија. Произвођен од краја 1942. до 1944. године у Алкет/Рајнметал-Борсиг концерну представља једну од најмоћнијих самоходних хаубица Другог светског рата.

Развој

Из искуства стеченог на возилу Штуг III који са својим краткоцевним топом калибра 75 mm није могао у потпуности да пружи адекватну мобилну подршку пешадији предложено је да се на основи тенка Панцер III створи нова самохотка са топом од 105 mm. Међутим предлог је одбачен и коришћена је јача и већа основа тенка Панцер IV, а и топ је замењен, уместо топа леФХ17 намонтиран је топ сФХ 18/1 без кочница, па је тако „рођен“ Хамел. Име возила значи „бумбар“. Тај епитет је добијен због крупног возила, велике силуете са јаким топом.
Првобитна алокација муниције у самом возилу је била мала, па је произвођен и Муниционстегер Хамел упоредо са самим Хамелом. До краја рата произведено је око 150 оваквих возила, а укупно око 750 Хамела.
Возило је имало горњи део са завареним оклопним плочама док је кров био отворен (постојала је церада за заштиту возила од временских услова и возило је могло ограничено да дејствује са превученом церадом). Посада је имала у бојевом комплету један митраљез МГ-34 или МГ-42 за случај непосредне опасности возила.

Борбена употреба

Први пут је Хамел учествовао у борби током битке код Курска. Око 100 возила је тада било распоређено у мобилне артиљеријске батерије. Након тога возило је коришћено до краја рата а један мањи број су заплениле Руске снаге у Мађарској 1945. после капитулације Трећег рајха.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB

Флакпанцер IV Мобилваген



Главне карактеристике
Дужина 5.56 m
Ширина 2.9 m
Висина 3.10 m
Тежина 25 Т
Брзина 38 km/h на путу
km/h изван пута
Досег 90-140 km
Главно наоружање Флаквирлинг 38, 4 х 20 mm

Флак 43, 37 mm
Споредно наоружање 1× митраљез 7.92 mm са 1350 ком. муниције
Максималан оклоп тело 80 mm

купола 10 mm
Мотор Мајбах ХЛ 120 ТРМ

272 КС
Посада Флаквирлинг 38, 5 чланова

Флак 43, 7 чланова

Флакпанцер IV Мобилваген (нем. Flakpanzer IV Möbelwagen) је био први немачки против-авионски тенк, који је током Другог светског рата ушао у серијску производњу. Био је базиран на шасији немачког тенка Панцер IV. Име Мобилваген (нем. Möbelwagen - камион за селидбе) добио је због својих покретних оклопних страна које су у усправном положају чиниле правоугаону структуру која је подсећала на камионе за превоз намештаја.

Развој

Након великих битака и првих озбиљних пораза Вермахта током 1942. год. Луфтвафе је полако почела да губи стечену премоћ у ваздуху. Због тога се јавила потреба за мобилном против-ваздушном одбраном како би се заштитили покрети немачких трупа. Целокупна немачка мобилна против-ваздушна одбрана до тада се састојала од полугусеничара наоружаних против-авионским топовима калибра 20 и 37 mm, који нису били оклопљени и нису пружали никакву заштиту својим посадама. Неколико десетина комада шасија чешког тенка Панцер 38(т) искоришћено је тако што је на њих монтиран против-авионски топ калибра 20 mm али су они имали релативно слабу ватрену моћ док је посада и даље била незаштићена од дејства противника.

Због тога је на захтев генералног инспектора немачких оклопних снага, генерала Хајнца Гудеријана, у септембру 1943. год. Хитлер одобрио производњу Флакпанцера IV наоружаног двоцевним против-авионским топом калибра 37 mm. На брзину припремљена варијанта наоружана са четвороцевним против-авионским топом калибра 20 mm није наишла на Хитлерово одобравање, али је упркос томе фирма Бумиш-Михриш у Прагу добила наруџбину за 150 возила овог типа. Прва возила испоручена су још у току 1943. год. Ова возила, под ознаком Флакпанцер IV Мобилваген испоручивана су опционо, са четвороцевним против-авионским топом Флаквирлинг 38 калибра 20 mm или једноцевним против-авионским топом Флак 43, калибра 37 mm. Топови су били монтирани на неизмењену шасију немачког тенка Панцер IV и били су заштићени шарнираним оклопним плочама дебљине 10 mm. Међутим, да би тенк дејствовао, све четири оклопне странице су морале бити спуштене у хоризонтални положај због чега је посада остајала потпуно незаштићена. Ова околност, као и релативно високи профил возила од 310 mm доводили су у питање тактичку вредност овог возила. Упркос свему, био је то први покушај да се немачким јединицама на терену пружи мобилна против-авионска заштита.

