Fuerzas Armadas Revolucionarias (Kubanska vojska)

• 1Ovo se svidja korisniku: kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово на слици нису МиГ-21бис већ МиГ-21МФ.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, zixo, vnf, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Dec 2014 16:31

Flamingo Incident, poznat i kao Cuban Incident, Cay Santo Domingo Incident, ili potapanje HMBS Flamingo, desio se 10 maja 1980, samo 6 mjeseci po zvaničnom uspostavljanju HMBS.

Flamingo Incident legitimizovao je potrebu za uspostavljanjem odbrambenih snaga kod ostrvljana Bahama. HMBS Flamingo, 103‟ patrolno plovilo nabavljeno za 4.5 milliona dolara od Vosper Thorneycroft bio je u upotrebi skoro dvije godine. 8.maja plovilo je krenulo na desetodnevno patroliranje bahamskim teritorijalnim vodama. 10.maja primjećena su dva strana ribarska broda. Ribarski brodovi krenuli su u bijeg i pored upozorenja sirenom i hitaca upozorenja ispaljenih u vazduh i preko plovila. Paljba je zatim usmjerena na pramac broda što je i dovelo do njihovog zaustavljanja. Na kubanske brodove ukrcali su se pripadnici bahamske mornarice radi pretrage i hapšenja članova posade. Kubanske ribarice, Ferrocem 165 i Ferrocem 54, uzete su u tegalj, a riba je konfiskovana.

Na plovidbi ka Cay Santo Domingo, prva dva kubanska MiGa prozujala su iznad bahamskog vojnog broda, uz nekoliko topovskih rafala ispaljenih paralelno sa brodom i direktno ispred pramca. Niko nije povrijeđen i smatrano je da se radi o pokušaju zastrašivanja. Posada broda istakla je bahamsku zastavu što po odličnom vremenu pilotima u niskom letu nije davalo prostora za pogrešnu identifikaciju broda ili pogrešnu identifikaciju teritorijalnih voda.

Posle 45 minuta mlaznjaci su se vratili. Flamingo je bio na manje od 1,5 milje od Cay kada je kubanski vojni avion počeo drugi napad sa topovskom paljbom i raketama na bahamsko plovilo. Ovog puta patrolac je pogođen. Operativna soba napunila se vodom uz eliminaciju kompletne komunikacione opreme. Most je gorio. Istopljeni čelik širio se svuda i zbog opasnosti od momentalnog potapanja, posada je napustila brod. Iako je brod ubrzo potonuo uz pokušaje posade da dopliva do sigurnosti, MiGovi su se vratili, rokajući po obližnjim vodama topovskom paljbom i cijepajući na dijelove dva čamca za spasavanje izbačena preko palube. Pošto su MiGovi iščezli vojni helikopter je ostao u oblasti.


Čamac sa jedne od arestovanih ribarica pokupio je preživjele, dok su četvorica članova posade oglašeni za nestale. Prilikom napuštanja broda, posada je uzela i jedan automat te jedan pištolj, no srećom kubanski helikopter napustiće mjesto boja po potpunom potonuću Flaminga. Potraga za nastradalima je nastavljena u čamcima za spasavanje, a svi preživjeli prebačeni su na Ferrocem 165 i pod okriljem noći na obližnje ostrvo.

Drugo plovilo, Ferrocem 54 ostavljeno je da pluta usljed kvara na motoru. Ostatak posade je uzeo da puši cigarete kao način osvetljavanja broda tokom noći. Bahamska posada i njihovi zatvorenici pristigli su u Bay of Anchorage - Ragged Island i do obližnjeg mjesta Duncan Town odakle su telegrafisali u Nasau o samom događaju.

Sledećeg dana, 11. maja, ponovo su se pojavili kubanski mlaznjaci u pratnji jednog većeg transportnog aviona i helikoptera koji su iznad Duncan Towna simulirali raketne napade uz slijetanje helikoptera. Tri sata su Kubanci uznemiravali mjesto sprečavajući uzlijetanje jednog transportnog aviona DC 3 sa bahamskim policajcima i vojnicima. Ostalo je nepoznato da li je povlačenje Kubanaca uzrokovano pojavom USAF ali je u kasno poslijepodne bahamskom DC 3 bilo omogućeno uzlijetanje.

Tokom sledećih dana, svjedočenja posade patrolnog čamca Flamingo poslužiće kao podloga za zakonske, političke i diplomatske akcije. Od Kube je traženo poštovanje suveneriteta i sprečavanje ovakvih incidenata u budućnosti.

Po kubanskim vlastima HMBS Flamingo bio je tretiran kao piratski brod. Posada Ferrocem 165 priznala je da je radiom tražila pomoć sa Kube, javljajući da su pod napadom piratskog broda i da su očekivali reakciju FARa. No utvrđeno je da je bahamski patrolni čamac bio propisno označen, a da su pojedini članovi ribarskih posada i jedan od brodova bili i ranije privođeni što je povećalo strah od izricanja druge kazne.

Kubanci su tvrdili i da iza svega stoji CIA i jenkijveski gangsteri koji generišu pirateriju, kocku i krijumčarenje narkotika u regionu.

U konačnici, Kubanci su se izvinili za incident uz kompenzaciju od 100.000 dolara za nastradale članove posade i 5 miliona dolara za brod. Piloti MiGova identifikovani su kao Colonel Jorge Vilardel i Major Juan Colina.

