online
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 18896
|
УГОВОР О ПРИЈАТЕЉСТВУ И САРАДЊИ ИЗМЕЂУ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, КРАЉЕВИНЕ ГРЧКЕ И РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ, 1953
Потписан 28. фебруара 1953. године у Анкари
Стране уговорнице,
Потврђујући своју веру у начела садржана у Повељи Уједињених нација,
Решене да живе у миру са свим народима и да доприносе одржавању међународног мира,
У жељи да учврсте постојеће међусобне пријатељске односе,
Одлучне да бране слободу и независност својих народа, као и свој територијални интегритет од било каквог спољног насиља,
Решене да удруже своје напоре како би организација њихове одбране од било какве спољне агресије била ефикаснија и да делују усклађено и сарађују у свим питањина од заједничког интереса а нарочито у питањима која се тичу одбране,
Уверене да заједнички интереси њихових народа и свих мирољубивих народа захтевају предузимање одговарајућих мера у циљу очувања мира и безбедности у овом делу света, у складу са чланом 51. Повеље Уједињених нација,
Решиле су да закључе овај Уговор, а шефови њихових држава именовали су их за своје опуномоћенике:
Председник Федеративне Народне Републике Југославије:
Његову екселенцију господина Кочу ПОПОВИЋА,
Државног секретара;
Његово Величанство Краљ Грчке:
Његову екселенцију господина Стефаноса СТЕФАНОПУЛОСА,
Министра иностраних послова;
Председник Републике Турске:
Његову екселенцију професора Фуада Кеприлија,
Министра иностраних послова,
Посланика Истанбула;
који су се, пошто су поднели на увид своја пуномоћја и констатовали да су иста исправна и у прописаној форми, сагласили о следећим одредбама:
Члан I
Да би обезбедиле своју сталну сарадњу, Стране уговорнице ће се саветовати о свим проблемима од заједничког интереса.
Министри иностраних послова Страна уговорница ће састајати на редовној конференцији сваке године, а по потреби и чешће, ради разматрања међународне политичке ситуације и доношења одговарајућих одлука у складу с циљевима Уговора.
Члан II
Стране уговорнице намеравају да улажу заједничке напоре за очување мира и безбедности у свом региону и да заједнички наставе да разматрају проблеме своје безбедности, укључујући усклађене мере за одбрану које би могле постати неопходне у случају неизазване агресије против њих.
Члан III
Генералштабови Страна уговорница ће сарађивати у циљу подношења својим владама, на основу заједничке сагласности, препорука које се односе на питања одбране, у циљу доношења координираних одлука.
Члан IV
Стране уговорнице ће развијати привредну, етхничку и културну сарадњу; увек када то буде неопходно закључиће се одговарајући споразуми и формираће се потребне организације у циљу решавања привредних и техничких проблема и проблема у области културне сарадње..
Члан V
Стране уговорнице преузимају обавезу да све евентуалне спорове који могу настати међу њима решавају мирним средствима, у складу са одредбама Повеље Уједињених нација и у духу разумевања и пријатељства; такође се обавезују да ће се уздржавати од мешања у унутрашње ствари Страна уговорница.
Члан VI
Стране уговорнице ће се уздржавати од закључивања било каквих савеза или од учешћа у било каквој акцији упереној против било које од њих или у акцији која може ићи на штету њихових интереса.
Члан VII
Стране уговорнице, свака посебно, изјављују да ниједна међународна обавеза која је на снази између њих и једне или више других држава није у супротности са одредбама овог Уговора; с друге стране, обавезују се да убудуће не преузимају било какве међународне обавезе које се косе са овим Уговором.
Члан VIII
Овај Уговор не утиче и не може се тумачити тако да утиче на било који начин на права и обавезе Грчке и Турске која проистичу из Северноатлантског уговора од 4. априла 1949. године.1/
Члан IX
Након ступања овог Уговора на снагу било кја друга држава, чију сарадњ у остварењу циљева овог Уговора све Стране уговорнице сматрају корисном моћи ће да приступи уговору под истим условима и са истим правима каи три државе потписнице.
