offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11154
- Gde živiš: Banja Luka
|
@.....
Pretrazio sam sam forum i ne nadjoh temu u kojoj su u taktickom smislu precizirani zadaci, namena i nacela borbenih dejstava padobranskih jedinica.
Mislim da ce ova tema biti zanimljiva svima onima koji zele da saznaju nesto vise o padobranskim jedinicama.
_Namena padobranskih jedinica
Padobranske jedinice su specijalno obucene i opremljene, a njihova organizacija, naoruzanje i oprema, kao i nacin prevozenja prilagodjeni su borbenim dejstvima u pozadini neprijatelja. Izuzetno, padobranske jedinice se mogu upotrebiti za izvrsenje zadataka na fronti i u sopstvenoj pozadini.
Pored ove (osnovne) namene, padobranske jedinice mogu da vrse i snabdevanje sopstvenih jedinica na frontu iz vazduha. Ovo snabdevanje vrsi specijalno obuceno ljudstvo iz sastava padobranske jedinice.
Padobranske jedinice, pre svega, svoje zadatke izvrsavaju samostalno, a ponekad i u sadajstvu sa jedinicama na frontu. U izvrsenju borbenih zadataka potcinjene su nekoj operativno-taktickoj komandi.
Prevozenje padobranskih jedinica u rejon izvrsenja borbenog zadatka vrsi se avionima i helikopterima. Sam nacin prevozenja ukazuje da im je uloga da brzim pokretom i vatrenim dejstvom iznenade neprijatelja u njegovoj pozadini i time, posredno ili neposredno, obezbede dejstva vlastitih snaga na frontu i omoguce im da brze i sa manje zrtava izvrse borbeni zadatak.
_Zadaci i objekti dejstva padobranskih jedinica
U operativno-taktickim ili diverzantskim desantima padobranske jedinice izvrsavaju sledece zadatke:
* Napad na aerodrome, helidrome i unistenje objekata i opreme na njima.
* Napad na centre veze i unistenje njihovih elemenata.
* Napad na skladista ABH sredstava i skladista UBS u cilju njihovog unistenja.
* Napad na polozaje raketnih jedinica u cilju unistenja stanica za vodjenje raketa, radarskih sredstava i raketnih rampi.
* Unistenje objekata na komunikacijama.
* Unistenje skladista, prvenstveno za vojne potrebe i raznih privrednih objekata
* Izvidjanje i diverzije na razne objekte i licnosti u pozadini neprijatelja, kao i propagandna delatnost.
* Zauzimanje i drzanje objekta u neprijateljskom borbenom poretku ili u pozadini. Objekat drze dok ne dodje do spajanja sa sopstvenim snagama s fronta.
Izvor: Radna beleznica
U sledecem post-u cu obraditi nacela borbenih dejstava.
Dopuna: 14 Jun 2007 18:26
@.....
_Borbena dejstva padobranskih jedinica
Napad je osnovni vid borbenih dejstava padobranaca. Odmah po prizemljennju, koristeci iznenadjenje i uz podrsku jurisne avijacije, padobranci brzim i energicnim napadom razbijaju i unistavaju neprijatelja pre nego sto on uspe da se organizovano suprotstavi.
Svi zadaci u pozadini neprijatelja izvrsavaju se iskljucivo napadom i manevrom, jer su padobranske jedinice do izvesne mere inferiorne u oklopu i vatrenoj podrsci.
Napadna dejstva padobranskih jedinica nisu identicna napadnim dejstvima jedinica KoV iako se organizacija dejstva izvodi po istim pricipima. Padobranske jedinice vode borbu u specificnim uslovima, na relativno velikoj prostotiji bez jedinstvenog fronta u ogranicenom vremenu i sa ogranicenim sredstvima vatrene podrske. Dejstva padobranaca usmerena su prema odredjenom objektu i u taktickom smislu predstavljaju jednu celinu. Grupisanje snaga posle iskrcavanja se vrsi po objektima dejstva ili po pravcu pri cemu je ideja manevra uvek jasno izrazena.
Faza nastupanja obuhvata savladjivanje prostora od mesta iskrcavanja do objekta napada. Taj prostor je razlicit po velicini i zavisi od jacine padobranske jedinice, doba dana i meteo situacije. Najpovoljnije je da se iskrcavanje izvrsi na sam objekat napada ili u neposrednoj blizini. Najpovoljnije po padobransku jedinicu bi bilo da se prethodno neutralise odbrana objekta, a potom da usledi iskrcavanje.
