offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 26413
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Bombardovanja Beograda
Ti, medjutim rastes, uz zornjacu jasnu,
sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajis kao iskopan stari mac.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plac.
A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.
Tokom svoje istorije, Beograd je bombardovan vise puta.
Treceg juna 1862. jedan turski vojnik ubio je srpskog decaka koji je zahvatao vodu na Cukur-cesmi na Dorcolu, u Dobracinoj ulici. To ubistvo izazvalo je veliko uznemirenje Srba i dovelo do daljih sukoba sa Turcima, pa su oni 5. juna sa Beogradske tvrdjave bombardovali Beograd. Bombardovanje je trajalo nekoliko sati, a mnogo ljudi je stradalo i nacinjene su velike stete. Mnogi Beogradjani su napustili grad: prema popisu je 1859. u varosi i predgradjima bilo nastanjeno 18 890 lica, a 1863. bilo je 14 760 stanovnika. Beograd je uspostavio normalni natalitet tek posle nekoliko godina (1866. u Beogradu je zivelo preko 24 000 ljudi).
Prvi svetski rat
Beograd je u Prvom svetskom ratu bombardovan prvi od svih gradova u Evropi.
Prvo austrijsko bombardovanje Beograda bilo je u toku noci 28/29. jula 1914. Austrijanci su bombardovali grad sa polozaja preko Save. Pogodjeni su tada Prva zenska gimnazija, Grand hotel, Francusko-srpska banka i druge zgrade. U toku 29. jula austrijski topovi su dejstvovali granatama i srapnelima od 7 do 9 casova sa polozaja na Bezanijskoj kosi. Tucen je prostor od Kalemegdana do kafane Prolece i Velike pijace (danas Studentski trg).
Od 28. jula do 12. avgusta 1914. Austrijanci su bombardovali Beograd sa Bezanijske kose i Zemuna, i sa dunavske strane od pravca Ovce i Borce. U to vreme, nocu izmedju 4/5. avgusta, "nase komite su nam priredile koliko cudno, toliko i smesno iznenadjenje. Ujutru, 5. avgusta u 8 casova moglo se videti pravo cudo u Duminoj kafani na uglu Jevremove i Kapetan-Misine ulice: 8 austrijskih vojnika u austrijskim uniformama. Na prvi pogled se moglo pomisliti da su to zarobljenici, ali to nije dolazilo u obzir jer da su zarobljenici, ne bi se nalazili u Duminoj kafani, vec u nekom logoru ili kasarni pod strazom. U pitanju je avantura nasih komita, medju kojima je bila i jedna zena, koji su nocu presli Savu, upali u strazarnicu - karaulu pri samom uscu, razoruzali strazare, svukli im odelo i dali im svoje komitsko, pa ih tako poslali u Zemun. Sa strazarnice su skinuli austrijsku zastavu i istakli nasu trobojku. Kao odgovor nasih komita, usledilo je bombardovanje Beograda koje je nanelo veliku stetu gradu."
Za vreme operacija na Ceru, Beograd je opet mnogo stradao. Prema secanjima Jovana Miodragovica, ocevica, od 18. do 22. avgusta 1914. bile su pogodjene: "osnovna skola kod Saborne crkve, Univerzitet, Bajlonov mlin na Topciderskom brdu, Elektricna centrala, Fabrika duvana i Dvor. Razoreno je Pozoriste, hotel Moskva sav izlupan, Rusko poslanstvo, Vodovod, i mnoge javne i kulturne zgrade. Od Pozorista pored Kolarca pa sve do Terazija s obe strane svuda rusevine, islo se prosto po staklu razbijenom od prozora i od izloga. Iz ugla Dvorske ulice pa sve do Terazija gde bese ceo niz kuca, imanje pok. Save Igumanova, sve je poruseno. U Decanskoj ulici izdizahu se rusevine kuca kao kakvo strasilo.