Свака држава која приступи овом Уговору постаје Стране уговорница депоновањем инструмента о приступању.
Члан X
Овај Уговор, чија се верзија на француском језику сматра меродавном, ратификоваће све Стране уговорнице, а ратификациони инструменти депоноваће се код државног секретара Федеративне Народне Републике Југославије у Београду; Уговор ступа на снагу на дан депоновања последњег ратификационог инструмента.
По истеку периода од пет година након ступања овог Уговора на снагу, свака Страна уговорница може престати да буде страна у Уговору обавештавањем влада осталих Страна уговорница у том смислу годину дана унапред.
У ПОТВРДУ ЧЕГА су односни Опуномоћеници потписали овај Уговор.
САЧИЊЕНО на дан двадесет осмог фебруара хиљаду девет стотина педесет треће године, у три примерка, при чему је по један примерак уручен свакој Страни уговорници.
Коча ПОПОВИЋ, с.р.
Стефанос СТЕФАНОПУЛОС, с.р.
Фуад КЕПРИЛИ, с.р.
[Ступио на снагу 29. маја 1953. године, на дан депоновања последњег ратификационог инструмента код државног секретара за иностране послове Федеративне Народне Републике Југославије, у складу са чланом X. Ратификациони инструменти депоновани су следећим редоследом: Југославија, 6. априла 1953. године; Грчка, 21. маја 1953. године; Турска, 29. маја 1953. године.]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
БАЛКАНСКИ СПОРАЗУМ (БАЛКАНСКА АНТАНТА), 9. ФЕБРУАР 1934.ГОДИНЕ
ПАКТ БАЛКАНСКОГ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ГРЧКЕ, РУМУНИЈЕ И ТУРСКЕ,
Атина, 9. фебруар 1934.
Његово Величанство Краљ Југославије, Председник Републике Грчке, Његово Величанство Краљ Румуније и Председник Републике Турске, у жељи да допринесу учвршћивању мира на Балкану,
надахнути духом споразума и концилијације који је био од пресудног значаја при изради Бриан-Келоговог пакта и при одлукама Скупштине Друштва народа које се на њега односе,
чврсто решени да обезбеде поштовање уговорних обавеза које већ постоје и одржавање територијалног поретка сада установљеног на Балкану,
одлучили су да закључе један
ПАКТ БАЛКАНСКОГ СПОРАЗУМА
и одредили су у ту сврху као своје односне Пуномоћнике, и то:
Његово Величанство Краљ Југославије:
Његову Екселенцију господина Богољуба Јевтића, министра иностраних послова,
Председник Републике Грчке:
Његову Екселенцију господина Димитрија Максимоса, министра иностраних послова,
Његово Величанство Краљ Румуније:
Његову Екселенцију господина Николу Титулеска, министра иностраних послова,
Председник Републике Турске:
Његову Екселенцију господина Ружди Беја, министра иностраних послова,
Који су се, пошто су измењали своја пуномоћја нађена у доброј и прописној форми, сагласили о следећим одредбама:
Члан 1.
Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантују узајамно безбедност својих балканских граница.
Члан 2.
Високе стране уговорнице обавезују се да ће се споразумевати о мерама које се имају предузимати при појави евентуалних случајева који могу задирати у њихове интересе као што су дефинисани овим Споразумом. Оне се обавезују да неће предузимати никакву политичку акцију према било којој другој балканској земљи која није потписница овог Споразума, без претходног узајамног обавештења и да неће примити на себе никакву политичку обавезу према било којој другој балканској земљи, без пристанка осталих Страна уговорница.
Члан 3.
Овај Споразум ступице на снагу чим буде потписан од стране свих Сила уговорница, и биће ратификован у најкраћем могућем року. Он ће бити отворен свакој балканској земљи чије ће приступање бити предмет благонаклоног преиспитивања од Страна уговорница и бити остварен чим остале земље потписнице буду нотификовале свој пристанак.
У потврду чега су поменути Пуномоћници потписали овај Пакт. Рађено у Атини, деветог фебруара хиљаду девет стотина тридесет четврте године, у четири примерка од којих је по један предат свакој од Високих страна уговорница.