Padobranska jedinica kao celina dobija blizi i sledeci zadatak. Blizi zadatak se izvrsava u veoma ogranicenom vremenu i to obavezno pre no sto pristignu rezerve protivnika. Posto ovlada objektom, padobranska jedinica izvodi manevar u naredni rejon u cilju izvrsenja sledeceg zadatka ili odlazi u rejon zbora ukoliko je tako naredjeno.
Odbrana se primenjuje samo u nuzdi i to samo ako je u pitanju drzanje neke komunikacije, klanca, prevoja ili nekog drugog objekta, ali samo do dolaska sopstvenih trupa sa fronta.
Organizacija i izvodjenje odbrambenih dejstava ne razlikuje se od organizacije u jedinicama KoV, ali ta odbrana ima svoje specificnosti, kao: u vecini slucajeva je kruzna, vece je rastresitosti, s manje mogucnosti za inzenjerijsko uredjenje, sa vrlo oskudnom vatrenom podrskom. Zbog toga odbrana padobranskih jedinica zahteva vecu podrsku iz vazduha, kao i takticku najblizih prijateljskih jedinica.
Dejstva padobranskih jedinica su kratkotrajna i vremenski ogranicena, ali se zato u punoj meri koristi iznenadjenje, zemljiste, prirodne prepreke, noc, slozeni meteo uslovi i narocito drska dejstva u cilju izvrsenja postavljenog zadatka.
Izvor: Iz radne beleznice
Dopuna: 15 Jun 2007 12:25
@.....
Priprema padobranskog desanta
Priprema padobranske jedinice za izvodjenje desanta pocinje od prijema borbenog naredjenja, a izvodi se kroz prethodnu i izvrsnu pripremu.
*Prethodna priprema obuhvata:
_Proucavanje i shvatanje zadatka
_Izdavanje potrebnih naredjenja
_Pripremu padobranske i ostale borbene opreme
_Lekarski pregled ljudstva
_Popunu jedinice materijalnim i borbenim sredstvima
_Izvodjenje vezbe na padobranskom poligonu ili rejonu koji je slican rejonu gde ce se izvoditi borbena dejstva vezana za zadatak.
*Izvrsna priprema obuhvata:
_Upoznavanje sa izmenama ili dopunama zadatka
_Podelu ljudstva po grupama i vazduhoplovima
_Uzimanje i pripremu opreme
_Podesavanje i pregled padobranske i borbene opreme
_Odvodjenje grupa do vazduhoplova i ukrcavanje
Izbor sireg rejona padobranskog desanta vrsi k-dant operativno-strategijske grupacije koji je i naredio desantiranje. Rejon mora biti dovoljno velik, bez vodenih prepreka, bez visokih suma, dalekovoda, gradjevinskih i drugih prepreka.
Pri izvodjenju operativno-taktickih zdruzenih vezbi i skolsko-trenaznih skokova, u rejon iskakanja upucuje se ekipa koju sacinjavaju: oficir za navodjenje, lekar, meteorolog i ljudstvo za opsluzivanje sa sredstvima za vezu (radio vezu).
K-dant padobranske jedinice koja ce vrsiti desantiranje blagovremeno sastavlja plan prevozenja sa k-dirom transportne eskadrile. Ovoj pripremi plana prevozenja prisustvuje i predstavnik borbene avijacije koja vrsi borbeno obezbedjenje vazdusnog desanta kako bi se upoznao sa vremenom pocetka ukrcavanja i poletanja sa ukrcnog rejona, mars-rutom i profilom leta, borbenim poretkom transportne jedinice na mars-ruti, iskrcnim rejonom i vremenom iskrcavanja, kao i mars-rutom i profilom leta transportne jedinice u povratku.
Izvor:Iz opste taktike i radne beleznice
U sledecem post-u bice obradjene specificnosti izvodjenja skokova u posebnim uslovima i prikupljanje u borbeni poredak posle skoka.
Dopuna: 15 Jun 2007 15:12
@.....
Kada k-dant padobranske jedinice primi izvestaj o spremnosti za ukrcavanje u vazduhoplove, zahteva od meteorologa da izlozi prognozu vremena na mars-ruti i u rejonu izvrsenja skokova. Na osnovu podataka prognoze vrsi se proracun skoka. Pravilom skakanja propisan je meteoroloski minimum za sve kategorije osposobljenosti padobranaca.