За ову и све наредне верзије Флакпанцера IV, побољшане су перформансе мотора тако што је број обртаја повећан са 2.600 на 2.800 обртаја у минути, док је број коњских снага повећан на 272 КС. Флакпанцер IV је био опремљен мотором Мајбах 120 ТР 112. Флакпанцер IV (Флаквирлинг 2 cm) је имао петочлану посаду и био је тежак 25 тона док је Флакпанцер IV (Флак 3.7 cm) Мобилваген био исте тежине али је његову посаду чинило седам чланова. Оба возила су имала могућност дејства по 360 степени у хоризонталној равни. Остала су у употреби у саставу против-авионских водова и тенковских пукова све до 1944. год. када су, због неадекватне оклопне заштите замењена против-авионским тенковима Вирбелвинд и Оствинд.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0.....0%B5%D0%BD


Флакпанцер IV Вирбелвинд



Главне карактеристике
Дужина 5.56 m
Ширина 2.9 m
Висина 2.76 m
Тежина 22 Т
Брзина 38 km/h на путу
km/h изван пута
Досег 90-140 km
Главно наоружање топ Флаквирлинг 38,

4 х 20 mm са 3200 ком. муниције
Споредно наоружање 1× митраљез 7.92 mm са 1350 ком. муниције
Максималан оклоп тело 80 mm

купола 16 mm
Мотор Мајбах ХЛ 120 ТРМ
Посада 5

Флакпанцер IV Вирбелвинд (нем. Wirbelwind - вихор) је био немачко против-авионско оклопно возило заснован на шасији тенка Панцер IV. Развијено је 1944. год. како би заменио старији против-авионски тенк Мобилваген.

Током прве године рата Вермахт није био заинтересован за развој против-авионских возила зато што је Луфтвафе доминирала небом. Међутим, након што су се савезници консолидовали и почели да производе нове, моћније типове авиона, Немци су схватили да стационарна против-авионска одбрана не може да пружи ваздушну заштиту јединицама у покрету због чега се јавила потреба за мобилном против-ваздушном одбраном.

Са немачког тенка Панцер IV је демонтирана купола која је замењена са отвореном деветостраном куполом у којој је био смештен четвороцевни противавионски топ Флаквирлинг 38 калибра 20 mm. Иако је затворена купола била пожељнија, није постојала могућност њене уградње зато што је чевороцени против-авионски топ производио велике количине дима. Производња тенка је поверена Остбау Верке у Сагану у Шлезији.

У време када је Вирбелвинд уведен у наоружање, гранате калибра 20 mm нису више биле довољно ефикасне против авиона: због тога је Вирбелвинд убрзо замењен са Оствиндом (Ostwind) који је био наоружан једним против-авионским топом Флак 43, калибра 37 mm.

Слабији оклоп, као и велика брзина паљбе учинили су Вирбелвинд одличним возилом за борбу против непријатељске пешадије.

Претпоставља се да је током Другог светског рата произведено између 87 и 105 Вирбелвинда. Тачан број произведених возила није могуће утврдити због разлика у евиденцији произведених возила у Остбау Верке и броја возила која су се налазила на служби у Вермахту. Иако се тачан број вероватно никада неће сазнати, он је ипак био премали да би ово возило могло значајније да утиче на ток рата.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D0.....0%BD%D0%B4


Jhagdpanzer IV
O ovom lovcu tenkova nisam nasao tekst na Srpskom.
http://en.wikipedia.org/wiki/Jagdpanzer_IV
O Jagdpanzeru.
http://www.achtungpanzer.com/jagdpanzer-iv-sd-kfz-162-75mm-l48-1944.htm#jagd4

Panzer IV
http://www.achtungpanzer.com/panzerkampfwagen-iv.htm#panzer4
Sa ovog linka cu izdovijiti nekoliko pasusa. Rec je daljem razvoju Panzera IV. Naravno ti tenkovi nikad nisu zaziveli.

PzKpfw IV Ausf H with Panther Ausf F's new narrow turret
Izuzetno zanimljiva verzija Panzera IV. Odnosno mesavina Panzera III i IV i nove/buduce kupole za Panter. Takozvana uska kupola.
Citat:In January of 1944, concept of creating a hybrid Panzerkampfwagen based on a standard chassis using components of Panzerkampfwagen III and IV was brought back to the drawings boards. New vehicle was designated as Panzerkampfwagen auf Einheitsfahrgestell III/IV Ausf A - standard chassis. Mechanical components came from both PzKpfw III and IV, suspension used PzKpfw IV components but was composed of six roadwheels paired on leaf springs, improved sloped armor, while turret used was to be the one from PzKpfw IV Ausf J. The new chassis was also to be a base for leichter Panzer Jaeger - Panzer IV Lang (E), which used the superstructure of Jagdpanzer IV armed with75mm PaK 42 L/70 gun. Decision to start production at Krupp-Gruson in February of 1945 was made in June of 1944, but entire project was cancelled in July of 1944 with theexception of Panzer Jaeger mit L/70.