Colonel Jorge Vilardel Gonzalez služio je u Etiopiji i Angoli gdje je 1984 preživio katapultiranje iz MiG 23UB. Nastavio je karijeru u DAFAARu do početka devedesetih kada je prešao u Cubana de Aviación kao predstavnik te kompanije u Kanadi i Brazilu gdje je radio od 1998 do 2003. Danas u svojim sedamdesetim živi i radi u svom rodnom Kamagueju kao šef Aeropuerto Internacional Ignacio Agramontés.

Dopuna: 25 Dec 2014 17:20

Sjevernokorejski brod sa tovarom iz Havane kao žrtva anti – narko inspekcije panamskih vlasti. Među nabacanih 10.000 tona šećera pronađeni su predmeti “oktagonskog oblika” što je odmah uzbudilo panamske vlasti.

Uz pomoć tušta i tma rezolucija UN vezanih za Sjevernu Koreju potraga je odmah proširena i obnarodovana, a naoružanje odnosno krijumčarenje istog ka i iz Sjeverne Koreje podliježe uništenju.

U 25 kontejnera pronađeno je 10.000 tona šećera i 240 tona “defanzivnog” kubanskog naoružanja - radarski sistem SNR 75 “Fang Song” za baterije SA 2, 9 raketa u djelovima, dva MiGa 21, 15 avionskih motora za MiG21, generatori, baterije, oprema za noćno osmatranje i artiljerijska te protivoklopna municija.

Po Kubancima naoružanje je poslano u Sjevernu Koreju na popravku posle čega bi bilo vraćeno. Sa druge strane, tvrđeno je da se radi o uvozu naoružanja i vojne opreme iz Kube u Sjevernu Koreju gdje bi poslužilo prilikom remonta i popravki sjevernokorejskog naoružanja. Tokom zaplijene broda došlo je do konfrontacije između sjevernokorejske posade i kanalskih vlasti pri čemu je sjevernokorejski kapetan pretrpio srčani udar uz pokušaj samoubistva. Iako pod optužbom za krijumčarenje, posada sjevernokorejskog broda etapno je oslobađana uz 425.000 funti kazne. “Oslobođen” je i šećer dok je naoružanje konfiskovano do utvrđivanja vlasništva.



Dopuna: 26 Dec 2014 14:05

Kubanski MiG 23BN registarskog broja 722 u bazi Boka Čika, SAD. "Rad" kubanskog pilota Orestes Lorenca tokom njegovog prebjega u SAD. Školovan u SSSR na mlaznjacima L29 i MiG 21, sa fotosima iz Angole 1983 te doobučavan u SSSR 1986 na učilištu Žukova. Kada je 20. Marta 1991 zasjeo za komandama MiG 23BN registarskog broja 722 po dozvoli za uzlijetanje u niskom letu krenuo je ka jugoističnom kraju Floride.

Zbog presetovanih i fiksnih radio kanala, Orestes nije mogao da stupi u komunikaciju sa kontrolorima u mornaričko – vazduhoplovnoj stanici u Ki Vestu. Morao je da uspostavi vizuelnu komunikaciju uz demonstraciju mirnodopskih namjera te da ne leti dalje na sjever zbog mogućnosti da bude uzet na nišan.

Po pristizanje, iznad baze Boka Čika, Orestes je izbacivanjem stajnih trapova i mahanjem krilima demonstriraos voje namjere. Ubrzo je i sletio. Pošto je “pao” u naručje Amerikanaca odmah je izgovorio magične riječi: “Mi nombre es Orestes Lorenzo. Soy mayor de la Fuerza Aérea Cubana . . . y pido protección a las austoridades de este pais por razones políticas.”



Orestes je ubrzo počeo da plegira za prebacivanje svoje porodice u SAD. Američki mediji i tadašnji američki predsjednik odmah su se angažovali na forsiranje priče. No, Kastro je mirovao.
1992, Orestes uzima stvar u svoje ruke. Dobija letačku dozvolu od američkih vlasti, a pojavljuje se i finansijer za nabavku Cesne 310F. Sa svojim iskustvom kubanskog pilota planira prodor na Kubu lakim transportnim avionom i izvlačenje svoje porodice. Planom leta obuhvatio je sektore raketnih baterija PVO, koridore slijepe za radare usljed konfiguracije terena te domete istih.

Po Orestesu, nijedna raketna baterija PVO Kube ne bi stupila u dejstvo bez ličnog odobrenja samog Kastra. Razlog ovome je strah samog Kastra da bi greškom mogao biti oboren tokom letova. Takođe mnoge oblasti pružale su mogućnost izbjegavanja zemaljskih radara. Prava prijetnja su bili MiGovi i eventualna kiša ili oluja.

Rodbinskim vezama obavijestio je svoju porodicu o planu njihovog prebjega. Po Orestesu, čitav cirkus je izveden bez znanja vlasti SAD i uz znanje nekoliko prijatelja.

