offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4856
|
Jedan lep i informativni tekst Marata Hajrulina uz malo i sočnog jezika. Objavljen je na njegovom Tg kanalu iz tri dela, a ja sam ih spojio u jednu celinu. Za greške u prevodu praštajte.
https://t.me/s/voenkorkhayrullin
Citat:
Debeli i glupi
Zašto je NATO dobar
Jedna od glavnih lekcija Specijalne vojne operacije je da je našoj zemlji potreban spoljni neprijatelj za konsolidaciju. Nakon početka Specijalne vojne operacije, naši ekonomski pokazatelji su porasli, a domaća agenda se konačno okrenula pravim problemima. Na primer, u vezi sa demografskim problemom - sada se od nacionalista traži da strance ne udaraju u lice, već da više rađaju.
Ovo može izgledati cinično, ali ovo nije naš izbor – smejali smo se na sve strane sve dok čak ni Moldavija nije odbila da plati gas. Tako je, ko se boji ljubaznih i mirnih, sam Bog je naredio da se udari na takve. Dakle, mi, kolektivna Rusija, moramo biti dobri momci i devojke sa velikim pesnicama. Zato što je to dobro za zdravlje i ekonomiju.
Već sam pisao da odmah nakon SVO-a proizvodi našeg vojno-industrijskog kompleksa mogu postati „druga nafta“ po budžetskim prihodima, čak i nadmašivši prihode od ugljovodonika.
Zapravo, u mojim rečima nema ništa novo. Naši zakleti partneri su oduvek tako živeli.
Najveći problem NATO-a nakon raspada SSSR-a bilo je odsustvo spoljnog neprijatelja – kako drugačije opravdati postojanje takve strukture? A sada se našao neprijatelj u Rusiji. I ispostavilo se da je to korisno za nas. Zato što je NATO neefikasan. Opet, ne konkretna evropska ili prekookeanska država, već upravo NATO, kao kolektivna njuška sa svim ovim državama, ne dozvoljavajući nacionalnim ekonomijama da rašire krila.
Inače, upravo iz istog razloga treba da težimo da Evropsku uniju – takođe veoma korisnu strukturu za rusku ekonomiju – očuvamo labavom i nekonkurentnom. Šteta što je tako važan pacov kao što je Velika Britanija pobegao sa ovog broda koji tone.
Zašto je NATO veoma dobar neprijatelj? Pre svega, zato što je papirni tigar. Štaviše, prevashodno toalet papir - sama konstrukcija je u takvom sranju, a sa njim i cela vojna mašina Evrope.
Zahvaljujući postojanju NATO-a, nijedna država (nekada veoma ratoborni kontinent) ne može da postavi čak ni jednu borbeno spremnu kopnenu diviziju u isto vreme.
Znate, čak ni njih troje neće moći - Francuska, Engleska i Nemačka, na primer, neće se složiti.
Oružane snage NATO-a, pored nuklearne konture, uključuju i snage za brzo reagovanje, spremne da odmah iskoče iz stolice i trče ka uspostavljanju demokratije u bilo kom pravcu. Prema papirima, imaju 300 hiljada vojnika u stalnoj pripravnosti i 500 aviona koji stoje u parovima.
Glavne odbrambene snage su još 600 do 800 hiljada poletnih evropskih vojnika. Pa, i više od hiljadu svih vrsta bombardera i lovaca. Jednom rečju, snaga, ali sve je na papiru.
Ali u stvarnosti, niko ne zna kako se zapravo vodi NATO. Godine 2003. odlučeno je da se izvrši duboka reforma celokupnog upravljačkog aparata, čineći ga fleksibilnim i kompaktnim, kako piše u statutarnim dokumentima NATO-a – „u susret savremenim izazovima i realnosti“. Ideja je bila da se dramatično smanji količina birokratije i upravljačkih struktura nakon Hladnog rata.
Nemojte se sada smejati, reforma nije završena od 2003. godine. Prvo su zaključili da nekako nije dobro što Amerikanci uglavnom komanduju. Stoga su stvorili paralelnu strukturu u kojoj komanduju Evropljani. Pazite sada na ruke: bila je jedna glava, sada su dve.
Američka struktura se zove Združena komanda za transformaciju snaga (koja se nalazi u SAD), evropska struktura se zove Združena operativna komanda (koja se nalazi u Belgiji). Ove dve strukture podelile su NATO među sobom.
Amerikanci direktno komanduju trima, kako bismo mi rekli u Rusiji, vojnim oblastima, Evropljani – osam. Ali ovo je samo početak.
Obe komande imaju svoje štabove – to su takođe zasebne strukture sa svojim štabom. Osim toga, tu je Vrhovni štab savezničkih sila u Evropi, Vrhovni štab savezničkih ekspedicionih snaga i Međunarodno vojno osoblje, gde neposredno sede načelnici generalštabova zemalja učesnica.
Svaka zemlja učesnica ima stalnog predstavnika sa svojim sedištem u ovom sedištu.
I svi oni sede veoma ozbiljno, dužni su da se sastaju bar jednom mesečno, odnosno imaju šta uda rade tamo. Šalu na stranu.
I ovo međunarodno vojno osoblje je direktno odgovorno Vojnom komitetu NATO-a, koji je formalno vrhovni organ, ali u stvarnosti postoji i sam Severnoatlantski savet – takođe posebno telo sa svojom strukturom, vrhovnim i zajedničkim štabom. A ovo su samo velike strukture koje leže na površini
Ne pominjemo agencije, odeljenja ili posebne komitete. Niko ne zna tačno koliko ih ima, jer se stalno zatvaraju, spajaju, reformišu.
