offline
- Pridružio: 25 Maj 2005
- Poruke: 1298
- Gde živiš: u rovu na prvoj liniji
|
Laka meta - cela planeta
Prema pisanju beogradskog lista "Vecernje novosti", pridev "nuklearna sila" danas nosi pet zemalja. Clanice takozvanog nuklearnog kluba - Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina - latentna su pretnja za 6,5 milijardi ljudi na planeti.
Koliko Rusija i SAD zaista imaju atomskih bojevih glava, znaju samo njihova rukovodstva. Ruski generali ne vole da se "hvale", pa eksperti mogu samo da nagadjaju ali zanimljivo je da ruski listovi najvesce objavljuju podatke koje daju americki analiticari.
Ako je verovati njima, Rusija ima najveci atomski arsenal na svetu – oko 16.000 bojevih glava. SAD, navodno, imaju 10.300. Kako bilo da bilo, najprecizniji odgovor na pitanje koliko nuklearnog naoruzanja imaju ove dve svetske sile glasi: sasvim dovoljno da uniste celu planetu.
Broj nuklearnih bojevih glava ne govori o pravoj atomskoj moci jedne zemlje. Rakete koje ih nose su, naime, "kvarljiva roba". Imaju rok upotrebe, pa posle odredjenog broja godina moraju da se "podmlade". Zato, kad se najvisi ruski i americki politicari dogovaraju o smanjenju broja raketa i atomskih glava, oni najmanje pokazuju samo svoje mirotvorstvo. U sustini, zele da se rese "starog, opasnog gvozdja".
Odrzavanje atomskih arsenala prilicno je skupo, pa je logicno sto Moskva i Vasington zele da zarade politicke poene na medjunarodnoj sceni, ali istovremeno i da se rese jednog dela zastarelih raketa. U tom kontekstu su i price i dogovori dvojice predsednika, Dzordza Busa i Vladimira Putina, iz kojih je proizasao i Sporazum o smanjenju strateskog ofanzivnog naoruzanja.
Prema ovom dokumentu, do 2012. godine, broj atomskih glava na strateskim raketama treba da se smanji na raspon od 1.700 do 2.200. Hladni rat je istorija, ali je budzet SAD za nuklearno naoruzanje, prema saznanjima iz Vasingtona, od sredine devedesetih godina proslog veka vise nego udvostrucen: dostize oko sest i po milijardi dolara godisnje.
Jos je Klintonova administracija pocela da povecava sledovanje za nuklearne laboratorije u Livermoru, Los Alamasou i Sandiji, zarad odrzavanja starih bojevih glava. Dzordz Bus sada zahteva 30 milijardi dolara za period do 2008. godine, namenjenih modernizaciji, razvoju i proizvodnji nuklearnih bombi i bojevih glava. Predvidja se da ce SAD godisnje da prave vise od sto bojevih glava.
Domet americkog nuklearnog arsenala je svaka tacka na planeti. Mada sistemi bazirani na zemlji imaju domet do deset hiljada kilometara, podmornice dobacuju i 12.000 kilometara u kopno. Najveca koncentracija podmornica je u Pacifiku, glave su sada usmerene prema Kini i Severnoj Koreji.
Tokom hladnog rata, Amerika je izvela vise od hiljadu nuklearnih proba.
Predmet debate zvanicnika SAD nije da li treba i dalje da se ide ovim putem. On je sasvim druge prirode: da li da razvijaju samo novo nuklearno oruzje, koje je primerenije modernim ratovima ili da, uz to novo, i staro ucine upotrebljivijim.
Pretpostavlja se da Francuska ima 350 aktivnih nuklearnih glava, sto je, posle Rusije, SAD i Kine (400 bojevih glava), svrstava na cetvrto mesto u svetu. Ova drzava je tako najjaca zapadnoevropska nuklearna sila, ispred Velike Britanije. Po broju nuklearnih proba, Francuska je sa 210 na trecem mestu, odmah iza SAD (1.057) i Rusije, to jest, SSSR (715), a ispred Kine (46).
U junu 1995. godine, francuski predsednik Zak Sirak je, u kontekstu ogranicenja nuklearnog naoruzanja u svetu, odobrio sprovodjenje poslednje francuske kampanje nuklearnih proba u Pacifiku, u cilju "dopune naucnih i tehnickih podataka, pre definitivnog prelaska na simulacije". Francuske nuklearne probe prestale su 27. januara 1996. godine.
Nuklearno oruzje testirale su i Indija, Pakistan i Severna Koreja. Prve dve zemlje nisu potpisale Sporazum o nesirenju nuklearnog naoruzanja. Severna Koreja oficijelno priznaje da ima nuklearno naoruzanje, ali s obzirom na to da ga nikada nije isprobala, njen konacni status nije poznat. Prema najnovijim procenama, mogla bi da ima najvise 18 nuklearnih bojevih glava.
