|
Evo ja imam jednu dogodovstinu iz Bileca. Podjemo moja sadasnja supruga i ja, negde pocetkom 80-tih u posetu nasem drugu D.D. u Bileca.Klackali smo se celu noc da bi stigli ujuto, jer bili su bas isto, prvomajski praznici.Na putu do kasarne, mimoidje nas jedan oficir sto bi se reklo, pod konac.Plavi mantil, sapka,akn tasna, stucovani brkovi. Verovatno je svratio da kupi cigare i novine, pa smo mi pre njega stigli na ulaz u kasarnu.Tamo nas doceka, dezurni, i ne bas ljubazno. Kazemo da smo stigli iz Beograda i da zelimo da posetimo druga. A ovaj odbrusi: Ne moze, niko van, drug Pukovnik Spehar jos nije stigao. U to eto i oficira, onog pod konac. Dobro jutro, salutira, vojnik.Druze pukovnice stanje redovno. Ovaj samo mahnu rukom i okrenu se prema nama. Vidim, kaze on tek ste doputovali, kod koga?.Mi mu sve objasnimo, i nas drug se stvori na kapiji brzinom munje. Kako nam je kasnije pricao u Bilecu je bilo pakleno. Ali eto jedan lep i kulturan gospodin, Pukovnik Spehar,ucinio je da i ovo putesestvije i dan danas pamtim.
|