19. decembra 1992, Orestes se uputio Cesnom ka Kubi. Njegova porodica bila je obaviještena o njegovom dolasku i čekala ga je na odabrano mjesto sletanja. Leteći malo iznad talasa Karipskog mora pojavio se posle zalaska sunca iznad obalskog autoputa kod Varadera. Tu je uspio da sleti izbjegavajući stijenje, automobil, kamion i saobraćajni znak. Pošto je pokupio dragocjeni tovar, izbjegavajući jarak uspio je da uzleti. Letio je na 200 fita sve do 24 paralele. Po dolasku u američki VaP obnarodovao je svoj podvig kontroli letenja, prijateljima, radio stanicama…

Posle izbavljenja, Cesnu 310 je prodao (ista će nekoliko godina kasnije stradati u uraganu).

Dopuna: 27 Dec 2014 22:59

Prebjeg kubanskog pilota kapetana Enio Ravelo Rodrigeza, septembra 1993 u SAD gdje je zatražio politički azil. Prebjeg je izvršen tokom rutinskog trenažnog leta u MiGu 21. Avion nije bio naoružan raketama ili drugim vidljivim naoružanjem, a pilot je sa sobom donio kacigu i kombinezon. Slučaj je jedna od posljedica Specijalnog perioda tokom devedesetih kada je ekonomska kriza ozbiljno pogodila i vojnu elitu, borbenu gotovost i moral.

Po pilotu kapetanu Eniju Ravelo Rodriguezu jedan od razloga njegovog prebjega u MiG 21 iz baze San Antonio Los Banos u okolini Havane u Ki Vest na Floridu bio je i strah od eventualnog narodnog revolta te eventualnog scenarija po kojem bi kubanske oružane snage intervenisale protiv svog naroda. Po njegovim riječima, takve misli opterećivale su i njegove kolege. Prema dostupnim podacima, dezerterski MiG 21 tokom svog prebjega nije bio detektovan ni od strane američkih civilnih ni od strane vojnih radara. Predstavnici NORADa i američki sigurnosni zvaničnici izjavili su da je MiG letio na vrhovima talasa, 50 fita iznad nivoa mora što ga je sakrilo od radara. Radarski sistem Mornarice montiran na balonu za potrebe nadzora floridskog prolaza takođe je zakazao, jedan sistem je bio trajno u kvaru, drugi je korišten kao platforma lokalne televizije.

Kao i mnogi drugi kubanski piloti kapetan Enio Ravelo Rodriguez obučavan je u SSSR 1981 – 1984 i ponovo 1987. Veteran rata u Angoli.

Po njegovim riječima, tokom Specijalnog perioda kubanskim građanima bio je dozvoljen pristup dolarima i njihova upotreba u specijalnim prodavnicama. No ono što je bilo dozvoljeno civilima nije bilo dozvoljeno vojnicima. Život vojnih lica na Kubi postao je teži u odnosu na civilnu populaciju. “Čuvari Revolucije” od nekad privilegovanih postaće represirovani.

Ekonomska kriza uticala je i na pad kvaliteta održavanja uz smanjivanje nivoa sigurnosti. No, po riječima Rodrigeza, u slučaju konfrontacije, najbolji avioni, MiGovi 29, biće spremni za borbu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rez

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Или тако, или да употреби опцију "Odvoji moj novi post od mog prethodnog posta" када качи наредни пост.

Кљифте, погледај ту испод прозорчета за унос текста, па испод "Прикачи фајл", "Прикачи слику/слике", "штиклирај" поменуту опцију.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Dec 2014 15:17



Brigada de la Frontera, elitna jedinica Ejército Oriental angažovana na odbrani granice prema okupiranoj teritoriji američke pomorske baze u Gvantanamu. Radi se o unikatnoj jedinici oružanih snaga Kube usljed činjenice da se radi o ostrvu. Za Brigadu je odgovorna I sekcija (Inteligencia de Combate) Jefatura de la Contrainteligencia Militar (CIM).

Od 1959 godine, paralelno sa trijumfom Revolucije, grad Kajmanera na 22 kilometra od Gvantanama, po Kubancima postaće centar agresije i provokacija protiv suveneriteta ostrva uz pružanja utočišta kontrarevolucionarima od kojih su neki u enklavu namjenski dovedeni radi izazivanja sukoba između dvije zemlje.

U početku granicu je čuvalo 5 vojnika kojima su se u namjeri zaustavljanja kontrarevolucionara pridružili pripadnici revolucionarne vojske, policije, državne bezbjednosti.

Da bi osigurali perimetar granice i spriječili nelegalne ulaske i izlaske postavljena je četa sa tri voda, a po dubini pešadijski bataljoni Milicije. Tako je nastala Compañía Especial koja je izvršila svoju misiju u teškim uslovima pogoršane ekonomske situacije i pod pritiscima i akcijama američke Vlade.

9. novembra 1961 na hacijendi Vila Valoria, 12km od grada Gvantanama, radi zaštite integriteta državne teritorije formiran je Batallón de la Frontera kao specijalna jedinica Fuerzas Armadas Revolucionarias (FAR). Vojnici graničnog bataljona svoje dužnosti i sam život provodili su pod drvećem i u ležaljkama, bez objekata i infrastrukture. Vojnici su često bili žrtvama bolesti, infektivnih groznica, crijevnih oboljenja. Organizacija graničnog bataljona bila je kvalitativni iskorak, a sa rastom ekonomskog potencijala zemlje povećavan je i vojnički standard.

9.novembra 1964, tri godine kasnije, ponovo je izvršena strukturalna promjena koja je dovela do stvaranja današnje Brigada de la Frontera.

