offline
- boksi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 7835
|
Dva dogadjaja su vrlo znacajna za razvoj elitne nemacke antiteroristicke jedinice GSG 9: tragedija na minhenskoj olimpijadi 1972. godine kada su arapski teroristi masakrirali izraelsku olimpijsku ekipu, sto je dovelo do stvaranja GSG9, i vatreno krstenje 1977. godine na aerodromu u Mogadisu (Somalija), kada je uspesno izvedena teska akcija oslobadjanja talaca iz otetog lufthanzinog vazduhoplova "erbas" sa imenom "Landshut".
GSG 9 je prakticno nastala iz Devete grupe, tada postojecih, jedinica BGS-bundesgrencsuc (Bundes Grenz Shutz) - Saveznih granicnih jedinica cije je sediste u mestu Hangelar koje je uzeto i za bazu GSG 9. Za komandanta je postavljen Ulrih K. Vegener, izuzetno energicni vojnik koji se u potpunosti posvetio izgradnji nove jedinice. U to vreme, sedamdesetih godina, nije se stedelo i cicijasilo sa novcem jer je to bilo doba eskalacije terorizma . Za antiteroristicku jedinicu morala su se naci sredstva. Savezni ministar Genser je tada odobrio prvih 6,3 miliona DEM za opremanje GSG 9. Vegener i njegovi pioniri su se obrazovali i obucavali i prakticno "krali" znanje po pitanju oruzja i taktike od drugih specijalnih jedinica, kao sto su SWAT iz Los Andjelesa, kod FBI iz Virdzinije, od "spesl forsiz" iz Fort Brega, SAS-a u britanskom Herfordu i od izraelskih padobranaca i komandosa.
Ekskluzivni liferant
Razvoj lakog automatskog oruzja kod firme "Heckler & Koch" iz Oberndorfa fizicki je vezan za nastajanje formacije GSG 9. Pocetkom sezdesetih je tim strucnjaka pod vodjstvom Tila Melera i njegovih asistenata Manfreda Giringa, Georga Zajdija i Helmuta Barojtera, koncipirao novi automatski pistolj baziran na mehanizmu bundesverove puske G3. Rezultovalo je oruzje MP 64 u kalibru 9 mm PARA, koje je u potpunosti ispitano do 1966. Bundesver u to vreme nije prihvatio novo oruzje, ali je ono primljeno kod Saveznih granicara (BGS) i Carine.
Tako je novo oruzje, nazvano MP 5 stiglo i u Hangelar i sudbinski biva vezano za GSG 9. U to vreme terenska policija je jos uvek raspolagala starim "Beretama" i nesto novijim "Valterima MPL".
Za takticke jurisne jedinice kao sto je GSG 9, MP 5 je bio osnovna "alatka", sto znaci da je mnogo koristen. Svaki vojnik je zaduzen jednim MP 5, koji u svakoj prilici nosi sa sobom i kojim su svi do perfekcije obuceni. Medjutim, takva permanentna upotreba naoruzanja dovodi do ispoljavanja nedostataka u eksplostaciji, koji inace ne bi bili uoceni kod uobicajenih skolskih gadjanja. Mane su otklanjane u hodu.
Prvi magacini su stvarali zastoje pri dopremanju metka, pa su 1976. godine uvedeni lucni sa 15, odnosno 30 metaka. Godinu dana pre toga, rucica zatvaraca je dobila novu formu, a od 1973. godine, svaki MP 5 izlazi iz fabrike opremljen integralnim okovima na gornjoj strani sanduka za vezu dnevne i nocne optike. Godinu dana kasnije prikazani su prototipovi besumnih automata MP 5SD, sa integralnim prigusivacem. Dve godine kasnije nastala je skracena verzija sa oznakom MP 5K. Iste godine je promovisan i preklopni kundak sa desne strane oruzja, a varijanta je zavedena u porodici MP 5 kao A3.
GSG 9 je od pocetka koristio verziju sa masivnim kundakom od plasticne mase, ali kasnije se preslo na metal. Tanki metalni prednji rukohvat je od 1978. zadebljan i oblozen plastikom (eksportna verzija). Uz to su isli i novi drzaci za lampu i laserski obelezivac. 1982. godine pojavila se verzija sa selektorom paljbe koji je nudio mogucnost izbora ogranicenog rafala od tri hica.
