|
Poslao: 28 Sep 2011 14:40
|
offline
- Levčanin
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2010
- Poruke: 1708
- Gde živiš: Srbija, Levač
|
o tome pričam...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2011 19:46
|
offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 609
|
БУКУРЕШТ – Француска подржава антиракетни штит, изјавио је данас шеф француске делегације на заседању Парламентарне скупштине НАТО у Букурешту Лоик Бувар, док је јучерашња изјава посланика Жан-Мишела Бушрона против тог система његов лични став.
Француски посланик из редова социјалиста Жан Мишел Бушрон оценио је јуче као неефикасан и непотребан антиракетни систем чији ће елементи бити постављени и у румунској ваздухопловној бази Девеселу.
Бушрон је навео да тај антиракетни систем може да пресретне само четвртину испаљених класичних ракета. Према његовим речима, у околностима економске кризе, новчана средства могла би се уложити у друга војна средства са већим борбеним капацитетом.
Посланик Бувар је изјавио данас агенцији Медиафакс да то што је рекао Бушрон представља његово лично мишљење и „не ангажује став француске делегације, нити оријентацију спољне и одбрамбене политике Француске, о којој одлучује председник Никола Саркози”.
Руски посланик Бато Зхамбалнимбуев је данас поставио питање зашто НАТО и његови лидери не прихватају предлог Русије у вези са заједничком антиракетном одбраном која би осигурала заштиту земаља НАТО, Европе и Русије.
Представник Румуније у НАТО, амбасадор Сорин Дукару је на то одговорио да предлог Русије о интегрисаном антиракетном систему НАТО-Русија има проблема око одговорности са обе стране.
„Не верујем да би Русија пренела одговорност заштите сопствене територије НАТО-у или ма коме другом, нити Алијанса може трансферисати одговорност за одбрану дела своје територије другом ентитету, односно Русији”, рекао је Дукару.
Он је прецизирао да се у овој етапи ради на стратешком партнерству НАТО-Русија, али се не ради о алијанси јер Русија није чланица НАТО-а.
Представници Русије су и јуче критиковали систем антиракетног штита и тражили гаранције да тај систем није уперен против њихове земље. Румунски званичници одговорили су да се не ради о борбеном, већ о одбрамбеном систему који никога не угрожава.
На данашњем заседању у оквиру тематских комитета Парламентарне скупштине НАТО предложена је резолуција у којој парламентарци траже да земље чланице НАТО не смањују своје буџете за одбрану како не би угрозиле националну и међународну безбедност.
Резолуција упозорава Европу да може изгубити „стратешки значај” ако не настави да улаже у фондове за одбрану.
Резолуција је сутра на гласању на пленарном завршном заседању парламентараца НАТО.
(Бета)
http://www.nspm.rs/hronika/francuska-podrzava-anti.....rotiv.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2011 18:18
|
offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1462
|
Napisano: 19 Okt 2011 14:42
На преговорима Москве и Вашингтона о проблему ЕвроПРО изгледа да се појавио прогрес. САД су спремне да писмено потврде да систем ПРО неће бити усмерен на Русију. Са таквом мал те не сензационалном изјавом иступила је заменик државног секретара САД Елен Таушер. Истина, одмах се појавила ограда — Американци не желе да потписују правно обавезујући документ, који би, несумњиво, уклонио напетост у билатералним односима.
Москва већ неколико година тражи од САД гаранције да амерички систем ПРО, чији елементи ће бити постављени у Шпанији, Румунији, Турској и Бугарској, није усмерен против Русије. И ево парадокса: Вашингтон, на речима уверавајући да ракете неће бити усмерене у страну Русије, сваки пут одбија да потврди на папиру своја уверавања. И сада су Американци изгледа спремни на уступке. Ево шта је изјавла заменик државног секретара САД за контролу наоружања и међународну безбедност Елен Таушер.
Систем ПРО који правимо у Европи није усмерен против Русије. Говорили смо о томе и јавно, и у приватним разговорима на разним нивоима. Спремни смо да то дамо у писменом виду. Као пуноправни парнтери у ПРО ми бисмо сарађивали у борби против опасности које потичу ван граница Европе, а не једне од других.
Истовремено Елен Таушер је признала да систем ПРО у Европи не поседује техничке могућности да се супротстави руским нуклеарним снагама. Али такав задатак се не поставља, поново уверава она.
Уз сву привидну сензационалност ове изјаве, то се не сме сматрати победом Москве. Вашингтон и даље не жели да пружи правно обавезујуће гаранције. Управо зато у мају на самиту у Довилу осујећено је потписивање изјава председника Дмитрија Медведева и Барака Обаме. Сада је Елен Таушер предложила да се потпише известан документ на нивоу заменика министара иностраних послова. Али такав документ, очигледно, нема велику вредност. И ништа неће омести САД да у потребном тренутку једноставно преусмере ракете у страну Русије, говори Константин Сивков, заменик потпредседника Академије геополитичких истраживања.
Треба јасно схватати да је то све само опипавање терена и могућа оцена реакције Русије на ову изјаву. Фактички, Елен Таушер је само рекла о могућим намерама Вашингтона. Ипак и оне не предвиђају никакве правне гаранције Русији.