Granična brigada sastavljena je od dva bataljona sa po pet četa svaki. Raspolaže artiljerijom, PVO i minobacačima. Brigada je formirana kao sila sposobna da odgovori na mogući glavni udar američkih snaga.

Napore, uspjehe, primjere dostojanstva i discipline herojskih boraca sa granice pomenute su riječima tadašnjeg ministra Raula Kastra tokom primopredaje Zastave pripadnicima Brigade, februara 1965:
si la Revolución Socialista Cubana es la vanguardia de la Revolución en América, esta unidad militar ocupa la trinchera de Punta de vanguardia del socialismo en este continente. ¡Esta unidad debe ser ejemplar entre ejemplares!...(Ova jedinica mora da bude primjer među primjerima!)

Tokom prve faza od 1961 do 1980 Brigada je bila dobitnik brojnih nagrada od strane Ministarstva i Vojske. Brigadu su činili mladi borci, oba pola na odsluživanju generalnog vojnog roka. Žene su u Brigadu primane na dobrovoljnoj osnovi.

U 1971 u Brigadi je osnovana Comisión cultural čiji je rad obuhvatao planove za rekreaciju pripadnika Brigade, uključujući kulturne manifestacije, filmove, posjete galerijama i muzejima.

1973 godine, Brigada je osvojila prvo mjesto na književnom takmičenju u poeziji i kratkoj priči. I na sportskim festivalima Brigada je bila pri vrhu u raznim disciplinama. Takođe u saradnji sa političkim, masovnim organizacijama sarađivala je sa lokalnim stanovništvom.

Rutinu graničara tokom ranog perioda ometali su vojni manevri SAD u regionu Kariba koji su obuhvatali i Gvantanamo.

Tokom druge etape od 1980 – 2011, Brigada je odlikovana 1986, a 1989 u svoj sastav primila je i Žensku četu na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka.

Uslovi života u malim jedinicama unutar Brigade bili su različiti ali je i dalje zadržano rigorozno poštovanje discipline, poštovanje između nadređenih i podređenih i odgovornost prema misiji koja je morala biti ispunjena. No i pored višestrukih rizika i napora, stotine boraca Brigade sa zadovoljstvom su se prihvatali dužnosti odbrane Ostrva uz napore FARa za stvaranjem optimalnih uslova za život.

Vojnici su dobili sobe opremljene televezorima i video plejerima, kompakt diskovima i kasetama, igraonicama uz obavezu čitanja naslova univerzalne i moderne književnosti i sportskih žurnala.

Žene imaju frizera uz “materijalno obezbjeđenje” u vidu kozmetike, parfema, donjeg veša.

Spavaće sobe opremljene su klima uređajima i ventilatorima, kupatila su besprekorna u smislu funkcionalnosti i zaliha uz moderne mašine za pranje veša. Zdravstvena služba koja obuhvata i stomatologiju osposobljena je za pružanje primarne zdravstvene zaštite.

Tokom ljeta vojničkom sastavu se omogućavaju putovanja do plaža i rijeka, posjete istorijskim lokalitetima uz druge kulturno – rekreativne aktivnosti koji obogaćuju surovi život u prvom anti imperijalističkom rovu Kube.

Oni koji su služili i služe u graničnoj jedinici imaju zadovoljstvo što se nalaze na prvoj liniji socijalizma Latinoameričkog kontinenta riječi su Raula Kastra ponosnog na to što su ostali budni, jaki i odlučni na nekoliko koraka od neprijatelja.



Od 1. Januara 1959, Vlada SAD koristila je uzurpiranu teritoriju Pomorske baze Gvantanamo kao trajan izvor prijetnji, provokacija i kršenja suvereniteta Kube sa ciljem stvaranja smetnji pobjedničkom revolucionarnom procesu. Baza je uvijek bila prisutna u planovima Vlade SAD za zbacivanje revolucionarne vlade. Od 1959 do 1992 bilo je više od 13.000 provokacija i kršenja suveneriteta iz unutrašnjosti američke baze koje su generacije graničara čvrsto zadržale na liniji razgraničenja bez davanja izgovora Amerikancima da započnu rat.

Jenkijevski gangsteri su iz baze i aviona izbacivali zapaljivi materijal, kršili teritorijalne vode uz set provokativnog ponašanja američkih vojnika. Vršena je i izrada planova fingiranih incidenata (autoagresije) radi lažnog optuživanja i izazivanja rata, registrovanja radio frekvencija Baze u Međunarodni registar frekvencija u okviru prostora koji pripada Kubi.

Osim toga usljed dejstava iz Baze ginuli su i ranjavani pripadnici Brigade ali i civilni radnici.


Od 1994, zahvaljujući “prislinoj” saradnji usljed američkih akcija na Haitiju, provokacije i incidenti su prestali i od tada je apsolutno tiho što izgleda i jedna i druga strana cijene.

Pomorska baza Gvantanmo više ne predstavlja dug i irelevantna je za bezbjednost SAD ali je “Imperija” tokom zadnjih 10 godina na tom mjestu napravila koncentracioni logor za stotine ratnih zarobljenika iz Avganistana.