Dana 18. i 19. avgusta teska artiljerija je ponovo gadjala Ministarstvo vojno, Vojnu akademiju, Vojnu stanicu, Oficirsku zadrugu, i opet su pogodjeni Univerzitet, Narodni muzej, Klasna lutrija (u Vasinoj ulici) je sasvim porusena, pogodjeni su hoteli Srpski kralj, Kruna i Realka. Po danu se video samo crni dim, koji se dizao u nebo i pomalo razilazio, ali kad zadje sunce i padne mrak, onda se na sve strane vide vatre - pozari, a plamen lize do neba, cini se ceo ce Beograd izgoreti. Od bombardovanja je vodovod ostecen, nema vode, pozari se ne mogu gasiti. Nema elektrike - centrala je pogodjena. Prema Miodragovicu, u toku jedne nedelje krajem avgusta palo je na Beograd 3000 velikih granata. Beogradjani koji su za vreme bombardovanja ostali u gradu, beze u suterene - podrume i zive pod zemljom. Izlaze samo kad moraju. Ko nema svoj suteren, bezi u tudji, tamo ruca, vecera i provodi noci. Mnogi su nosili sobom budak, motiku i asov za otkopavanje u slucaju da budu zatrpani." Pored toga, Beogradjani su se za vreme bombardovanja skrivali i u Tasmajdanskoj pecini. U bombardovanju je ostecen i Kalemegdan, a crkva Ruzica je potpuno razorena.
Beograd je tokom Prvog svetskog rata vise puta bombardovan. Tako je mnogo ljudi stradalo i u bombardovanju 6. oktobra 1915. Prema generalu Mihailu Zivkovicu, komandantu Odbrane Beograda, "samo na Beograd i okolinu izbaceno je do 25 000 zrna uglavnom veceg kalibra. Vatra nije prestajala sve do 8. oktobra uvece, dok nije pao Beograd. Svi polozaji su bili u plamenu, naizmenicno su tuceni Gornji i Donji grad, Ada Ciganlija, Banovo brdo, Cukarica, Topcidersko brdo, polozaji i rovovi pored Save i Dunava."
Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
Ti pevas vedro, sa grmljavom dalekom,
i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imas streljaca pogled prav i nem.
Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
Tvoj ce bagrem pasti na me kao kisa.
Drugi svetski rat
Beograd nije nista manje stradao ni za vreme Drugog svetskog rata.
Prvo bombardovanje Beograda bilo je za vreme tzv. Aprilskog rata, na Uskrs 6. aprila 1941. Nemacka, italijanska, madjarska i bugarska vojska pocele su napad u ranu zoru. Beograd je napadnut pre 7 sati ujutro, iako je Beograd bio proglasen otvorenim gradom. "Bio je to jedan od tada najtezih i najjacih vazdusnih nemackih napada koji je izveden u toku jednog dana na jedan grad. Bombardovanja su vrsila 234 bombardera uz pratnju lovaca. Oni su u talasima od 6,30 do 8 casova bombardovali Zeleznicku stanicu, elektricnu centralu, zgradu poste, telegrafa i telefona, zgrade Ministarstva vojske i mornarice, Glavnog generalstaba i Vojne akademije, dvor na Dedinju, gardijske kasarne u Topcideru, Komandu zandarmerije, zemunski aerodrom, Uciteljski dom, gimnazijske i skolske zgrade, bolnice, stambene kvartove (narocito oko Slavije i Autokomande, na Banjici, Topcideru i Dedinju), pa cak i sklonista od vazdusnih napada u parkovima i tako dalje."
Nemci su toga dana jos tri puta bombardovali Beograd (oko 11, 14 i predvece), kao i 7. aprila, u jednom talasu. Nisu bombardovali Zemun, jer je tamo zivelo nekoliko hiljada folksdojcera, a Zemun je trebalo da pripadne NDH. Nisu bombardovali ni mostove kod Beograda, jer su im bili potrebni za prelazak trupa. Bombardovanje je iznenadilo stanovnistvo. Ljudi su pokusavali da se sklone u zemljana sklonista u dvoristu Vaznesenjske crkve i u Karadjordjevom parku, ali su Nemci gadjali upravo ta sklonista. Avalskim, obrenovackim i smederevskim drumom ljudi su pokusavali da se spasu, ali su mnogi bili pokoseni. U bombardovanju su potpuno onesposobljene vodovodna, elektricna, telefonska i kanalizaciona mreza. Ulice su bile razrusene, a zrtava je bilo oko 3000. Povredjenih je bilo je nekoliko puta vise.
