offline
- amaterSRB
- Elitni građanin
- Pridružio: 31 Jan 2014
- Poruke: 1630
- Gde živiš: na zalasku sunca
|
Napisano: 13 Maj 2014 12:42
KRIZA u Ukrajini, koja može da se razume samo u okvirima evropske geopolitike u poslednjih sto godina, od početka Prvog svetskog rata, danas kroji novu stratešku kartu, sa tampon-zonom između Rusije i „evropskog poluostrva“. Čine je Poljska, Mađarska, Rumunija, Srbija, Azerbejdžan - ističe Džordž Fridman, osnivač američke privatne obaveštajne kompanije „Stratfor“, u analizi „Granične zemlje - novi strateški pejzaž“.
Uveren da geopolitičke nužnosti daju okvir za razumevanje ne samo onoga što se dešava u Ukrajini, već i onoga što će da usledi, Fridman podseća na ključnu ulogu Nemačke i ukorenjen američki interes da učini sve da evroazijski prostor nikad ne padne u ruke samo jedne nacije.
Amerika se već sto godina rukovodi strategijom održavanja ravnoteže snaga u Evroaziji. A kada bi se balans menjao, Vašington bi najpre povećavao pomoć, da bi tek u slučaju velike potrebe intervenisao, i to u okviru efikasnog vojnog saveza. Ta situacija ponavljala se u oba svetska rata, tokom hladnog rata, posle raspada SSSR.
Fridman podseća na oba svetska rata u 20. veku. Ističe da je američka intervencija u Prvom svetskom ratu porazila Nemce i da su Rusi povratili Ukrajinu. Ta intervencija je definisala američku strategiju u Evroaziji za sledeći vek. I u Drugom svetskom ratu Amerika je pomogla Britancima i Rusima protiv Nemaca koji su ponovo bili odlučni da zavladaju evroazijskim prostorom.
U vreme Hladnog rata SSSR je uspostavio „duboke tampon-zone“. Baltičke zemlje, Belorusija i Ukrajina bile su prva linija odbrane, Poljska, Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska druga. Sovjetska tampon-zona protezala se do srca Nemačke. Američki odgovor je bio aktivniji nego u prva dva rata, ali „ne i tako odlučan“. SAD su stacionirale snage u Zapadnoj Nemačkoj u okviru vojnog saveza, ipak, nedovoljnog da blokira sovjetski napad. SAD su bile spremne da u slučaju potrebe pošalju još trupa i upotrebe nuklearno oružje.
VOJNA ULOGA NATOOtkako su počeli događaji u Ukrajini, mnoge evropske zemlje su razgovarale o povećanju izdvajanja za odbranu i saradnju, ukazuje Fridman, i ističe: - Nije verovatno da je NATO motor te saradnje. Kao što smo videli tokom sastanka predsednika SAD Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel, nemačka spremnost da se angažuje u akcijama je ograničena. U južnoj Evropi ekonomska kriza još hara. Apetiti Britanaca i Francuza i onih sa Iberijskog poluostrva da se uključe su ograničeni. Teško je očekivati da NATO odigra efikasnu vojnu ulogu.
Kolaps SSSR 1989. godine odneo je stare „tampon-zone“ koje su Sovjeti osvojili u ratu. Baltičke zemlje su ušle u NATO i savez je stigao na manje od 160 kilometara od Sankt Peterburga. Da su Ukrajina i Belorusija krenule istim putem, grad Smolensk, nekad duboko u SSSR, postao bi granični grad, i razdaljina Moskve od NATO smanjila bi se na 400 kilometara.
- NATO je slabio, ali to nije tešilo Rusiju, koja je već jednom bila svedok nemačke transformacije od slabe zemlje 1932. godine u silu do 1938. Zato je za Rusiju zaustavljanje zapadnog saveza od preuzimanja Ukrajine od kritičnog značaja - ističe se.
Ali, dodaje on, Americi slabost evropskih sila ne smeta sve dotle dok je i Rusija slična. Oni, kao i ranije, i sada tokom krize u Ukrajini puštaju da se ravnoteža održava i umereno pomažu, ali ne intervenišu, jer to čine samo u sklopu „efikasnog“ saveza. Ali, NATO je u problemima i nije efikasan.
Zato Fridman procenjuje da se SAD spremaju da ponude da stave na raspolaganje oružje zemljama „nove tampon-zone“, plus Bugarskoj i baltičkim zemljama. Iako ocenjuje da je pretnja ratom većih razmera još daleko, jer ni sa jedne strane nema raspoloženja za tako nešto, to situaciju ne čini manje napetom, posebno za države iz „novog strateškog pejzaža“. Siguran je i da Rusija želi da proširi svoju „tampon-zonu“ - što dublje, to bolje, a rastom moći Moskve akcije postaju manje predvidive.
SAD, dodaje Fridman, smatraju da „izložene“ zemlje moraju da preduzmu odlučne korake, a SAD su spremne da pruže pomoć, bez obzira na to šta rade Nemačka i NATO.
- Americi se ne žuri. Ni za Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Srbiju i Azerbejdžan, uz druge države duž „tampon-zone“, nema žurbe. Ali, stvari se mogu ubrzati iznenađujućom brzinom - procenjuje on.
Amerikanci, dosledni stogodišnjoj strategiji, teže savezu.
- „Tampon-zemlje“ treba da se naoružaju i povežu u savez - smatra Fridman, svestan da odluka leži u rukama Poljaka, Slovaka, Mađara, Rumuna, Srba, Azebejdžanaca...
Dopuna: 13 Maj 2014 12:42
Izbor novosti.rs
|