2011 godine, član Politbiroa, Heroj Republike Kube, ministar FARa, general Cintra Frias predsjedavao je političkim skupom i vojnom paradom povodom 50godišnjice Brigade. Istaknut je slavni put jedinice koja je postala kovačnicom boraca sa visokim političkim i moralnim kvalitetima i širokom opštom kulturom te fondom za licenciranje vojnika za aktivnu vojnu službu.

Dostojni sljedbenici i nasljednici ideala mučenika Kube nastavljaju svoju epsku misiju na vještačkoj granici unutar Kube nasuprot “un puñal clavado en el corazón de la tierra cubana” – bodežu u srcu kubanske zemlje.








DoD photo by Petty Officer 1st Class Ronald L. Heppner, U.S. Navy.

Američke i kubanske trupe postavile su oko 55.000 mina preko ničije zemlje oko perimetra Pomorske baze kreirajući drugo po velični minsko polje na svijetu i najveće na Zapadnoj Hemisferi.
Maja 1996 godine, Bil Klinton je naredio uklanjanje američkog minskog polja. Mine su zamijenjene sa senzorima zvuka i kretanja radi detektovanja eventualnih uljeza. Kubanci nisu uklonili svoje minsko polje koje se nalazi izvan perimetra.

Dopuna: 03 Jan 2015 21:28

Base Aérea de San Antonio de los Baños

Aerodrom San Antonio de los Baños vojna je avio baza pored istoimenog grada i oko 50km jugozapadno od Havane.

Baza je izgrađena 1942 i prvobitno je korištena od strane Vojska SAD. Amerikanci su je nazivali "Cayuga" (po američkoj kompaniji koja je gradila). U početku je korištena za protivpodmorničke patrole i kao trenažnu bazu za B-29 Superfortress posade koje su letjele na trenažnim misijama sa aerodroma u Nebraski i Kanzasu.

Krajem WWII Amerikanci su povukli svoje vojne snage iz baze i predali je Kubancima 1946. Posle rata korištena je od strane kubanskog RV. Bila je poznata i kao Batista AAF (1953–1959). Tokom 1962 i kubanske raketne krize po Amerikancima je identifikovana kao "Štab Ratnog Vazduhoplovstva revolucionarne Kube i zborno mjesto za sve MiGove.

Tokom kubanske raketne krize, elementi sovjetskih oružanih snaga raspoređenih tokom Operacije Anadir bazirani su na aerodromu. 32. gardijski lovački avijacijski puk sovjetskog RV, sa MiG-21F-13s, bio je baziran na aerodromu.

1963 puk je predao svoje avione kubanskom RV i vratio se kući. Kod Kubanaca puk je služio kao 213. lovački avijacijski puk.

Avio baza se nalazi na 50m nadmorske visine. Raspolaže sa tri betonske PSS: PSS 05/23 od 3,596 x 56 metara (11,798 ft × 184 ft), PSS 12/30 od 2,482 x 46 metara (8,143 ft × 151 ft), i PSS 01/19 od 2,400 m × 46 m (7,874 ft × 151 ft).


Brigada de Aviación de la Guardia Playa Girón

[url=http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=120957_177539345_san%20antonio%20los%20banos%2040.jpg]

La Brigada de Aviación de la Guardia Playa Girón glavna je od tri brigade Defensa Antiaérea y Fuerza Aérea Revolucionaria (DAAFAR). Nalazi se u vazduhoplovnoj bazi San Antonio de los Baños, a označena je kao UM 1779. Namjena Brigade je odbrana zemlje i nadzor iz vazduha. Iako su u osnovi radi o borbenoj jedinici prve linije, Brigada je učestvovala u poslovima Civilne zaštite na Kubi, misijama potrage i spasavanja, pružanje pomoći tokom prirodnih stihija kod kuće i u inostranstvu.

Brigada ima dugi tradiciju i impresivne rezultate u službi od neuspjele proameričke invazije iz 1961, uvođenja u operativnu upotrebu sovjetske tehnologije (1961 – 1962), formiranje prvih eskadrila borbenih aviona 1962, raketne krize 1962, te do učešća u šest internacionalnih misija, uključujući ratove u Angoli (1975 – 1991), Etiopiji (1977 – 1978), Operaciji Tribute (1991), i u drugim događajima u kojima je Brigada bila glavni protagonist.

Brigada je formirana septembra 1959 na ostacima Batistine Fuerza Aérea Ejército de Cuba (FAEC).

Aprila 1961, Brigada je imala vatreno krštenje na plaži Žiron, tokom invazije u Zalivu svinja 1961, kada je samo 11 pilota i aviona (Daglas B26, T – 33 i Hoker Fjuri) nanjelo velike gubitke Brigadi 2506 obaranjem većeg broja aviona B 26 i potapanjem nekoliko brodova i barži.

Od 1961, Brigada je započela sa uvođenjem sovjetske tehnike – MiG 15, MiG 17, MiG 19, MiG 21, MiG 23 i MiG 29. Avioni i piloti učestvovali su u 6 internacionalnih misija u Angoli i Etiopiji.

5. septembra 2009 godine održana je proslava 50godišnjice Brigade. Na proslavi su govorili članovi generalštaba te veterani – osnivači Brigade.

5. septembra 2014 godine, na proslavi 55godišnjice, Raul Kastro dodijelio je Brigadi Orden Antonio Maceo.