Jedna od najvecih nesreca koja je zadesila Beograd tokom uskrsnjeg bombardovanja je propast Narodne biblioteke. Katastrofe kakva je ova nisu bas tako ceste u opstoj istoriji covecanstva. Izgoreli su rukopisi, novine, casopisi i knjige koji su nepovratno nestali. Sacuvana su samo tri rukopisa stare Narodne biblioteke koja su tada bila van nje. U bombardovanju je izgorelo 350 000 knjiga u 500 000 svezaka, 1394 rukopisa od 12. do 19. veka (zapravo cetvrtina ukupnog broja rukopisnih knjiga, od cega preko 100 na pergamentu), 2000 rukopisa nove knjizevnosti (18. i 19. vek), zbirke retkih srednjovekovnih dokumenata (tzv. trogirski - preko stotinu latinskih i italijanskih dokumenata od srednjeg veka do 19. veka, zbirka turskih dokumenata i rukopisa iz Bosne), retke knjige na stranim jezicima, retka izdanja od kojih su mnoga zauvek izgubljena. U istom bombardovanju ostali smo zauvek i bez nekoliko drugih starih srpskih rukopisnih zbirki koje su se cuvale po manastirima, kao sto su Zitomislic, Duzi, Devic, Grgeteg i mnogi drugi.
Savezničko bombardovanje Beograda
Beograd je vrlo zestoko stradao i od tzv. saveznickog (britanskog i americkog) bombardovanja 1944.
Preko 600 saveznickih velikih cetvoromotornih bombardera zasulo je bombama Beograd 16. i 17. aprila 1944. Bombe su padale kod Zeleznicke stanice, na Postu 2, Okruzni ured za osiguranje radnika, Radnicki dom, Igumanovu palatu, fabriku stofova Vlade Ilica na Karaburmi, Studentski dom, Tehnicki fakultet, pivaru Vajfert, fabriku hartije Vapa, na zeleznicke stanice u Topcideru i Rakovici, Bajlonijevu pijacu, Kalenicevu pijacu, zgradu Ministarstva finansija i druge zgrade, kao i na ulice: Stisku, Nisku, Alekse Nenadovica, Milesevsku (posle rata Save Kovacevica), Krunsku (Proleterskih brigada), Francusku, Rimsku, Knez Miletinu, Makenzijevu (Marsala Tolbuhina) i druge. Bili su poruseni svi mostovi na Dunavu i Savi, a od pojedinih delova grada najteze je stradao Senjak. Bombe su 17. aprila pogodile i logor na Sajmistu. Posto zatvorenici nisu smeli da se sklone, u logoru je poginulo oko 60 i ranjeno oko 150 ljudi.
Drugo bombardovanje saveznici su izvrsili 18. maja. Tom prilikom je narocito stradao kraj na Pasinom brdu (oko danasnjih Sumica).
Zeleznicka stanica je ponovo bombardovana 6. juna.
Pocetkom jula 1944, prilikom bombardovanja na Cukarici, bilo je pogodjeno skloniste nafte. Bombe su pale i na fabriku secera, na brodogradiliste, na slepove sa naftom na obali Save, na skolu "Matija Ban". Pozar je trajao do 4 sata ujuto sledeceg dana.
Poslednje po redu bombardovanje angloamericki avioni izvrsili su 3. septembra. Tada je ponovo pogodjen Pancevacki most na Dunavu, ponovo su bili osteceni zeleznicki i putnicki mostovi na Savi, zatim unistena fabrika stofova na Karaburmi. Bombardovana je zeleznicka stanica Dunav i teretni deo zeleznicke stanice Beograd, Savsko pristaniste, fabrika hartije Vapa i oko 20 zgrada u njenoj okolini. Bombe su padale i po Rakovici, Kotez-Neimaru, na Dusanovcu i Pasinom brdu. Civilno stanovnistvo pretrpelo je vrlo teske zrtve, ali nema podataka o brojkama. Zna se da je samo u prvom naletu 16. i 17. aprila poginulo oko 1160 ljudi, a broj ranjenih nije poznat, kao ni broj poginulih u bombardovanju u julu i septembru.
Godine 1999, od 24. marta u 20 casova, NATO je poceo bombardovanje Beograda, Srbije i Crne Gore. U trenutku dok ovo pisem, bombardovanje jos uvek traje.
Ti, medjutim, sjas, i sad, kroz san moj tavni,
kroz bezbroj suza nasih, vecan, u mrak, i prah.
Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
ko nekad, da hladi tolikih samrtnicki dah.
Grlim jos jednom na Tvoj kamen strmi,
i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.
Sunce se radja u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
A kad i meni odbije cas stari sahat Tvoj,
to ime ce biti poslednji sapat moj.
Poezija: odlomci iz "Lamenta nad Beogradom" Milosa Crnjanskog,
pisanog 1956. u Cooden Beach-u.
Navodi su iz Istorije Beograda, tom 3, Prosveta 1974.
Sonja Petrovic
U Beogradu, 6. aprila 1999.
izvor : http://premaks.tripod.com/Bombing/bomb25.htm
|