Planiran je novi srednji tenk.
Citat:In 1943, it was to decided to stop the production of Panzerkampfwagen IV in the fall of 1944, and since it served as base for numerous conversions, replacement was planned.In June 1943, Guderian envisioned new vehicle - Mehrzweckpanzer (multipurpose tank) to be used as a reconnaissance tank, artillery observation tank, anti-aircraft tank, light tankdestroyer, light selfpropelled carriage as well as other specialized vehicles. New vehicle was to be designed by Krupp and was designated as VK 2801. Plans were made thatthe production of this 28 ton new vehicle was to start in April of 1945, but in October of 1943, entire project was cancelled and production of Panzerkampfwagen IV continued.In June of 1943, Krupp proposed Mehrzweckpanzer mit Vierling 2cm VK 2801 anti-aircraft tank armed with quad 20mm Flak guns, but it also remained only a project.

Ovde se moze naci jos nesto o Stug IV. Pri kraju.
http://www.achtungpanzer.com/sturmgeschutz-iii-sturmgeschutz-iv.htm

Hummel
http://www.achtungpanzer.com/hummel.htm

Panzerjager Hornisse / Nashorn Sd. Kfz. 164
http://www.achtungpanzer.com/panzerjager-hornisse-nashorn-sd-kfz-164.htm

Brummbar
http://www.achtungpanzer.com/sturmpanzer-iv-brummbar-sd-kfz-166.htm

Mobelwagen
http://www.achtungpanzer.com/flakpanzer-iv-mobelwagen-sdkfz1613.htm

TT podaci

PzKpfw IV Ausf. A
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4a.htm
PzKpfw IV Ausf. C
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4c.htm
PzKpfw IV Ausf. D
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4d.htm
PzKpfw IV Ausf. F
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4f.htm

PzKpfw IV Ausf. F2
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4f2.htm

PzKpfw IV Ausf. G
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4g.htm
PzKpfw IV Ausf. H
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4h.htm
PzKpfw IV Ausf. J
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz4j.htm
StuG IV
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/stug4.htm

Jagdpanzer IV
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/jagd4.htm
Panzer IV/70(A)
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz470a.htm
Panzer IV/70(V)
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/pz470v.htm
Brummbär
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/brummbar.htm
Nashorn
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/nashorn.htm
Hummel
http://www.onwar.com/tanks/germany/data/hummel.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

'Ел си мог'о да оставиш да и ми напишемо нешто?

Шалим се.

Свака ти част, Лаки.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge ::'Ел си мог'о да оставиш да и ми напишемо нешто?
Pa ostalo je da se napise na nasem jeziku o Jagtpanzeru IV .

Evo zaboravio sam da stavim sliku u prethodnom postu.
PzKpfw IV Ausf H with Panther Ausf F's new narrow turret

Ono st treba uociti na slici jeste zakosena prednja ploca. E da su se ranije dosetili da prave jedan tenk umesto III i IV, a srecom nisu. Ovo cudo bi bilo vrlo opako.

Narrow turret.


Dopuna: 10 Nov 2008 21:36

Panzer IV Medium Tank_01
http://www.youtube.com/watch?v=2QPX5sGKGpY
Panzer IV Medium Tank_02
http://www.youtube.com/watch?v=CEk7jDmf0iw
Panzer IV Medium Tank_03
http://www.youtube.com/watch?v=YQ3wADVheF8&feature=related
Panzer IV Medium Tank_04
http://www.youtube.com/watch?v=qsfA5xFbKrE&feature=related
Panzer IV Medium Tank_05
http://www.youtube.com/watch?v=KX6_9c3TybI&feature=related
Panzer IV Medium Tank_06
http://www.youtube.com/watch?v=UkbSps0E7lQ&feature=related

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pz 4 je bio tegleci konj wehrmachta. jedini tenk koji je bio u proizvodnji u nemackoj vse vreme rata, najbrojnii tenk i tenk koji je bio neverovatno prilagodljiv i nadogradiv. stavise na njega 2-3 puta deblji oklop nego na pocetku, dodatni shcuerzen i thoma schuerzen protiv sovjetskih pt pusaka, kratki top 75 mm l24 zamenice dugim l48 i tako je od inferiornog vozila protiv iole sposobnijih protivnickih tenkova, postao itekako konkurentan. sve vreme vrlo pouzdan i dovoljno pokretljiv. da je vertikalna ploca odmah po susretu sa t-34 bila zamenjena kosom, to bi tek bio opasan protivnik u velikom broju. to bi se moglo uraditi zajedno sa uvodjenjem dugog topa 75 mm, jer situacija u kojoj se onda nemacka nalazila nije bila toliko kriticna i moglo se izdrzati prekinuti proizvodnju na mesec dana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

na sasiji pz4 bio je i Jagdpanzer IV

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dejina811 ::na sasiji pz4 bio je i Jagdpanzer IV
Tacno. Verovatno si prevideo postavio sam nesto malo i o njemu. Nekoliko linkova na Engleskom. Samo nemam tekst preveden/otkucan na Srpskom pa da postavim.