Procjenjena aktuelna komponovka Brigade:

Borbeni skvadron sa 2 MiG 29A i 1 MiG 29UB
Borbeni skvadron sa 8 MiG 23ML i 2 MiG 23UB
Školski skvadron sa 4 MiG 21UM, 4 L39C i 3 Zlin Z – 143
Helikopterski skvadron sa 4 Mi 35 i 4 Mi 17.

Zbog nemogućnosti održavanja velikog broja aviona, mnoge od taktičkih i operativnih komponenti smještene su u stratešku rezervu.

Po generalu FARa Raulu Kastru, Vazduhoplovstvo konzumira tri puta više sredstava od KoVa. Rade se napori u cilju povećanja broja simulatora letenja, organizacije popravki u zemlji te smanjenu broja naleta. Prema njegovim riječima, kubanska Vlada pokušava da ispregovara nove ugovore o održavanju i modernizaciju ljubomorno čuvanih aparata sa Rusijom i Venecuelom.


Brigada na punu snagu:

Zona Aérea Occidental. 2° Brigada de la Guardia "Playa Girón"

21° Regimiento de Caza, San Antonio (intercepción y apoyo aéreo)
211° Escuadrón de Caza, 15 MiG-21bis/UM
212° Escuadrón de Caza, 15 MiG-21bis/UM
22° Regimiento de Caza, Baracoa (intercepción y apoyo aéreo)

221° Escuadrón de Caza, 15 MiG-21bis/UM
222° Escuadrón de Caza, 15 MiG-21bis/UM
223° Escuadrón de Caza, 21 MiG-23MF y 1 MiG-23UB)
23° Regimiento de Caza, San Antonio y San Julian (intercepción y apoyo aéreo)

231° Escuadrón de Caza de San Antonio de los Baños, 12 MiG-29 y 2 MiG-20UB
232° Escuadrón de Caza de San Julian, 14 MiG-23ML y 1 MiG-23UB
24° Regimiento de Apoyo Táctico, Guines (cazabombarderos)

241° Escuadrón de Caza, 13 MiG-23BN y 1 MiG-23UB
26º Regimiento de Helicópteros, Ciudad Libertad

261º Escuadrón de Helicópteros de Propósitos Generales, Mi-8, Mi-2
262º Escuadrón de Helicópteros de Propósitos Generales, Mi-8, Mi-2
25º Regimiento de Transporte, San Antonio y José Martí

251º Escuadrón de Transporte, Aeropuerto Jose Martí, 2 Il 76, 2 An-32, 2 An 30, An 24, An 2
252º Escuadrón de Transporte, San Antonio de los Baños, 2 Yak-40, An-2, An-26
Escuela de Aviacion Militar "Comandante Che Guevara", de San Julian

Cuatro Escuadrones de aviones de entrenamiento, 20 Z-326, 25 L-39


Dopuna: 10 Jan 2015 19:06

Arnaldo Tamayo Méndez (29. januar 1942), pilot, kosmonaut i Heroj Republike Kube.

Prvi Latinoamerikanac i prva osoba afričkog porijekla u svemiru, “reklamiran” i kao prvi crni kosmonaut. Kao član posade Sojuza 38 postao je prvi Kubanac i prva osoba sa Zapadne Hemisfere izvan SAD koja je putovala u orbitu.

Rođen u Gvantanamu, u siromašnoj porodici, kao siroče počeo je da radi kao čistač cipela i pomoćnik stolara. Posle kubanske Revolucije pristupio je Institutu Técnico «Ejército Rebelde» gdje su se pripremale grupe za dalje školovanje u SSSR, a potom revolucionarnim oružanim snagama. Već sa 19 godina u Sovjetskom Savezu postao je pilotom na MiGu 15. Tokom 1962 i raketne krize hitno se vratio na Kubu gdje je bio vođa patrolnih misija. Marta 1967 odabran je za člana kubanske vojne misije koja je posjetila Demokratsku Republiku Vijetnam gdje su sa skromnom vijetnamskom vojskom razmijenili iskustva taktike upotrebe borbenih aviona protiv američke avijacije. U jeku američke agresije savjeti vijetnamske braće mnogo su značili za dalji način obuke i pripreme kubanskih pilota. Tamajo će obavljati i visoke komandne dužnosti, a 1978 izabran je za program Interkosmos zbog čega se preselio u Zvjezdani grad u Moskvi, centru za obuku kosmonauta.



Tamajo je izabran za potrebe sovjetskog sedmog Interkosmos programa 1.marta 1978. Njegov back up u Interkosmos programu bio je José López Falcón.

Tamajo je zajedno sa sovjetskim kosmonautom Jurijem Romanenkom lansiran u svemir u Sojuzu 38 sa kosmodroma Bajkonur 18.septembra 1980. Posle dokovanja na Saljut 6, sovjetskom svemirskom orbitalnom stanicom, Tamajo i Romanenko učestvovali su u nekoliko eksperimenata istraživanja uzroka space adaptation syndrome (SAS) i eventualnog pronalaženja lijeka, te kristalizacije sukroze u mikrogravitaciji za benefit kubanske industrije šećera. Posle 124 orbitiranja oko zemlje (7 dana, 20 sati i 43 minuta), Tamajo i Romanenko sletjeli su 180km od Džezkazgana. Sletenja je bilo rizično pošto je vršeno u toku noći.