(М.П.) Б.Д. Јевтић, с.р.
(М.П.) Д. Максимос, с.р. (М.П.) Н. Титулеско, с.р.
(М.П.) Др. Ружди Беј, с.р.
Предњи Пакт балканског споразума ратификован је од стране Његовог Величанства Александра И, Краља Југославије, 16. јуна 1934. године, у Београду. Пов. Бр. 13991. - Из Министарства иностраних послова, 23. јуна 1934. године, Београд.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
ПАКТ О ОРГАНИЗАЦИЈИ МАЛЕ АНТАНТЕ, Женева, 16. фебруар 1933.
Његово Величанство Краљ Југославије,
Његово Величанство Краљ Румуније
и
Председник Републике Чехословачке,
У жељи да одрже и организују мир,
Руковођени чврстом вољом да појачају привредне везе са свим државама без разлике, а нарочито са државама Средње Европе,
У тежњи да очувају мир у свим приликама, да омогуће еволуцију ка дефинитивној стабилизацији прилика у Средњој Европи и да зајамче поштовање заједничких интереса њихових трију земаља,
Решени да, у том циљу, дају природну и сталну основу пријатељским и савезничким односима који постоје између трију држава Мале антанте, и
Убеђени у потребу остварења ове стабилности, путем потпуног изједначења њихове опште политике, и образовањем једног управног органа ове заједничке политике, група трију држава Мале антанте, образујући на тај начин једну вишу међународну јединицу, а којој могу приступити и друге државе под условима који се имају уговорити у сваком посебном случају,
Одлучили су да потврде ово што следи у ниже изложеним одредбама, и Одредили су као своје пуномоћнике, и то:
Његово Величанство Краљ Југославије:
Његову Екселенцију господина Богољуба Д. Јевтића, министра иностраних послова,
Његово Величанство Краљ Румуније:
Његову Екселенцију господина Николу Титулеска, министра иностраних послова,
Председник Републике Чехословачке:
Његову Екселенцију господина Едуарда Бенеша, министра иностраних послова,
Који су се, пошто су поднели своја пуномоћја, сагласили о одредбама, које следе:
Члан л.
Установљава се као управни орган заједничке политике групе три државе један Стални савет држава Мале антанте, састављен од министара иностраних послова трију респективних земаља или од нарочитих делегата наименованих у ту сврху. Одлуке Сталног савета доносиће се једногласно.
Члан 2.
Стални савет, сем својих редновних односа, који се одржавају дипломатским путем, састаје се обавезно најмање три пута годишње. Један од обавезних годишњих састанака држаче се, наизменице, у свакој од три државе, а други у Женеви за време састанка Скупштине Друштва народа.
Члан 3.
Председник Сталног савета је министар иностраних послова оне државе у којој се држи обавезни годишњи састанак. Њему припада иницијатива за одређивање дана и места састанка, он одређује дневни ред и припрема одлуке које се имају донети. Све до првог обавезног састанка наредне године, он остаје Председник Сталног савета.
Члан 4.
У свим питањима која се расправљају као и у свим одлукама које се доносе, било кад се тичу међусобних односа држава Мале антанте, било кад се тичу њихових односа са трећим, строго ће бити поштовано начело потпуне једнакости трију држава Мале антанте.
Члан 5.
Према потребама ситуације, Стални савет може одлучити да се заступање или одбрана гледишта држава Мале антанте у неком одређеном питању повери једном једином делегату или Делегацији једне једине државе.
Члан 6.
За сваки политички уговор сваке државе Мале антанте, за сваки једнострани акт којим се мења садашња политичка ситуација једне од држава Мале антанте с погледом на неку трећу државу, као и за сваки привредни споразум који повлачи важне политичке последице, биће у будуће потребан једногласни пристанак Савета Мале антанте.
Садашњи политички уговори сваке државе Мале антанте са трећим државама биће постепено и уколико је то могуће изједначени.
Члан 7.