U potrazi za kvalitetnim rucnim oruzjem
Ni kratko oruzje jedinica GSG 9 nije bilo sjajno, jer je u pocetku nasledjeno od BGS, ciji je osnovni pistolj bio "Valter P1". Njegov ram od lake legure nije izdrzao probna gadjanja, jer je oruzje razvijeno za upotrebu od 5000 hitaca, a rekordi specijalnih jedinica se krecu i do 1000 hitaca iz 9 mm PARA u jednom danu! U skladistima BGS se naslo i nekoliko hiljada komada pistolja SIG model 210. To je vrlo elegantno i precizno oruzje, ali nazalost sa SA mehanizmom, jednorednim magacinom i problematicnim mehanizmom za njegovo izbacivanje u donjem delu rukohvata.
Drugo oruzje izabrao je Komandant Vegener, koji se odlucio za revolver i to "SMITH & Wesson Chieg Special M 36" kalibra .38 sa pet metaka. To nije bilo slucajno. Kompaktni revolver "tridesetosmica" je specijalcima na duznosti bio drugo oruzje, pored MP 5, ali u civilu oni su nastavljali da ga nose kao licno naoruzanje, gde su njegova kompaktnost i mala tezina dolazili do izrazaja. "Valter PPK"" je ispao iz igre, zbog incidenta u Londonu.
Prilikom atentata IRA-e pistolj je zakazao u rukama pripadnika SAS-a. Medjutim, mali .38 koji je izabran, pokazao se kao vrlo pouzdan. Puskari jedinice su svaki pojedini komad, brizljivo ispitali i doterali, posto je "Smit i Veson", sedamdesetih godina, pokazivao osetna variranja u kvalitetu, zahvaljujuci propustima zavrsne kontrole u fabrici.
Istovremeno sa revolverom, GSG 9 je uveo i pistolj "H&K" P 9S u kalibru 9 x 19 mm. To je oruzje sa bravljenjem, poligonalnom cevi i DA dejstvom, sto je u prvoj polovini sedamdesetih godina bilo najmodernije na trzistu. Specijalci su mogli da se opredele za ponudjeni revolver ili pistolj. Nekolicini pripadnika dozvoljeno je da i privatno nabavljeno oruzje nose kao sluzbeno. Tako su se u arsenalu u Hangelaru nasli proizvodi "Rugera" i "Kolta". Vecina sluzbenika se, ipak, odlucila za P 9S koji je kasnije postao popularan i kod specijalaca holandske zandarmerije.
Tridesetosmicu je nasledio M 19 Combat Magnum, tj. revolver .357 Magnum sa duzinom cevi od 63,5 i 100 mm. Naime, u toku akcije oslobadjanja talaca u Mogadisu ispoljile su se mane municije .38 Specijal. Prvi komandosi koji su u trenutku prodora u avion stajali na vrhu lestvica, imali su samo revolver u ruci. Jednog arapskog kidnapera pogodilo je vise zrna kalibra .38 Specijal ali on je i dalje uzvracao vatru. Nedovoljna probojna moc pokazala se takodje, kada su projektili .38 Specijal kojima je zasut terorista sakriven iza pilotskog sedista, zadrzani u ledjnom naslonu. Posle toga se umesto neefikasnog metka sa punom kosuljicom, koristio metak sa razdeljenom kosuljicom i oni sa upustenim vrhom. I P 9S je poceo da koristi "eksn" i "kvik-difens" dum-dum municiju.
Zestoka testiranja su ostavljala posledice na upotrebljeno naoruzanje. "Kombat magnumi" su se posle brojnih zestokih treninga kod GSG 9 rasklimali, pri brzoj vatri su izlazili iz koraka zbog skupljanja velike kolicine gustog barutnog dima u kucistu ispod kocnice burenceta. P9 je trpeo ostecenja u vidu prskotina na limenim delovima rukohvata i nije se dovoljno prigusivao povratak zatvaraca, pri vrlo brzoj paljbi.
U medjuvremenu su testirani "kandidati" za sledecu generaciju sluzbenih pistolja. Medju njima je i "H&K" pistolj PSP, koji je bio na testiranju kod GSG 9 od 1977. godine. Ali za vrame jedne vezbe, pripadniku jedinice je PSP, dok se spustao vitlom iz helikoptera, skliznuo iz ranca, pao na zemlju i opalio. Firma je tada hitno opremila pistolj posebnim osiguracima. Takodje, ni drzac magacina, smesten na dnu rukohvata nije se dokazao u svakodnevici te specijalne jedinice. On je kasnije zamenjen u korist dugmeta smestanog u korenu branika okidaca.