Између осталог, многи експерти сматрају овај корак Американаца позитивним сигналом. Москва и Вашингтон добијају могућност да изађу из ћорсокака, где су се нашли после једностраних дејстава САД. Оне су, да подсетимо, не узимајући у обзир мишељење Москве, договориле да разместе елементе своје ПРО у Турској, Шпанији и Румунији. Сада, уверен је директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев, постоји шанса да се успостави нормалан дијалог и сарадња.
Пружање писмених гаранција биће не само велики корак, већ ће доприносити и изналажењу нових расплета. Сада се разматра читав низ иницијатива америчке стране. Између осталог, реч је о стварању два заједничка центра. Један центар, где ће се вршити размена информација — виртуална. Други центар уз учешће војника две земље управљаће ударним елементима. Осим тога разматра се потписивање споразума о размени одбрамбених технологија, што такође може да има пробојни карактер.
Између осталог, за сада нема правних параметара заједничке сарадње у области ПРО и Москва је припремила свој одговор на дејства Вашингтона. Министарство одбране је објавио формирање прве бригаде наоружане најновијим оперативно-тактичким ракетним комплексима Искандер-М. Део њих је већ размештен у граду Луга Лењинградске области. Ове ракете су у стању да неутралишу елементе америчке ПРО.
http://serbian.ruvr.ru/2011/10/19/58988363.html
Dopuna: 19 Okt 2011 14:43
САД су предложиле Русији да прати испитивања система противракетне одбране (ПРО) у Европи како би се уверила да његово постављање није никаква претња. Шеф агенције за ПРО Патрик О'Рејли је рекао да Русија може добити податке о ракетама пресретачима из система користећи властите радаре. Истакао је да су ракете типа SM3 које се користе „мале“ и технички се не могу употребљавати за пресретање стратешких ракета које се лансирају са територије Русије. Раније, 18. октобра заменица државног секретара САД за контролу наоружања Елен Таушер је рекла да су САД спремне да Москви пруже писмене потврде које сведоче да систем противракетне одбране који се поставља у Европи није усмерен против Русије. Таушерова је овом приликом потврдила ранији став Вашингтона према коме САД нису спремне да потпишу правно обавезујуће документе и не пристају на било каква ограничења система ПРО који је у изградњи.
http://serbian.ruvr.ru/2011/10/19/58980248.html
Dopuna: 19 Okt 2011 18:18
ево и одговора Москве
Предлог Вашингтона да писмено увери Москву у то да амерички систем ПРО у Европи није усмерен против Русије представља корак у исправном правцу. Ово је у среду изјавио за Новости шеф комитета Државне думе РФ за међународне послове Константин Косачов. Јуче је заменик државног секретара САД Елен Тошер у свом иступању у Вашингтону истакла да је администрација председника САД спремна да фиксира на папиру чињеницу да ЕвроПРО није усмерена против РФ, мада не може да да никакве правно обавезујуће гаранције. По мишљењу Косачова, то је корак у исправном правцу, мада недовољан, зато што се писмене декларације разликују од правних обавеза тиме што се могу лако дати, а затим исто тако лако повући. Правно обавезујући документи су добри по томе што се власти мењају, а обавезе остају, додао је руски парламентарац.
http://serbian.ruvr.ru/2011/10/19/58990255.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2011 20:46
|
offline
- Levčanin
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2010
- Poruke: 1708
- Gde živiš: Srbija, Levač
|
^ Beše jednom davno u prošlom veku, premijer jedne velike države gosp. Čemberlen, mahao papirićem na kome je uz potpis kancelara Nemačke Adolfa H. stojalo da Nemačka nema teritorijalne pretenzije... Ponavljam, sa sve potpisom i pečatom 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2011 16:35
|
offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 609
|
SAD: Smanjenje budžeta ugrožava antiraketni štit?
Komentara 2 .2. ..Američki Kongres moraće do sledeće sedmice da usaglasi planove za smanjenje budžetskog deficita za 1.200 milijardi dolara, što bi u velikoj meri moglo da se odrazi i na planove za postavljanje antiraketnog štita u Evropi.
(Pre)malo para za američlu vojsku?!Ako o tome ne bude postignut dogovor do isteka roka u sredu, novi zakon predviđa automatsko smanjenje troškova federalnim vlastima, uključujući tu i budžet za vojsku.
Iako se ne zna šta bi sve moglo da bude obuhvaćeno smanjenjem vojnog budžeta, malo je verovatno da bi vrlo skup program postavljanja antiraketnog štita u Evropi bio izuzet od štednje.
Američki zvaničnici su potrebu postavljanja antiraketnog šita u Evropi do sada pravdali time da na taj način žele da spreče potencijalne napade iz Irana na saveznike u Evropi.
Ministar odbrane Leon Paneta već je upozorio da bi projekat izgradnje evropskog antiraketnog štita mogao da bude ugrožen ako specijalni pregovarački panel, poznat kao Superkomitet, ne uspe da postigne dogovor o budžetu.
Da bi se to postiglo, kongresmeni koji čine taj panel moraće da u narednih nekoliko dana prevaziđu sve razlike i postignu dogovor do srede, kada ističe rok. Superkomitet čine po šest kongresmena iz redova demokrata i republikanaca.
Smanjenje troškova u vojsci moglo bi da utiče najviše na mornaricu, ali se ne očekuje značajnije smanjivanje američkog vojnog prisustva u Evropi koje je ionako već redukovano posle Hladnog rata. SAD su do 1989. u Evropi imale 200.000 vojnika, a sada imaju nešto više od 40.000.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/180904/SAD-.....ketni-stit
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
.