Proracun skoka se vrsi prema jednacini:
L=HB/V
Gde je:
L___linearni zanos padobranca izrazen u metrima
H___visina skoka u metrima
B___brzina vetra u m/s
V___vertikalna brzina propadanja padobranca u m/s
_Specificnosti izvodjenja skokova u posebnim uslovima
1) Skokovi sa povecanim opterecenjem.
Kod ovakvih skokova padobranac vodi racuna o pravilnosti odvajanja od letelice da ne bi doslo do prevrtanja. Posle otvaranja padobrana kontrolise ispravnost opreme.
Ako je predvidjeno, ili se ukaze potreba za otvaranjem vatre u toku spustannja (propadanja), padobranac otvara vatru samostalno vodeci racuna da se neko od ucesnika skoka ne nalazi na liniji vatre. Na visini 150-200m prekida vatru, otpusta kontejner sa teretom i priprema se za prizemljenje.
2)Skokovi nocu.
Izvodjenje skokova nocu zahteva posebnu paznju, tacnost i preciznost u postupcima, sposobnost u orjentaciji. Zbog toga se nocni skokovi smatraju najslozenijom vrstom padobranskih skokova. Najslozenije je, u nocnim uslovima, odrediti pravac linearnog zanosa i trenutak prizemljenja. Takodje je slozena orjentacija, a posebno ako se ne postavljaju svetlosni znaci na zemlji.
Da bi se orjentisao nocu, posle otvaranja padobrana, padobranac osmatra zonu prizemljenja i pronalazi karakteristicne orjentire. Kao orjentiri mogu da posluze svetla najblizeg naselja, vatre,odsjaj vodene povrsine,konture sume. Posto se orjentise, odredjuje pravac zanosa, okrece lice niz vetar i zauzima polozaj za prizemljenje strpljivo cekajuci dodir sa zemljom. Gadno...a? 
Trenutak dodira sa zemljom se ne sme odredjivati po svetlima ili drugim orjentirima, jer se zemlja gotovo ne vidi pa osecaj priblizavanja zemlji moze da prevari.
3)Skokovi zimi
Zbog sneznog pokrivaca otezana je orjentacija, dok je izvodjenje skokova slozenije iz sledecih razloga: zemlja je smrznuta a snezni pokrivac razlicite debljine daje lazni izgled "ravnog tla", niske temperature negativno uticu na ljude jer mogu prouzrokovati smrzavanje nezasticenih delova tela, zimska odeca smanjuje slobodu pokreta padobranca a posebno pri skoku sa povecanim opterecenjem, brze promene meteo situzacije (vidljivost, brzina vetra,padavine) cesce su nego leti sto usloznjava organizaciju i izvodjenja padobranskog desanta.
4) Skokovi u vodu
Ova tehnika skoka je slozenija od skoka na kopno i od padobranca zahteva hladnokrvnost i vecu vestinu, a posebno pri skoku sa oruzjem i povecanim opterecenjem. Spasilacka oprema (pojas, camac) povecavaju opterecenje padobranca i zahteva dodatne radnje i postupke kao:
_dublje sedenja na sedisnim kaisima
_oslobadjanje od sistema veza treba poceti na visini oko 200m
_premestanje rezervnog padobrana na ledja
_naduvavanje pojasa za spasavanje
5) Skokovi na prepreke
Pri izvrsenju skokova, padobranac moze da se nadje iznad sume, zgrada, dalekovoda i iznad drugih prepreka na zemlji. Zbog toga mora da zna osnovna pravila i postupke za slicaj spustanja na prepreke. U svakom slucaju padobranac treba da pokusa izbeci prepreku klizanjem.
Pri spuatanju na sumu pri visini oko 100m okrece se licem niz vetar i na prepreku ide celim stopalom, a lice i oci pokriva rukama.
Pri spustanju na zgradu mora ranije da se pripremi za oslobadjanje od sistema veza u momentu prizemljenja na krov zgrade. Ako se zgrada dodirne blizu ivice krova, ne dozvoljava gasenje kupole, protrcava na ivicu i nastavlja skok prema zemlji.
Pri spustanju na tel. zice ili visokonaponske vodove padobranac nastoji da se stopalima odbaci od zice cuvajuci glavu i lice od moguceg udara u stub ili zicu.
Izvor: Padobranski prirucnik
Citat:PS - cezar, s obzirom da smo dotakli i temu koja ima veze sa padobranskim jedinicama (desantiranje) promenio sam naslov - RJ
|