Osamdesetih je pistolj P 9S lagano ustupio mesto novom "H&K" pistolju koji je sa punim magacinom sa osam metaka tezio samo 950 grama. Tako je P&, kako je nazvan, postao standardno oruzje GSG 9. Pocetom devedesetih godina, ali zajedno sa austrijskim "Glokom 17" sa tzv. "sejf eksn" mehanizmom. Uvodjenje "Gloka" je islo sporo, ali je slucaj otmice broda "Akile Lauro": ubrzao proces. U prilog "Gloku" govorio je impresivan kapacitet magacina sa 18 metaka i tezina praznog oruzja od samo 670 grama. Kod "Gloka" je bilo vazno i ucesce plastike i specijalna zastita metalnih delova sto je davalo postojanost u odnosu na slanu vodu. Takva zastita je od znacaja za dejstva na moru, odnosno za specijalizovani pomorski esalon tzv. 2/GSG 9, koji dejstvuje u slucaju otmice brodova ili nezeljenih dogadjaja na morskim platformama za vadjenje nafte.
Prvi testovi su potvrdili "Glok" kao pouzdan, ali u toku ispitivanja prve serije bilo je nekih razocaranja. Plasticni magacini prve generacuje nisu izdrzali dugotrajno opterecenje pri treningu sa hiljadu ispaljenih metaka. Materijal se jako zagrevao, da su se magacini deformisali i prouzrokovali zastoje pri donosenju metka. Cevi su posle toga izgledale kao zardjale, jer se odvaljivao zastitni sloj koji je u ljuspicama izletao iz cevi pri pucanju. Taj nedostatak je kasnije ispravljen.
Budzet GSG 9 pokriva godisnju potrosnju od okruglo 1 milion raznih komada municije, od cega na 9 mm PARA otpada 400 000. U poslednje vreme je potrosnja opala, jer ljudstvo ima mnogo vise angazmana, pa manje vremena ostaje za trening. Nabavlja se i nova radio komunikaciona oprema za ostvarivanje konspirativne trostruke komunnikacije, novi laki panciri i video oprema. Ono sto se cini da nedostaje je jedna ozbiljna i spektakularna akcija oslobadjanja talaca. Najmodernija oprema se moze kupiti, ali motivacija, dobro ljudstvo i sefovi, ne. Oni se stvaraju i izgradjuju. Momentalno, ne zadovoljava brojnost ljudstva u Hangelaru, koje se osipa sto je uslovljeno stvarnoscu, to jest malim primanjima. To pitanje se otvoreno postavlja politicarima.
Specijalne antiteroristicke jedinice, obzirom na izuzetne situacije u kojima izvode svoje specificne zadatke, posebnu paznju poklanjaju izboru tzv. "dugog" naoruzanja (snajperske i automatske puske, automati, borbene sacmare i dr.), koje upotrebljavaju u akcijama.
Nemacka policijska antiteroristicka jedinica GSG 9 koristi pretezno "domace" naoruzanje izuzetnog kvaliteta, sto je, uostalom, u skladu sa visokim rejtingom koji nemacka industrija naoruzanja zauzima u svetu.
Dugo godina GSG 9 je za snajperska dejstva koristio "Heckler - Koch" poluautomatsku snajpersku pusku SG1, kalibra 7,62 mm NATO, koja u stvari predstavlja preuredjenu verziju bundesverove puske G3. SG1 se oprema standardnim optickim nisanom "Smit - Bender" uvecanja 6 x, sa parom nozica za stabilizaciju i posebno konstruisanim zatvaracem sa prigusenim zvukom kretanja. Pored ove koristila se i odlicna snajperska puska "Mauzer" Sp 66 sa rucnim repetiranjem zatvaraca u kalibru .308 Winchester (7,62 mm x 51), mase 6,2 kg.
Medjutim, stalno tragajuci za vecim kvalitetom i u obuci ljudstva i u naoruzanju i tehnici, GSG 9 se nije zadovoljio ovim snajperskim puskama, vec se krenulo u dalje traganje za boljim resenjima, i to zajednickim naporima sa timom konstruktora firme "Heckler - Koch". Tako je SG1, postepeno, po zeljama "zaposlenih" iz GSG 9, zamenjena sa 8 kg teskom snajperskom puskom PSG1. Ova puska uvedena je u upotrebu 1982. godine i jos uvek se uspesno koristi. To je, takodje, poluautomatska puska, sa cevi dugom 65 cm, bez kompenzatora na ustima cevi, sa pistoljskim rukohvatom i naslonom za saku, podesavajucim osloncem za rame (kundakom) i tronoznim stalkom za stabilizaciju i oslanjanje puske.
Oruzje na malom prostoru
Za vatrenu podrsku uveden je, pocetkom osamdesetih godina i laki puskomitraljez "Heckler - Koch" G8, u kalibru 7,62 mm, koji se moze puniti redenikom ili okvirom. I on predstavlja varijantu osnovnog modela G3, ali sa tezom cevi, opremljen nozicama i dnevnom ili nocnom optikom.