"Osumnjiceni" za posedovanje ili pripremanje takvog naoruzanja i tajnog nuklearnog programa su Izrael i Iran. Izrael nijednog trenutka nije priznao niti opovrgao te sumnje, a ima izvestaja prema kojima ova zemlja raspolaze sa vise od sto nuklearnih bojevih glava. Juzna Afrika je nekada bila u "nuklearnom klubu" ali je, u medjuvremenu, unistila arsenal. Ukrajina, Belorusija i Kazahstan su se u nuklearnom drustvu nasle kao naslednice nekadasnjeg SSSR. Sa oko 5.000 nuklearnih bojevih glava, koje je stekla 1991. godine, zajedno sa nezavisnoscu, Ukrajina bi danas imala po velicini treci u svetu nuklearni arsenal. Pet godina kasnije ona je, medjutim, bojeve glave vratila Rusiji. Procenjuje se da joj je preostalo nekoliko stotina bojevih glava, ali i da je tako, one su verovatno tehnicki manjkave, nisu razmestene, pa samim tim nisu ni realni deo ukrajinskog odbrambenog paketa. Za Kazahstan vazi ista prica, uz razliku u broju bojevih glava, kojih je bilo 1.400, kao i za Belorusiju koja je nekada imala 80 bojevih glava.
U "najblazoj" kategoriji su zemlje koje formalno imaju nuklearne programe. To su Argentina, Australija, Brazil, Egipat, Irak, Libija, Poljska, Rumunija, Juzna Koreja, Svedska, Svajcarska i Tajvan. Na ovom spisku ostale su, u svetskim evidencijama, nacisticka Nemacka i imperijalni Japan u vreme Drugog svetskog rata.
U kategoriju "ostale nuklearno sposobne drzave" svrstane su Kanada, Japan, Italija, Litvanija, Holandija i Saudijska Arabija.
Eksperti tvrde da je svaka industrijski razvijena zemlja, tehnicki u stanju da razvije nuklearno oruzje za samo nekoliko godina od trenutka kad donese takvu odluku.
Nacije koje vec imaju nuklearnu tehnologiju mogu takav cilj da ostvare u roku od godinu, dve, ili cak nekoliko meseci i nedelja. Ovih sest navedenih drzava imaju, dakle, tehnicku moc da u najkracem roku udju u "Nuklearni klub". Politicka volja i konkretna odluka, ovom prilikom, nisu imale uticaja. Svih sest pomenutih zemalja potpisalo je Sporazum o nesirenju nuklearnog naoruzanja.
NA OROZU PET HILjADA GLAVA
Procenjuje se da Amerika - kao jedna od pet priznatih nuklearnih sila prema Sporazumu o nesirenju oruzja za masovno unistenje - ima vise od 10.000 nuklearnih bojevih glava, od kojih je oko polovine u svakom momentu spremno za upotrebu.
Prema Izvestaju Inicijative za nuklearnu pretnju, od americkih 4.530 "strateskih" bojevih glava, 1.150 ih je locirano na sistemima na kopnu, 1.050 na bombarderima B-52 i B-2, a 2.016 u podmornicama.
BUDA KOJI SE SMESI
Indija ima od 60 do 90 atomskih bojevih glava. Jedna od raketa, stacionirana na severu drzave, moze da dosegne pakistansku prestonicu Islamabad za manje od tri minuta od lansiranja. Test pod imenom "Buda koji se smesi", Indija je sprovela 1974. godine.
Pakistan, kako se pretpostavlja, ima otprilike istu kolicinu nuklearnog naoruzanja kao Indija. Ono koje je rasporedjeno u blizini pogranicnog grada Lahorea, moglo bi da razori Nju Delhi za manje od cetiri minuta.
"SATANA" MOZE DA IZLETI
Na interkontinentalnim balistickim raketama, poznatijim pod nazivima "satana", "vojvoda", "skalpel", "topolj M", Rusija ima 1.746 atomskih bojevih glava. Na podmornicama ih je 1.576, dok najmanje imaju na takozvanim krilatim raketama, 790. Domet interkontinentalnih raketa je od 9.000 do 11.000 kilometara. Rakete lansirane sa podmornica lete od 6.500 do 9.000 kilometara. Ruski strateski raketni nosaci imaju radijus kretanja od 10.000 do 14.000 kilometara.
NEMOGUCA KRADjA BOMBE?
Americke tvrdnje da postoji opasnost da teroristi ukradu iz ruskog arsenala atomsku bombu, eksperti u Rusiji smatraju besmislicom. I kad bi se to dogodilo, bomba ne bi mogla da bude aktivirana, jer ima kodnu zastitu.
Ruski eksperti smatraju da je veca opasnost od takozvane prljave atomske bombe. Nju bi atomski fizicari mogli da naprave od radioaktivnog otpada. Sa njom ne moze da se napravi katastrofa kao u Hirosimi, ali moze da se ubije i ozraci mnogo ljudi.
NAPOMENA:
Pogledati opsirnije u listu "Vecernje novosti" http://www.novosti.rs/
|