Установљава се један Привредни савет држава Мале антанте ради постепеног координирања привредних интереса трију држава, било између њих самих, било у њиховим односима са трећим државама. Он ће бити састављен од привредних, трговинских и финансијских специјалиста и стручњака и функционисаће као помоћни саветодавни орган Сталног савета у његовој општој политици.
Члан 8.
Стални савет може да установљава друге сталне или привремене органе, комисије или одборе било ради неког специјалног питања, било ради низа утврђених питања у циљу да их проуче и да припреме њихова решења за Стални савет.
Члан 9.
Установљава се Секретаријат Сталног савета. Његово седиште одређује се увек за годину дана у престоници председника Сталног савета за ту годину. Један одсек Секретаријата функционисаће стално у седишту Друштва народа у Зеневи.
Члан 10.
Заједничка политика Сталног савета биће прожета општим начелима садржаним у свим великим међународним актима поратне политике, као што су Пакт Друштва народа, Паришки Пакт, Општи Акт Арбитраже, евентуалне конвенције о разоружању и Пактови Локарна. Уосталом, у овом Пакту не може бити ничега што би се противило начелима и одредбама Пакта Друштва народа.
Члан 11.
Конвенција о савезу између Румуније и Чехословачке, од 23. априла 1921. год., између Румуније и Југославије, од 7. јуна 1921, и између Чехословачке и Југославије, од 31. августа 1922, које су 21. маја 1929. биле продужене и које су допуњене одредбама овог Пакта, као и Општи Акт о Концилијацији, Арбитражи и Судском расправљању потписан од трију држава Мале антанте у Београду, 21. маја 1929, обнављају се на неограничено време.
Члан 12.
Овај Пакт биће ратификован и размена ратификација извршиће се у Прагу, најкасније приликом првог обавезног састанка. Он ће ступити на снагу на дан размене ратификација.
У ПОТВРДУ ЧЕГА су напред именовани Пуномоћници потписали овај Пакт.
РАЂЕНО у Зеневи, 16. фебруара 1933, у три равногласна примерка.
М.П. Б.Д. Јевтић, с.р.
М.П. Н. Титулеско, с.р.
М.П. Едуард Бенеш, с.р.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
УГОВОР О ОДБРАМБЕНОМ САВЕЗУ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВИНЕ СХС И РЕПУБЛИКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ, Београд, 14. август 1920.
+ larger fontnormal font- Smaller font
Чврсто решени да чувају мир добијен толиким жртвама, и с обзиром на Пакт Друштва народа и стање створено Тријанонским уговором од 4. ВИ 1920. између савезника и удружених сила с једне, и Мађарске с друге стране, председник Чехословачке и краљ Срба, Хрвата и Словенаца споразумели су се да закључе једну одбрамбену конвенцију.
У том циљу именовали су њихове опуномоћене делегате:
Председник Чехословачке Републике:
Г. Едуарда Бенеша, министар иностраних послова.
Његово Величанство краљ Срба, Хрвата и Словенаца:
Г. Момчила Нинчића, доктор права, министар трговине и индустрије, министар иностраних послова,
који, пошто су измењали своја пуномоћја која су била у доброј и прописаној форми, ресили су следеће:
Члан 1.
За случај неизазваног напада од стране Мађарске против једне од Високих страна уговорница, друга страна притећи ће у помоћ нападнутој.
Члан 2.
Надлежне техничке власти споразумно ће одлучити о потребним мерама за извршење овог Уговора.
Члан 3.
Ни једна од страна уговорница неће закључити савез са трећом државом пре него што обавести другу страну.
Члан 4.
Овај Уговор важи за две године од дана ратификације, а по истеку рока свака страна уговорница га може одјавити. Уговор ће трајати шест месеци од дана одјаве.
Члан 5.
Овај Уговор ће бити саопштен Друштву народа.
Члан 6.
Ова конвенција биће ратификована и ратификације ће бити измењене у Београду што пре је могуће.
Наведени опуномоћеници потписали су и ставили своје печате. Рађено у Београду, у два примерка, 14. августа 1920. године.
Мо. Нинчић с.р.
Др. Едуард Бенеш с.р.
Ратификације размењене 10. новембра 1921.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