Obzirom da GSG 9 ne ogranicava oblast svog delovanja samo na siroke aerodromske prostore, vec situacija cesto zahteva izvodjenje akcije u naselju i zgradama, potrebno im je i jedno precizno automatsko oruzje za urbane sredine na distancama od stotinu metara. "Heckler - Koch" automat MP5 sa durbinom uvecanja 4 x, trebalo je da pokriva razdaljinu do 50 metara, jer preko toga se nije imalo poverenja u kalibar 9 mm PARA. Naime, iskustva prilikom gadjanja u pojacana automobilska vrata i u lake zastitne prsluke od kevlara, kakve cesto koriste kriminalci, pokazala su odredjene slabosti ovog kalibra.
Zato americki SWAT timovi vec godinama koriste automat "Colt" M16 sa municijom 5,56 x 45 mm (.223 Remington). Tako je i GSG 9 najpre eksperimentisao sa HK 33 i njegovom SG verzijom, ali se, ipak, 1993. godine odlucio za svajcarsku automatsku pusku SIG G550, kalibra 5,56 mm koja se u nemackoj Saveznoj granicnoj policiji (kojoj organizacijski pripada GSG 9) oznacava G-37. Karakteristicni detalj po kome se poznaje ovo zgodno, lagano i precizno automatsko oruzje su dva spojena, prozirna okvira sa po 30 metaka i nozice koje mogu da se montiraju po potrebi.
Za gadjanje ciljeva udaljenih preko 70 metara i zasticenih zaklonom upotrebljavaju se "teze" snajperske puske SR 100 firme ERMA iz Dahaua u mocnom kalibru .300 Winchester Magnum. Tako GSG 9 sada u svom bogatom arsenalu raspolaze sa preko 1200 komada raznog streljackog oruzja, medju kojima je i 2,6 kg tezak pistolj HK MZP1, kalibra 40 mm za izbacivanje granata i "sok bombi" sa suzavcem, dimom ili smesom za osvetljavanje.
Specijalni timovi
Za razvaljivanje vrata, sarnira, brava i prozora prilikom upada u objekat u kome su se zabarikadirali teroristi, koristi se poluautomatska sacmara HK 502, koja potice od poznate italijanske firme "Franki". Na ustima cevi ove puske moze da se montira tzv. "sot diverter", dodatak koji sluzi da oblikuje dijagram rasturanja sacme (poprecni ili uzduzni duguljasti oblik), sto je veoma korisno u borbi protiv kriminalaca koji se okruzuju specijalno obucenim borbenim psima.
Pored ovog naoruzanja, za one izuzetno teske situacije, u skladistu GSG 9 u njihovoj centrali u Hagelaru drze se i rucni raketni protivoklopni bacaci "armbrust" kalibra 67 mm kao i druga sredstva obelezena kao "tajna".
Zanimljivo je, inace, da budzet GSG 9 pokriva godisnju potrosnju od okruglo 1 milion raznih komada municije, od cega na 9 mm PARA otpada skoro 400 hiljada. Procenjuje se da je ukupno brojno stanje GSG oko 200 ljudi, podeljenih u pet borbenih (udarnih) grupa sa po 30 ljudi u svakoj, ali se najcesce primenjuje dejstvovanje u malim timovima od 4 - 5 specijalaca. Svaka udarna grupa ima komandni deo i borbene celije jacine 5 ljudi.
Svaki od ovih timova ima komandira, "bombasa" (naoruzan bacacem bombi i automatom), "pokrivaca" (snajper), "obelezivaca" (snajper ili borbena sacmara) i "strelca" (automatsko naoruzanje). U situacijama sa otetim taocima, "pokrivac" i "obelezivac" pruzaju vatrenu i snajpersku podrsku udarnom paru. Jedan od dvojice snjaperista je po pravilu opremljen poluautomatskom PSG1, a drugi sa "Mauzerom" i dvogledom, ukoliko treba da "navodi" kolegu. Komandir tima koordinira akciju i prenosi instrukcije od komandira grupe.
Slicno kao i kod britanskog SAS-a, grupe u sastavu GSG 9 podeljene su po odredjenim specijalnostima: za vazdusnodesantne i padobranske operacije, za ronilacke akcije i dejstva na vodi i pod vodom, grupa za veracke akcije i intervenciju u visokoplaninskim i sneznim uslovima i grupa za brze intervencije opremljena terenskim i borbenim vozilima i helikopterima.
http://ludaslina.blogger.ba/arhiva/2007/05/06/898284
|