Cijeneći iskustvo u Interkosmos programu, Tamajo je imenovan za direktora Sociedad de Educación Patriótico-Militar "SEPMI". Posle promocije u čin brigadnog generala postavljen je za načelnika odeljenja Inostranih poslova kubanskih oružanih snaga.


Stari vuk je još u punoj snazi

Od 1980, odbornik je Kubanske Nacionalne Skupštine reprezentujući region Gvantanama, odnosno svoj zavičaj.


Počastvovan je od kubanske Vlade, kao prvi Kubanac, Karibljanin i Latinoamerikanac koji je bio u orbiti. Nagrađen je titulom Heroja Republike Kube, a od strane SSSR kao strani građanin udostojen je titulom Heroja Sovjetskog Saveza.



Njegovo svemirsko odijelo čuva se u Muzeju Revolucije u Havani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Procjenjena aktuelna komponovka Brigade:

Borbeni skvadron sa 2 MiG 29A i 1 MiG 29UB
Borbeni skvadron sa 8 MiG 23ML i 2 MiG 23UB
Školski skvadron sa 4 MiG 21UM, 4 L39C i 3 Zlin Z – 143
Helikopterski skvadron sa 4 Mi 35 i 4 Mi 17.

Zbog nemogućnosti održavanja velikog broja aviona, mnoge od taktičkih i operativnih komponenti smještene su u stratešku rezervu.

Ово је вероватно скоро све што је оперативно.

Ова листа коју си касније дао одавно није више на снази. Навео си нпр. 12 МиГ-29и 2 МиГ-29УБ. Један УБ се налази у музеју.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo već kod muzeja, čini mi se da je neki NATO stručnjak ’99 predlagao i Muzej vazduhoplovstva u Beogradu da se gađa. Samo raznešen MiG 29 je i otpisan MiG 29

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ante mpt ::HV je pobijedila u ratu jaceg i opremljenijeg neprijatelja.


Моја војска је победила ХВ.
То је био последњи сукоб ХВ са неком војском.



Елем..


Cuba: Desarrollo científico en las Fuerzas Armadas Revolucionarias


Cuba: Recibe Ministro de las FAR a Jefe del Estado Mayor General del Ejército de China


Cuba: se graduan nuevos oficiales de las FAR


Cuba - Museum of the Revolution - Museo de la Revolución

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Jan 2015 15:38



Vlada Kube pomagala je nikaragvanskom Nacionalno – oslobodilačkom Frontu Sandanista prije i posle njegovog dolaska na vlast 1979. Obije strane dijelile su markisističku ideologiju i otpor prema politici SAD. Sami Sandanisti uzeli su ime od Augusta Sezara Sandina, gerilskog nacionalno – revolucionarnog lidera iz dvadesetih i tridesetih godina koga je proamerički režim likvidirao na prevaru 1934 godine. Stotine ljudi, žena i djece iz Sandinove poljoprivredne kolonije takođe su likvidirane od strane Nacionalne garde, novouspostavljene naoružane formacije stvorene po uzoru na američke Marince i za potrebu smjenjivanja američkih okupacionih snaga koje su se povukle iz Nikarague 1933.

Kao i Kuba i Nikaragua je bila jedna od država iz američkog „zadnjeg dvorišta“ Centralne Amerike. Posle dugogodišnje okupacije Amerikanci su iza sebe ostavili politički režim u liku klana Somoza sa kombinovanim vojnopolicijskim snagama koje su slijepo pratile politiku Vlade SAD. Kompenzacija za proameričke nominalne desničare i konzervativce bila je u maksimalnoj korupciji, zloupotrebama, a tokom katastrofalnog zemljotresa 1972 i pljački humanitarne pomoći. Posle ovog zemljotresa revolucionarno – gerilski pokret Sandanista bio je preplavljen mladićima koji nisu imali više šta da izgube. Kao i u slučaju Kube, Amerikanci odnosno Karterova administracija u početku su pokušali da uspostave neke odnose sa Sandanistima, naročito u svijetlu gotovo sigurnog preuzimanja vlasti od strane istih. No, odobrena američka pomoć je stopirana zbog sumnje Amerikanaca da Sandanisti pomažu pobunjenike u susjednom Salvadoru, a Kartera je u međuvremenu u Bijeloj kući smijenio Regan koji je odobrio Centralnoj obavještajnoj agenciji projekat finansiranja, naoružavanja i obuke raznoranih pobunjeničkih grupa formiranih protiv Vlade Sandanista i poznatih pod imenom Kontraši. Kontraši su djelovali iz baza u Hondurasu iz kojih su pokrivali sjever Nikaragve i bazu u Kostariki odakle su ugrožavali jug. Ciljevi Kontraša su se ogledali u sistematskom teroru nad ruralnim stanovništvom (ubistva, silovanja, torture), onemogućavanju socijalnih reformi (uništavanju zdravstvenih stanica, bolnica, škola, zadruga) te ekonomskim sabotažama, diverzijama uključujući i podvodno miniranje prilaza nikaragvanskih luka. Osim toga Amerikanci su vršili snažan pritisak na Sandaniste, a Reganova administracija uvela je embargo.