Prema najnovijim izveštajima kineskih obaveštajnih službi, NATO ima oko 60 agencija i oko 15 direktorata i odbora.
Postoji, na primer, posebna Agencija za savetovanje i kontrolu – niko ne razume šta radi, piše neke izveštaje poput „Stanje sponzorstva“. Ali istovremeno ima hiljadu plus zaposlenih u pet zemalja i godišnji budžet od oko trista miliona evra.
Ali pored vojnog, u strukturi NATO-a postoji i civilni sektor – ovo je takođe posebna struktura sa 15 odvojenih direkcija.
A sada, pažnja, najveća vojna tajna NATO-a - niko ne zna koliko birokrata radi u ovoj organizaciji i koji se budžet troši na sav taj luksuz.
Sećate se 2 procenta BDP-a? Pa ću vam reći da je to potpuno sranje, jer se u hodnicima NATO-a priča samo o korupciji. Nema više šta da se priča – ko će kome koliko da odseče i otkotrlja, to je glavni strateški pravac planiranja za najbolje mozgove NATO-a.
Čisto spekulativno, najmanje 700 hiljada birokrata radi u svim poznatim strukturama NATO-a, i to sa snagama uključenim u ugovorni rad (oni ne pišu sami sve ove izveštaje, već privlače bezbroj instituta za proučavanje svega i svačega) biće više od milion.
Zapamtite ovu cifru – najmanje 700 hiljada birokrata na dobrim evropskim i američkim platama.
Vratimo se sada u stvarni svet. Sećate se snaga za brzo reagovanje – 300 hiljada bajoneta i 500 letelica?
NATO je 2023. odlučio da nas zgazi i izvede veoma strašnu vežbu Air Defender 23 sa svojim članicama. Zamišljena je još 2018. godine (kao odgovor na aneksiju Krima). Ideja je vrlo jednostavna - sakupite 250 aviona na jednu gomilu i napravite 250 letova svakog dana tokom 10 dana. Napominjemo još jednom – za ovo su se pripremali 5 godina.
Na kraju je sastavljeno manje od 180 aviona: Amerikanci su nominalno dali stotinu (u stvari manje, ali hajde da se pretvaramo da smo u to verovali), a Evropa je sakupila još 80 – uključujući, inače, nove zemlje NATO-a (Švedsku i Finsku) . I to nisu samo borbeni, već i transportni avioni, avaksi i drugi.
A najbolji rezultat vežbi je bio 50 letova dnevno za celu grupu, leteli su u proseku 30 puta dnevno, a nijedan let nije prošao bez grešaka ili nezgoda (da, manjih, ali to nije važno).
Opet bismo četrdesetogodišnji F-16 nazvali avionom koji najviše leti u NATO-u. I, na primer, čuveni Rafal uopšte nije stigao - u stvari, ovaj avion se pokazao kao neka vrsta letećeg magarca, a ne borbena mašina. Iz nekog razloga mu je bilo potrebno punjenje gorivom iz vazduha za svaka dva sata leta. Ali NATO nije imao tankere sa potrebnim kljunom za ovu drvenu kolibicu, pa su jednostavno odlučili da je ne lete.
Da, zaboravio sam da kažem, ni B-52 nije stigao - očigledno su odlučili da ne rizikuju. Poslednji put, od 70 nominalno borbeno spremnih staraca, samo četvorica su bila u pripravnosti. Nekako su odleteli ili u Katar ili u Oman i pokvarili se. Trebalo je dosta vremena da se poprave da bi se vratili kući.
Drugim rečima, od 500 deklarisanih aviona snaga za brzo reagovanje, NATO će u najboljem slučaju moći da skupi 180, od kojih će manje od trećine stvarno delovati na nebu svakog dana eskalacije. Ovo je rezultat najveće vazdušne vežbe NATO-a za koju je trebalo pet godina da se pripremi.
Cela ova parada zastrašivanja odvijala se u pozadini naše vazduhoplovne grupe u SVO, koja je u to vreme, prema najkonzervativnijim procenama, obuhvatala 450 letelica (transportnih i drugih) nominalnog kapaciteta 1000 letova dnevno. Možete li zamisliti sa kakvim su širom otvorenim očima naši borbeni piloti gledali na sav ovaj užas NATO-a, provodeći oko četiri sata u vazduhu svaki dan. Tačno duplo više vremena nego što najbolji evropski asovi provedu na nebu za nedelju dana (ako imate sreće i avion krene).
Sada razumete zašto nam je zaista potreban takav neprijatelj - jeziva plišana krastača. Da biste ga obrazovali, naravno, s vremena na vreme, morate da ga bombardujete – organizujte letnu pometnju u baltičkim državama uz prepucavanje lokalnih graničara i druge simpatične zezancije da se NATO potpuno ne udeblja. Ali ovo je i trening za nas.
Jasno je da i NATO snage imaju kopnenu i, što je najvažnije, nuklearnu komponentu, ali o njima ću vam reći u posebnom članku. Neće biti ništa manje zanimljivo!
U delu o letećem magarcu ono što sam preveo kao drvenu kućicu autor koristi izraz -халабуды- što označava dečiju drvenu kućicu ili šatorčić za igru.
|