Od 1967, kubanski Dirección General de Inteligencia uspostavio je veze sa različitim nikaragvanskim revolucionarnim organizacijama. Do 1970 kubanski DGI uspio je da obuči na stotine nikaragvanskih revolucionarnih vođa i imao je jak uticaj u samoj organizaciji Sandanista formiranoj 1961. Tokom šezdesetih, nešto preko 1.000 hard – core gerilaca sandanističkog pokreta vodilo je akcije gerilskog tipa u ruralnim djelovima Nikaragve, na tragu kubanske strategije i obuke u vođenju nekonvencionalnog revolucionarno – gerilskog rata. Manje, gotovo spektakularne gerilske akcije izvođene su i u gradovima.

1969, DGI je finansirao i organizovao operaciju oslobađanja uhapšenog sandanističkog lidera Carlosa Fonsece iz zatvora u Kostariki. Fonseca je ubrzo ponovo uhapšen nakon bjekstva iz zatvora ali je ponovo oslobođen posle otmice aviona sa direktorima United Fruit Company od strane Sandanista, kada mu je i omogućeno da se prebaci na Kubu.

Po riječima šefa kubanskog DGI, Manuela "Riđobradog" Pinjeira od svih zemalja u Latinskoj Americi najintenzivniji rad vršen je u Nikaragvi. Posle uspješnog zbacivanja desničarskog diktatora Somoze 1979, kombinacijom vojnih pobjeda i unutrašnjeg urušavanja Somozinog režima, upletenost Kubanaca u nikaragvanska dešavanja brzo se uvećala. Sandanistički pokret osim što će postati vodećom političkom snagom, izrast će i u novi vojni aparat Nikaragve - Ejército Popular Sandinista.

Uvod u ključnu rolu DGI tokom kubansko – nikaragvanskih odnosa bio je sastanak u Havani 27. jula 1979, kada su diplomatski odnosi između dvije zemlje obnovljeni posle više od 25 godina.

Julián López Díaz, visoki agent DGI, imenovan je za kubanskog ambasadora u Nikaragvi. Kubanski vojni i DGI savjetnici, dovedeni još tokom sandanističke pobune, premašili su brojku od 2.500 ljudi i bili su zastupljeni na svim nivoima nove nikaragvanske Vlade. Kubanci su se nalazili angažovani i u bolnicama, za upravljačima helikoptera, a vodili su nikaragvansku vojsku sandanista tokom borbi sa Kontrašima uz granicu sa Hondurasom, koju su po američkim podacima i prelazili u pokušajima uništenja baza Kontraša. Po američkim podacima u Nikaragvi su djelovale i kompletno kubanske jedinice. Uz svaki nikaragvanski bataljon za nekonvencionalno ratovanje (Batallones de Lucha Irregular BLI) nalazila se grupa kubanskih “savjetnika”. Jedan od najpoznatijih među njima bio je general Arnaldo Ochoa.

Sandanisti su sa Komunističkom Partijom SSSR 1980 potpisali međupartijski ugovor sa tajnim vojnim protokolima o isporukama naoružanja. Gotovo odmah krenule su isporuke sovjetskog naoružanja sa Kube uz kulturnu, ekonomsku, tehničku i naučnu pomoć od SSSR.

1982, Sovjeti su uvećali finansijsku i vojnu pomoć Sandanistima kao i 1983 kada su posle dolaska generala Očoe isporučeni tenkovi, kamioni, helikopteri i drugi materijal.

Kubanci su pomagali sandanističkoj Nikaragvi tokom njenog puta u socijalizam, u teškim uslovima suprostavljanja politici SAD i uticaju Amerikanaca na okolne zemlje Centralne Amerike koje su pružale pomoć Kontraćima. U sijenci američke invazije na Grenadu, države koje su prethodno tražile podršku od Kube vidjele su da bi to najvjerovatnije dovelo da nasilnih akcija Vlade SAD kao odmazdu za odnose sa Kubom.

Tokom prvih godina, Nikaragvanska Revolucija snažno je inspirisana Kubom. Sandanistički lideri su znali da FSLN mnogo duguje komunističkom ostrvu. Odnos je uspostavljen zahvaljujući kubanskoj posvećenosti strategiji revolucionarne gerilske borbe. Jednom kada su Sandanisti došli na vlast, Kuba je pružila Nikaragvi vojnu pomoć, kao i pomoć u obrazovanju, zdravstvu, politehničkoj obuci i razvoju industrije u gotovo nepostojećoj nikaragvanskoj ekonomiji.

U zamjenu, Nikaragva se Kubi revanširala sa žitaricama i hranom. Kubanska pomoć bila je mnogo povoljnija od pomoći ostalih zemalja jer je dolazila u vidu grantova i povoljnih kredita bez uslova. Za Sandaniste ovo je bilo od ključnog značaja jer je tokom Somozinog perioda Nikaragva bila skoro u potpunosti vezana za pomoć i saradnju sa SAD. Tokom osamdesetih Amerikanci su zamijenjeni međudržavnim komisijama Nikaragve i Kube za gotovo sve vidove raspoložive saradnje i pomoći. Od 1979 do 1987, Nikaragva je dobila oko 300 miliona dolara pomoći, ne računajući vojnu pomoć i program školovanja Nikaragvanaca na Kubi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta su sve kubanci "nakalemili" na svoju tehniku

T-55 sa sistemima SA-2 i SA-3






Topovi 100, 122 i 130mm na T-34, KRAZ-ovima, BTR-ovima i BMP-ima